Полицијски гласник

ВРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

157

преступе и иступе који човека бешчасте и јавни морал вређају док не прође година дана од дана издржања казие; који се иалазе под ислеђењем за оваква дела; који су под стечајем и док исто траје; који су под иолицијским надзором; ко у име иореза ништа не дугује осим текућег полгођа). Друга алинеја чл. 14. закоиа о оиштинама одређује састав бирачких спискова, означава да у бирачки списак улазе пуноправии гласачи, они који нису искључени овим чланом са обзиром на члан 16. закона о општинама. По одредби овога законског захтева, списак пуноправних гласача у општини дуж,ан је сваки опглтински суд, у почетку сваке године саставити и јавно у судници изложити на углед грађанима. Овај се списак у току године допуњава или исправља. Сваки грађанин има права на примедбе општ. суду, а противу решења општ. суда подноси се жалба надзорној власти, а противу њепог решења г. Министру унутрашњих дела. Чл. 29. закона о општинама са првом алинејом гласи: »За кметове могу бити изабрани они чланови општине, који имају 25 година и плаћају најмање 30 динара годишње на име непосредне порезе" даље се у другој алинеји додаје да нису искључени по чл. 16. закона о општинама. Пун грађански данак, на, осиову одредаба законских је 30 динара. Ко на име непосредног пореза са личном порезом плаћа оволику порезу, уводи се у списак пуноправних гласача, који исту не плаћа у овој стопи остаје бесправан за општ. послове, но улази у списак за право гласања по закону изборном о скупштини, ако плаћа 15 динара порезе. Дакле код овако чистих и изричних законских наређења не може бити ни речи о томе, да ли право гласа у општ. пословима имају они, који плаћају порезу само на личност, у задрулшом стању, без обзира на количину обавезне пореске суме. Јер порезу плаћа имање и личну прву иорезу плаћа старешина, остали задругари, према класама илаћају само личну порезу, која не доноси онолику стопу коју закон за право гласа тражи. Закон да је хтео дати права гласа свима пунолетним задругарима у задрузи, он би то изрично означио, као што је то учињено у изборном закоиу за скупштину. Када то не стоји, има се иоступити по његовој одредби. Када би се узело то да задругари пунолетни у задрузи имају право гласа, ако задруга плаћа порезу преко тридесег динара, онда би се дошло до тога да и нема стопе одређене за то право. Законодавац је хтео да означи ко је пуноправан гласач и он је то чл. 14. и 29. закона о опгитинама довољно јасно означио. И расписом г. Министра правде од 1895. г. то је довољно јасно објашњено. »Задругари који плаћају иреко тридесет дииара порезе имају права гласа, који плаћају мање остају бесиравни, а остаје старешина." Дакле у спискове гласача морају се уводити само оии који нису искључени чл. 16-тим закона о општинама, и који плаћају 30 динара на име непосредне иорезе. Ко нема права да бира не може бити ни изабран за часника, за које услове прописан је чл. 29. закона о општпнама. Најзад како на састав спиекова има права примедбе и жалбе, не само надзорној среској власти но и г. Министру унутрашњих дела, ту је довољно огарантовано право грађанско. Ко није уведен у списак нека се жали и надлежии ће га у исти увести ако је у праву. Ово је наш одговор. МАКМЕТНИК ПРЕД СУДОМ ЗА ДЕЛО НЕХОТИЧНОГ УБИСТВА ИЗВРШЕНОГ ВЕЗ РАЗВОРА М. Ст. Драгутинови^, писар оудски Не само да одрасли и пунолетни чине кривична дела и убијају један другог, но то чине и неодрасли — малолетници, само их оии извршују на разне начине: не само хотично и пехотично, него и са разбором или без разбора, а у случају пак кад без разбора чине кажњиво дело закон још прави разлику да ли то чине више случајно или из рђаве навике. Ну, ма како га малолетници извршили, они имају извесне привплегије. и бенеФицијуме, њих закон увек блажије казни, или

их и не казни, већ предаје родитељима или стараоцима, да их они — казне, Ми ћемо овде да изнесемо једаи случај, који се десио у срезу деспотовачком, а извиђан је у ћупријском суду. И овде је малолетник извршио нехотично убиство, без разбора, а пресуда је гласила да се извршилац истог ослободи сваке казне и преда родитељима да ови изврше над њим казну. За то баш, што је иресуда по кривичној чести илузорна, а с друге стране што немамо никакве гаранције да ће родитељи доиста испунити прописе § 55. каз. закона и таквог недораслог убицу казнити и сачувати га од даљег изврпшвања сличних дела, ми овај конкретан случај износимо, да укажемо двоје: УТрво, потребу каквог нарочитог завода за поправку иедораслих-малолетника, какав »таЈвоп с!е соггес1доп к , у коме би се они поирављали и одвраћали од аоврата и Лруго, да власт, коју има ра(.ег ГатШаз, и коју му даје наш казнени закон у § 55. сасвим је, у данашње време, ништавна, јер не даје никакве гаранције. * * * Тривуи Ђорђевић, земљоделац из Врестова, јавио је председнику општине у Вел. Поповићу, да је Петроније, син Марјана Ћорђевића, из Брестова, убио из пиштоља сина његовог Тривуновог —• Велимира, који је трећег дана, у јагодинској болници издануо, па је молио општински суд, да извести истражног судију о овом догађају, но, ако је икако могуће, да он не долази, »те да ме дијурнама терети" (од овога се и сад највише нлаши наш сељак), јер сам сиромах, и немам од куда ово да платим®. Председник општине у Вел. Поповићу одмах је известио о овом догађају истражног судију за срез ресавскп, — јер тада још постојаху истраж. судије — који је у друштву са среским лекаром извршио секцију над телом убијенога Велимира. Мњење је лекарско: в да је смрт наступила услед пијемије и крволиптења, које је наступило услед повреде крвних судова куршумом, и према томе, да овде постоји — убиство <( . После неколико дана отац убијеног Велимира навео је код иследног судије , да је Петроније случајно убио Велимира, и да му је он блиски сродник, па га за то за ово »убистко® и не тужи, нити тражи по истом какве трошкове." Узет на вривични испит од сгране истражног судије, оптужени овако одговараше: в Ја се зовем Петроније Ђорђевић, из Врестова, има мп, мислим, 13 година, нисам писмен, нити сам досада осуђиван. „Чувао сам са Велимиром овце, и заједно пођемо да тражимо једну овцу, која је била изгубљена. Са собом понесем пнштољ, да би ми се нашао у одбрани од »влашких паса (< у планини. Са нама је ишао и син »Кривељ Раки", Жива Дунгалић из Брестова. Тако смо ишли и у путу од мене Велимир потражи пиштољ, говорећи: да ће да га заметне за појас, јер му лепо стоји.® Ја му, као другу, дам пиштољ, а Велимир хтеде да га избаци. Ја му не дадох, ухвауим га за руку, у намерп да свој пиштољ одузмем. Како је Велимир држао нрст за „обарачу," а ја га за руку ухватио, то он повуче у том тренутку за обарачу, и пиштол. који је био у његовој руци, пукне и Велимира ка' уби. То је све што ја знам. <( Ко може да зна истину. Главно је, да је Петроније дечко од својих 13 година, постао убица, а да Велимира нема међу живима. Но, ко је свему томе крив, до сами родитељи, што дају деци оружје, јер ови, кад се, ма и за најмању ситницу посваде, они потржу један на другог, шта им се деси у рукама. То им је, по правилу, и наследство од старијих, а то и гледају сваки дан од њих, па није ни чудо, што ц они исто раде. Ну, Петроније лено је дао своју одбрану, вероватно научен од старијих, а ко зна, велимо, заигга су се они посвадили, и како је ствар текла. Сведок Жива, дечко од 10 година, потврдио је, у главноме, ову одбрану Петронијеву. Ето тако казаше оптужени и његов сведок. Власт њима мора да верује. Несрећни Велимир заклопио је очи после три дана и однео тајну са собом. Власт је одмах набавила крштеницу Петронијеву. Био је рођен 1880 год., 24. Јуна у селу Брестову и према томе, имао је 14 година, 2 месеца, и 14 дана, таман услов те да се на