Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

а/ 175

— па онда зашто и да будем човек тривијалан, кад се под нашим климатом ово одело носи тако ух-одно... и особито кад се зато има и природне наклоности, дода он и опет се засмеја. — Него слушао сам да имате овде много познаника. Бле ви сте, што кажу, човек који »има веза®. Па онда, кад је тако, откуда то да ја не могу послужитим вашим смеровима? — Истину рекосте, ја имам познаника, прихвати Свидригајлов не одговарајуКи на оно главно, — сретао сам их; већ трећи дан како тумарам; и ја познајем њих, а чини ми се упознају и они мене. Оно, додуше, одевен сам уљудно, и не сиадам у сиромахе; та нас је мимоишло ослобођење мужика : шуме и лугови па се приход и не губи; али... не идем ја тамо: и пре ми је додијало ; идем три дана, а ником не казујем... А ето ми сад и града! То јест како је оно и заведен, молим вас? Град канцелариста и свемогућних семинариста! Одиста, нисам пређе, пре неких осам година, овде ништа много ни запазио, кад се ту оклевало... Сад се једино још надам на анатомију, ако Бог да ! — На какву анатомију? — Па на име тих клубова, Дисота, тих ваших „поанта", или можда још и прогреса, ■— него нека то и без нас буде, настави он, и опет питање, не опази. А и вољан сам бити лажа, варалица. — А ви сте и то били? ■— А зар се без тога може? Било нас је читаво друштво, најприличније, пре осам година; тек, време да нам прође; и ту су, знате ли, били све људи лепа понашања, било је и песника, и капиталиста. Па, уопште код нас, у руском друштву најбоље понашање имају они, који су били нешто, — јесте ли опазили то ? Ово сам се ја сад у селу занемарио. Па ипак, стави ме у затвор, због дугова, један трговчић нежински. Тада се нашла Марта Петровна, поцењкала се и откупила ме за тридесет хиљада сребрника (а дуговао сам укопно 70,000). Ја и она венчамо се по закону, и она ме одмах одведе у село као неко добро. Јер она је старија од мене за пет година. Волела ме много. Седам година не оставих села, никуд нисам одлазио. И видите, она је докуменат противу мене, на туђе име, кроз цео живот држала у тих тридесет хиљада, па да сам поумио ма у чему да се успротивим — одмах у клопку! И учинила би она то! Јер код жена све се заједно налази удружено. — А да нема доказа ви би умакли. — Не знам како да вам кажем. Тај докуменат готово ми није сметао. Није ми се никуда ни ишло одатле, а Марта Петровна ме два нут и сама позивала да идемо изван земље, видела је како чамим. Па шта! За што! Ја сам и раније путовао изван земље, па ми је увек тамо било тешко и мучно. Гледати зору, залив напуљски, море, инекако је ипак тужно! Најгоре је што се доиста све за нечим тугује. Не, боље је на завичају: ту бар за све се може други окривити, а себе оправдати. Ја бих, могућно је, сада пошао у експедицију на северни пол, јер ј а! 1е уш таиуа18, и гнусно ми је да пијем, а осим вина друго ништа и не остаје. Огледао сам. А шта то говоре, хоће Берг у недељу из Јуоупове баште да се успе на огромној лопти, па тражи сапутнике, за плату; је ли то истина? — Па, ви бисте се пели у ваздух? — Ја? Не... онако, промрмља Свидригајлов одиста као замишљен. »Доиста он, или не® ? помисли Раскољњиков. — Не, докуменат ми није сметао, настави Свидригајлов с омишљањем, — него ја сам не хтедох село да остављам. Биће скоро година какс ми је Марта Петровна о мом имендану вратила тај докуменат и још уз то поклонила знатиу суму. Јер она је имала капитал. »Видите, како имам вере у вас, Аркадије Ивановићу®, — баш тако се изразила. Ви не верујете да се тако изразила? А знате ли да сам ја у селу постао ваљан и честит газда; знају ме у свој околини. И књиге сам водио. Испрва је Марта Петровна одобравала, а после страховала да не изучим напамет. — Како изгледа вама је веома тешко без Марте Петровне. — Мени? Може бити. Одиста, може бити. Него, збиља, верујете ли ви у привиђења? — У каква привиђења? — У обична привиђења. — А ви верујете? ■— Па можда и не, роиг уоиа р1а1г... То јест не стога што их нема.

— Него се ваљда не јављају. Свидригајлов га погледа некако чудно. — Марта Петровна изволи долазити, — изусти он развлачећи усне у неки необичан осмех. — Како то изволи долазити? — Три пут је већ долазила, похађала ме. Први пут видех је на сами дан сахране, на један час иосле погреба. То је било у очи мога поласка овамо. Други пут — после три дана, у расвитак, на путу, на станици Мале Вишере; а трећи пут, на два часа иосле тога, у своме стану, у соби; сам сам био. •— Очигледно? — Потпунце. Сва три пута очигледно ! До1)е, проговори мало, иа изиђе на врата. Па се чак поготову и чује. — С тога сам ја и мислио да се с вама морало нешто тако догодити! рече наједном Раскољњиков. У истом тренутку и зачуди томе што рече. Био је веома узбуђен. — Тако! То сте ви помислили? упита Свидригајлов зачуђено. — Истина! Е па зар вам нисам говорио да међу нама има нешто заједничко, а? — Нисте ви то никад казивали! оштро и узбуђено одговори Раскољников. — Нисам казивао ? —. Нисте. — Мени се чини да јесам. Кад сам ономадне ишао и видео како лежите затворених очију, а сами се тек овако чините, ја тад и рекох сам себи: „ето, ово је баш он! к — Како то: баш он? 1Нта то ви говорите? викну Раскољњиков. — Шта, о чему ? Та, управо, не знам о шта, о чему,... искрено и некако збуњен промрмља Свидригајлов. — Ћутаху мало. Оба се гледаху очи у очи. — Све је то којешта! викне Раскољњиков зловољно. -—■ Па шта вам каже када долази? — Она? Замислите све саме пуке ситнице, и чудите се; то ме баш и љути. Први пут је ушла (ја сам, знате, био заморен: опело, со свјатими упокој, па онда спровод, па за покој душе, и замислио сам се), ушла на врата, вели: »Ви, Аркадије Ивановићу, данас за послом, па сте и заборавили да навијете часовник у трпезарији. <( Додуше јест, ја сам тај часовник навијао сваке недеље за свих седам година; кад год заборавим она ме вазда подсећала. Сутра дан ја већ путујем овамо. У расвитак стигнем на станицу, — преко ноћ сам спавао мало, изломљен, очи поспане, — узмем кафу; погледам, кад наједном а поред мене седи Марта Петровна, држи карте. »Хоћете ли да вам пута ради мало погатам, Аркадије Ивановићу ? с< А била је вештакиња у гатању. — В, не могу себи опростити што ми иије гатала. Уплашио сам се, и побегао. Данас ја седим после најгорег ручка из кухиње, с тешким желуцем, седим пушим, кад одједном ево опет Марте Петровне. улази сва нагиздана, у новој зелен.ој свили, с предугим »здраво, Аркадије Ивановићу! Како вам се свиђа моја хаљина? Аниска таку не би умела сашити/ (Аниска је шваља у нашем селу, пређе је била племићска сељанка, није ишла у Москву да изучи посао, лепушкаста девојчица). Стоји, врти се преда мном. Ја разгледам хаљину, па онда пажљиво, врло, врло пажљиво јој загледам у лице: »Ви волите, велим, Марта Петровна, због таквих ситница да ми долазите, да се узнемирујем ? <( — „Ах, боже мој, баћушка, тебе већ није могућно ни узнемирити." Рекох, да бих је као дарнуо: »Хоћу да се женим, Марто Петровна. 1< — То ви можете Аркадије Ивановићу; не чини вам много части то, што нисте још прву жену ни сахранили, а већ идете да тражите другу. Па бар да сте добро изабрали него, знам ја, није ни себи ни другоме, само тек да вам се добри људи смеју.« Рече на оде, а повлаком својим чисто шушти. Зар је то којешта, а? — Али, уосталом, можда ви све то лажете? одзове се Раскољњиков. — Ретко ја лажем, одговори Свидригајлов замишљено, и као да није добро схватио колико је питање грубо било. •—- Досад нисте никад виђали ууворе? ■—■ Н-не, видео сам, једанпут само у животу, пре шест година. Фиљка, мој слуга, беше умро; тек што смо га сахранили, ја се заборавим па зовнем: »Фиљка, лулу <( ! — а он уђе па право оној кутији где ми луле стоје. Седим, мислим: „То се он мени свети«, јер, баш пред смрт његову ми смо се веома