Полицијски гласник

ВРОЈ 21

ПОДИЦШОКИ ГЛАСћИК

163

штинску кућу, Цитен и Виљем су примљени и иретресени од стране апсанског надзорника и једнога жандарма. Цитен мораде дати све што код себе имадебележник, новчаник у ком беше око 60 марака, мали џепни ножић, више кључева — ствари које падзорник и жандарм одмах прегледаше, више или мање тачно. По извештајима, који су публиковани, Цитен је, по том, опрао руке у стражарској соби, но једни кажу да је он томе приступио тек пошто је упитао: »Јамачно Нете ми допустити да руке оперем?® а други хоће да представе да је он то учинио у тренутку, пре 1 него што је и примећен. Ако је први случај, очевидно нема ничега што би се могло Цитену замерати; ио ни у другом случају не могу се из тога изводити никакви закључци. Зар нам искуство не даје пуно примера, да се и онај, који стоји под каквом тешком оптужбом а сасвим је невин, •тако да се та невиност после јасно иотврди, труди да огклони и од себе одбијесвешто мисли да би га ма колико могло теретити, па и оно што га у ствари ништа и не може да терети. Нека такав случај и није с Цитеном, али је свакојако могућ и код њега. Цитен није ни мало крио, да је имао крви на рукама. Већ сама навика на телесну чистоту, које има у сваког нормалног човека (ма и у извесним само границама), могла је покренути Цитена да руке опере. Ако се, дакле, у истрази из тога изводило што против Цитена, онда то не може бити ничим оправдано. И тако, ако не узмемо у обзир онај делић мозга., за који рекосмо да је на^ен на цинели Цитеновој, ништа није примећепо на 1 (итену као подазриво. Тек доцније су откривене на Цитеновој мапџетни неколнке тавне тачкице, велике као убод иглом. И сувише су мале, да би се хемиским испитивањем, које је предузето, могло доћи до каквих важнијих ресултата. Тим тачкицама, дакле, не може се ништа доказати и чудно је да су иороти могле и оне бити изиесене као сОгрога ДеНсИ ! Али, ако би истрагом баш и било доказано, да су те тачкице крвне мрље, то још не значи да Су оне и крвави трагови убиства, пошто је Цитен клао и стоку, живину, зубе вадио и др., од чега врло лако могу да бризну ситне капљице крви на манџетну. Ио ми идемо још и дал>е. Нека би био и тај Случај (који, у осталом, никако није доказан), да су те тачкице не само крв, него и крв баш из ране жене Цитенове,. да ли би се у томе налазио и доказ, да ли би имало основа узеги да је Цитен убица своје жене? Зар није могао те тачкице начинити себи додиром жене своје, н. пр. покушајем да је подигне са земље на којој лежаше? У осталом и прост здрави разум увиђа, да „не доказати што да је... С( и „доказати што да није..." никакО нису идентични појмови, другим речнма: ако се не зна да се Цитен дотицао своје рањене жене, не сме се као Факат узети ни да је се баш није дотицао. Такав закључак не би се могао правдати ни казивањем сведока Френцла да се Цитен није додиривао жене, јер је Френцл дошао у крчму истом ипшто је Цитен дозвао виком људе, а зар се не да замислити, да је Цитен ире тога., т. ј. пре него што је пробудио служавку Ташну трудио се што око жене ? Шта је било даље с Виљемом? „Објективни, по службеним актима" публиковани »извештај® казује о Виљему: да изгледа да је, кад је приман у затвор, само поврншо испитивано има ли на њему крвних трагова. Али ако се на неком, који долази у притвор за дело убиства, испитује само има ли крви, па и то тек површно, биће по Криминалистику од велике важности да дозна, кад ће то испитивање бити баш радикално а не тек површно! И ако се ни крвни трагови неће ту трагати (па били они на ком делу тела, на оделу или на каквој ствари у оделу), заиста је интересно шта још има да се трага. Кажимо отворено : Виљем у опште није ни прегдедан. Иолициски комесар то је признао на главном. претресу, рекавши да се »не сећа да ли је прегледан Виљем, кога он у осталом није ни сматрао баш за јако подазрива. <( Али то и јесте баш кардинална мана иретходне истраге у овом случају, што с Виљемом није ништа рађено. Код тако грозног убиства, као што .је убиство жене Цитенове, где је крв потоком лила и све у наоколо иопрскала, није могло остати непопрскано одело, или бар капут учиниоца и мора се узети, да није могуће да отуда буде само оних неколиких тачкица. Што се тиче одела Цитенова, на њему се, како рекосмо, није нашло ништа сумњиво. А како ту стојимо с Виљемом ? (Наотавиће ое).

ИЗ ЕОЛНИЦЕ ЗЛ. ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ 7 ЕЕОГРАДУ Прилог за грађу за српску судску психијатрију

ЛУДИЛО ГАЊАЊА, УБИСТВО И ПОКУШАЈ УБИСТБА*) САОПШТИО Д-р Војислав М. Субсти^ — млађи СЕКУНДАРНИ ЛЕКЛР У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕОТИ (2) Начелник Среза љуби^ског Бр. 16020. 13. Децембра 1898. год. Прељина. Првоотепеном Горво Милановачком Суду. Вељко Тошић, тежак из Мрчајеваца, стар 24. год., жењен, има једно дете, неосуђиван, вере православне, поданик сриски. Оптуисује се за то : што је на дан 24. новемара тек. год. изјутра напао на* сеоском путу Петрију удову Лазара Јовановића из Мрчајеваца и избо је ножем на више места, од којих је повреда одмах и умрла, и себи створио кривицу из § 160. кривичног закона. Саучасника у овоме делу нема, Дело његово доказује се: 1, Што га убијена Петрија још за живота за учиниоца означује, § 121. тач. 5. кривичног поступка. 2., Његово признање код ово среске власти, § 225. истог поступка. 3., Пуноправни доказ лекарска сведоџба, § 224 истог поступка. Тужилац је но овом делу Љубомнр Јовановић из Мрчајеваца, и исти ће код суда казати шта тражи за убијену мајку, а тужи га и иследна полицијска власт и тражи да се поред казне осуди да илати 20 динара за овај рад и присутнима по 2 динара и санитетском Фонду 32 динара и каси ово среској у притвору учињеног трошка 9 динара. Каквог је владања и имовног стања, види се из уверења општинског суда. Душевно и телесно иознат је као здрав. На основу § 158. кривичног поступка, шаљем цело дело суду на даљи закони рад, и спроводим оптуженог Вељка, и шаљем нађени крвав нож у његовој кући. Иследник Деловођа ииоар, начелник среза 1>. Јоваиовић М. Симик Оиштинско уверење: слаб раденик, доброг владања, некажњаван, у грађанству се сматра. за суманута. Његов део имања вреди 300 динара. Има зкену Илинку од 23 год., дете једно испод 10 год., оца Милића 65 год., брата Танасија 35 г. и снају 34 године. 14. Децембра 1898. год. Бр. 19.437.

Начелнику Среза љуби&ског Ово дело није ислеђено у свим појединостима. У исказу оптуженог постоји признање његово да је и над Савом Терзићем одмах по извршењу првог дела учинио покушај убиства. У овоме правцу ништа није рађено ма да је то била дужност те власти. Са тога се акта овог оптужења са кривцем враћају те да се по овим примедбама и закону даље поступи. Нредоедник суда Жив. Д. Ђор^евић. Рађено 16. децембра 1898. г. у Пријељини. Сава Терзић, земљ. из Мрчајеваца, добављен према решењу првост. Гор. Милановачког Суда од 14. овог месеца №19437., — изјави следећу тужбу:

*) У нрошлом броју погрешно је одштампано да је убиство извршено у 1 89 4, треба у 189 8 год.