Полицијски гласник

ВРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Волови тужиоца Саве су јели сено и долазили а он их је терао два пута. То што сам био сам у кући и што сам се с људима завађао као и то што сам на неколико ноћи пред овим делом приметио да ми неко долази, да ли ова жена или други ко, не знам, и што је стока викала и дерала се, а била је зима и мраз па сам изашао ирестрављен из куће и наишао на убијену Петрију коју сам ножем избо. Покојна Петрија није ми дала никаквога повода да је повредим и убијем, али сам ја онако уплашен без икаква повода њу убио. Ја нисам имао на.меру раније да Петрију убијем, јер ми она није ништа скривила. Ја сам оптужену три четири пуга ударио зато што није хтела да ми се јави, а ја нисам знао куда је иошла. У осталом се брани као и код иследне власти Бр. 14511. II дело аокушај убиства извршеним над прив. тужиоцом Савом Терзићем из Мрчајеваца. Приватни тужилац Сава остаје при тужби код иследне врласти Вр. 16523, тражи осуду и тражи на име претрпљених болова, лечења и дангубе 201) динара и на име трошкова 50 динара, заклеће се да га је оптужени ударио. Да нисам од њега побегао оптужени би ме занста убио. Са оптуженим нисам био у завади, а шта је узрок да ме нападне не знам. -Ј- Саво ТерзиК. Прочитано је лекар. уверење у акту иод Бр. 16330. Оитужени Вељко каза: попгго еам Петрију повредио, ја сам се одмах вратно у своју кућу и ту сам стојао, било је јутро а још се није расвануло, после тога приметим да иде иеки човек и кад је дошао до Петрије, он је с њоме нешто разговарао, питао је, и по гласу сам познао да је то тугвилац Саво. Шта су они говорили не знам. Само сам чуо да је Саво Петрији казао: „Окани ме се к . Носле тога је тужилац Саво пошао мојој кући и на меие се издерао, навикнуо и опсовао ми иешто матер шта ли, питајући ме: Шта радим ја? и на мене се навикнуо: шта ћу ја онде а ја сам на то: „а што, шта ћу ја овде (( ?! Тада сам ја викнуо и опсовао му Вога или сунце, и кад сам ја то опсовао, онда је Саво почео да беаш а ја за њим стигнем га и ударим у раме истим иожем којим сам и Петрију повредио и који ми се сада показује. Са тужиоцем Савом био сам у омрази, јер ме је бедио да сам му неку ствар узео. Ои није имао намеру.да тужиоца убије. На питање суда зашто је иојурио за тужиоцом и иожем га ударио кад је носле псовања узајамног тужилац од њега побегао, каза: то сам учинио с тога што сам се бојао да он мене не удари. 1( У осталом се брапи као и код истражне власти нод Вр. 16525. који је нрочитан. Остаје и сада при томе да је на приватног тужиоца Саву налетео само зато штојесе бојао да Саво на њега не нападне, а не за то шго би он за повреду нанету Петрији могао казати власти. Испит сведока. Добросав Петровић, тежак из из Мрчајеваца, стар 28. год. неосуђиван, сестра његова била је за тужиоца Љубомира братом иначе способан, каза, као и на исниту код истражне власти Вр. 16524. Оие ноћи, кад је ири сванућу оптужени Вељко повредио Петрију, од прилике око пола ноћи изашао сам изсвојекуће и чуо сам неке неразумљиве речи, које су долазиле из куће огггуженога Вељка, и које је како се мени чини Вељко изговарао, у време овог дела оптужени је био сам у кући од пре пола године. Ја са опт. Вељком нисам био у завади а истина смо се мало били споречкали због тога што је он посекао крушку која је била на међи наших имања, али смо после тога лепо живели. Оптужени Вељко по моме мишљењу није свакад причпстој савести, јер му око младине дође нешто па није при свесги. Зашто је жена оптуж. од њега отишла није му познато. Заклећесе, дангубе хоће 10 динара. -Ј- Доброслв ПетровиА. Перса жена Добросава Петровића из Мрчајеваца, стара 24 годипе, неосуђивана, ноказа, као н на испиту код истражие

власти под Бр. 16524, који је прочитан, с тпм да је онатога јутра чула два гласа, чија, то не зна, али је један био женска кукњава. Какав је опт. Вељко и зашто се од жене раздвојио не зпа. Те ноћи, док није свануло, из куће није никако излазила, али је опе ноћи из своје куће чула да долази неки глас из близине куће њене а одакле ичијије—не зна, а тај глас што је чула, чула је око пола ноћи. Заклеће се, дангубе хоће 10 дпн. -{- Перса ж. Добросава ПетровиКа Прочитано је уверење о владању оптуженога Вељка. Државни тужилац остаје при тужби и тражи осуду (Љ. Кордић). Бранилац оптуженога вели да је оптужени ова дела у бесвесном стању учинио, што се види и из одговорв огггуженога; тражи да се опт. Вељко на посматрање у болипцу за душевне болести упути, ако томе нема места опда или суд да га благо казни или ослободи казне. 850 динара тражи награде. Оптужени нема шта више у одбраиу своју да наведе до да његова жена њега беди да је онако мало шашав. Вељко ТочџиК. По овоме су сведоцп : Добросав и Перса заклети на своје исказе. Оверава председпик суда Писар Д. К. Драгутииовић. Ж. Топаловић. (Свршнће се). општински послови Суђење но грађ. парницама а., тхужба Суду општине ивањичке Прошле године у месецу јуну оправљао сам кућу Мнлуна Ивовића, абаџије овдашњег тако : малтерисао иокварена места, окречио је како с поља тако и изпутра, препокрио кров који је био рабатан. Око ових послова пробавио сам 20 дана, а надница ми се по погодби имала рачунати по 4 динара, што износи да ми се плати 80 динара. Када сам посао свршио, тражио сам од газда Милуна да ми ову моју зараду исплати, но он ми тада рече да причекам два три дана докле дође до новца. Од тога времена ишао сам к њему више иута да ми ово исплати, ио он се увек изговарао да иоваца нема и да ће ми платити чим до новца дође. Тако је и до данас. Како Милун ову суму иеће на леп начин да ми плати, принуђен сам тужити га томе суду, са молбом, да га исти осуди, да ми моју зараду у 80 динара илати. да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе десет дииара. За доказ ових мојих навода подносим главну заклетву, коју туженом нудим, а враћену нрнмам. Основ тужбе дуг од надничарске зараде. Вредност тражбине 80 динара. Доказ главна заклетва. 29. Марта 1900 г. Ивањица. понизан суду Милоје Илић зидарски наднпчар б., белешка Рађено у суду општине иваничке, 4 априла 1900 г. у Ивањици. Белешка по спору Милоја Илића, зидарског надничара овд. противу Милуна Ивовића, абаџије овд. Судили су Председник Кметовп Вележио иисар због надничарске зараде у вредности 80 динара Доказ главна заклетва На рочишту су обе парничне стране. Прочитана је тужба туншоца.