Полицијски гласник

144 ПОЛШШЛСКП ГЛЛСНИК ВРОЈ 18 и 19

друге брзо јуре ; али овога пута нису јурила ка тркалишту, нити каквој побожној свечаности, већ једном чисто светском призору. На великим теразијама старе богиње правде бораху се о равнотежу озбиљна питања: смрт или живот једнога угледнога човека; на једној страни беше моћни лични и породични уплив, а на другој тед^ак крвави злочин. Једне привлачаше интересовање за ствар и личност, а друге само радозналост, услед чега беше ужасна навала, јер данашњи дан требао је да разреши загонетку, која се последњих дана све више заплетала. Да, данас треба да се изрече пресуда херцегу од Г. оптуженом за двогубо убиство, ужасном злочинцу, као што то шапуташе прост народ, који климајући главом куљагле великим гомилама ка судници. Ево нас опет пред мрачном капијом Викарије. Из сјајних еквипажа силазе ванши људи. Отмене и накићене госпе долазе да присуствују нечувеном призору, и свака тражи по неког снажног услужног каваљера међу гомилом црно одевених адвоката, које данас позва у суд дужност и интерес позива. — Чудим се да мој услужни пријатељ Саталари не чека на мене при уласку, рече једна од најотменијих госпођа. Викарија је нека врста лавиринта, у коме се, без легалног упутства кола од посвећених, не може наћи ни прави улазак ни излазак. —■ Бранилац, рече друга госпа, мора бити позван пред љубавни суд, да одговара за недостатак у галантерији. Видећемо да ли су таленат и Финоћа у стању да код тог суда оправдају сопствену кривицу. — 0 томе нема сумње, рече трећа смешећи се, када се узме на ум, како аИђг он сада хоће да доказује. Он само треба аргуменат, који је јуче изнет противу нашег доброг херцега, да употреби у своју корист, пошто је једном хришћанину просто немогуће, да у исто време буде на два места. Пошто је он сада, без сумње, већ у судници с неком сретнијом госпом, која је пре нас дошла, то се не може с разлогом захтевати, да он у истом тренутку буде пред капијом, да нас дочека. — Драга гроФица, рече четврта смешећи се, бољи је адвокат од сваког другог. И ја нећу пропустити да вас пред Саталаријем довољно похвалим, и да му наложим, да вас као колегу поздрави. Тако су се шалиле ове узвишене и поносите госпе пред једним озбиљним суђењем, које се тицало смрти и живота, и ^еху тако задовољне, као да су седеле у Саи-Карловом позоришту за време између чинова, и у толико су се више преМј^вали радости, како би, у случају трагичног исхода ствари, даптеделе потребне сузе. Но ипак, ради њиховог оправдања, морамо признати, да оне то нису никако очекивале, и да их је ток истраге последњих дана ма и најмање у сумњу довео, опет би Саталаријево поуздано држање, весео и тријумФални осмех, којим је своју покровитељку поздравио, био довољан да отклоии сву сумњу, да би судије могле на ствар гледати друкчије, ио како је Саталари посматра. — Нека ме госпе извине, рече он галантно, али морало се наћи једно место за принцесу В. Али сада, молим, да брзо нођете за мном. Навала је нечувена, те је тешко набавити седишта. Свакојако мораћемо ићи кроз једна потајна иобочна врата. — Знала сам ја рече херцегиња, пружајући своју леиу руку ноноситом Саталарију, да се овде без Аријадининог конца не може проћи. Суд улива увек неко страхопоштовање, а понајвише тада, када се види да живот и смрт оптуженога висе о свиленом концу. Судије заузеше места; свуда у судници владаше свечана тишина, тако, да се свако јаче дисање могло чути. Уведоше оптуженога. Хиљаде очију беху упрте иа његово бледо лице — које беше блеђе но икада — блеђе но јуче, а и он се у опште знатно променуо од потледњег дана. Он се држи чврсто прстима за ограду пред њим, да би се могао одржати на ногама; с времена на време његово око лута по овом збору, па затим се необично укочено заустави на неком предмету. На сваком ранијем саслушању био је он сасвим присебан, а данас изгледаше као да није такав случај. Он нити поздрављаше познате пријатеље међу публиком нити их гледаше

пријатељским рогледом, већ беше управио свој поглед на један једини предмет, на ужасну хартију пред судијом, која имађаше да реши о његовој судби. Саталари примети на његовом племенитом клијенту очевидну промену, не знајући никаква повода томе. — Он је међу тим гледао на извесно иовољан исход ствари с таквом поузданошћу, да он не могаше да појми немирноћу херцегову. Председник суда нареди да буде тишина, просто ради старог обичаја, јер у судници беше већ одавно пре тога гробна тишина. Затим се председник и остале судије подигоше, и председник објави овакву пресуду: »У име највишег суда сакупљеног у Викарији." в Из акта се види, да је Лоренцо, Теобалдо Леоне, Херцег од Г. пре две године ухваћен у Сарацини и да од тада лежи заточен у тамници овога суда. Суд је зрело оценио обе тужбе подигнуте противу оптуженога, т. ј. оптужбу, да је извршио убиство над Ђанетом Сорацом на тргу дел Меркато, као и убиство над сељаком из Калабрије Загањаром у толедској улици. Имајући у. виду, да злочинац ни при једном од ових убистава није на делу ухваћен, то спада у непристрасну дужност судија, да питању о јасној идентичности учиниоца дела посвете најсвеснију пажњу. С обзиром на то, што се искази свих сведока, ма како они разнолики били, слажу у тој околности, да је оба убиства извршило једно исто лице ; дакле, с обзиром на то, да оптужени, који стоји пред судом, за последње две године неоснорно није изилазио из зидина Викарије, те према томе није могао извршити скорашње убиство на бадњи дан у толедској улици; најзад с обзиром на то, што је и поред необичне сличности правог учиниоца дела с оптуженим, његово аИМ у једном случају неоспорно доказано, то оно по здравој логици мора и за други случај бити признато и на њ' примењено; с обзиром на све ово суд налази за сходно да нареди: безусловно ослобођење оптуженога Херцега од Г., пуштање испод суђења и да се одмах пусти на слободу". Наступи једна пауза. Судије и стража око оптуженога повукоше се; рођаци, пријатељи и херцегове слуге поврвеше да му честитају. Све се тиска око њега, да му изјави радост на ослобођењу. Само он, кога се овај догађај највише тиче, ослобођени злочинац, за невина оглашени херцег, он посматраше ову вреву с подједнако празним погледом, и на његовом бледом лицу не беше ни трага од радосног узбуђења, већ се само могаше видети посматрање онога, што се догодило. Паклени таленат Саталаријев победио је. Тако јасан аШн, са својим последицама, морао је ствари повољно решити, код судија, и иначе наклоњених херцегу, и они га ослободише једногласно. Али небесни отац, кога се не тичу људске пресуде, које нису непогрешне, није оснажио ову пресуду, — његова пресуда и овде и тамо горе гласила је са свим друкчије. Саталари задоби својом мајсторијом угледа и богаства; али он се целога свога века не развесели више. После кратког времена и пошто је мало пре тога херцег од Г. погинуо у једном двобоју, удари га капља, услед које је брзо отишао пред вечнога судију, да тамо горе буде бранилац за своја недела, која је на земљи починио, од којих је последње недело у последњем часу живОта признао својој околини с кајањем, Овај случај, који описасмо, беше последња адвокатска мајсторија Саталарија, најчувенијег браниоца у Напуљу у првој трећини овога столећа.

АНА0ТАХ00 ЈЕРЕМАХОО ПРИПОВЕТЈ^А ОД САХЕР МАЗОХА ПРЕВЕО д-р. М. М. Беше то с пролећа 1807, када Енглеска, у горостасној борои с новим Цезарем, осети да јој прети опасност с више страна. Пре свега, осети се оскудица у рекрутима, који беху потребни, да попуне редове, јако проређене енглеске сувоземне војске. Пошто нова врбовања, на британским острвима,