Полицијски гласник

180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

На поеуду суда парничари се нису могли поравнати. Тужилац оста у свему при својој тужби. Тражи за данашњи престанак пет динара. Тужени рече: Доиста тужилац је прошле године у месе ДУ јуну радио на моме имању. Имао је 20 надница. Погодили смо да му се надница рачуна по четири динара. Када је посао свршио ја сам му његову зараду платио. Да то нисам учинио он би своју зараду преко суда тражио. Што није чинио до сада доволзан је доказ да није у ираву, јер је се за свој рад наплатио. Шта га побуђује сада да носле готово го-. дине дана од мене понова наплату тражи не знам. Но када он то чини, онда ја молим суд да га од овог неумесног тражења одбије, јер је ово његово тражење, на основу § 1 Ј28 ж. грађ. закона застарило. Заклетву не примам. јер јој према овоме наведеном не може бити места. Дангубе тражим 3 динара. Судски Разлози. Тужилац сам тужбом својом представља да му тражење потиче још од месеца јуна прошле године, а тужбу своју износи пред суд тек 26. марта ове године, дакле после девет месеци. § 928. ж. грађ. законика, обележава застарелост за наплату надничарске зараде са роком од 6 месеци. Према овоме тужиочево право нрема туженом застарело је и он се има од свога тражења одбити. Зато суд на основу § 6 и 13. грађ. судског поступка као надлежан Пресуђује Да се тужилац од свога тражења као застарелог одбије, и плати туженом на име дангубе 2 динара. Нресуда саопштена парничарима одмах јавно у суду. Од суда општ. иваничке, 4. априла 1900 г. №.... у Ивањици. Писар. Председник Суда Кметови. НЗ. заведи белешку и иресуду у аротокол суђења. * * * Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање, са молбом за уиуство при радовима у даним случајевима. Дешава се да општински судови пресуде какав спор, и пошто противу истога нема жалбе од страие осуђенога пред судом, дају предмет на извршење за наплату. Ова се пресуда извршује зато што је оглашена за извршну. Међутим осуђени при извршењу подноси поштански рецепис, да је жалбу нреко поште предао непосредно првостепеном суду. Хоће ли се такова пресуда извршити када жалба 'од суда коју је он поднео није стигла? Ми на ово питање одговарамо: Пресуда се неће извршивати но ће се њено извршење задржати, с тога што је поштански рецепис о предаји довољан доказ да је жалба иредата. Но одмах по тој представци општински суд ће, својим актом умолити првостепени суд да му овај жалбу пошаље. Првостепени суд на овај захтев жалбу ће послати или ће га известити да исги не постоји. Када жалба од суда дође, суд ће општииски оценити да ли је иста благовремена или не. Ако нађе да је благовремена онда ће је са актима спора спровести суду на расматрање и решавање, а ако није онда ће исту решењем својим одбацити као неблаговремено поднету. И ово решење чека рок извршности. своје. Рок је 8 дана. После овога рока ако не буде жалбе, пресуда се пуигга на извршење за наилату. Друго питање : тражи нам се објашњење шта Не се радити са оним предметима који су за суђење испод 20 динара, а осуђени подноси жалбу. Хоће ли се исти слати првостеиеном суду на расматрање и решавање? Овакве нресуде одмах су извршне и иротиву њих нема жалбе, као ни противу оних пресуда, које су донете на основу главне заклетве, као доказном средству. Жалба се решењем одбацује и пресуда даје на извршење. Треће питање: Пред општ. суд долази лице са писменом или усменом жалбом, да му је неко преорао или. заузео земљиште, затворио пут и т. д., и моли да општ. суд изађе на лице места и да га у његово право уведе. Тражи да суд донесе своју нресуду о томе. Како ће се ова ствар у расправу узети ?

Ево одговора. Ио § 13. грађ. судског поступка. општински судови примају тужбе и усмено и писмено. Ако грађанин пред општински суд долази са неким захтевом за своје право, без писмене тужбе, онда га је суд дужан протоколарно саслушати. шта жели и како хоће своју ствар за расправу да преда суду. Од тужиоца зависи хоће лн он своју представку суду изнети као самовлашће од стране дотичног лица и тражити, да се исти казни на основу § 875. под а., крив. законика или ће' то тражити путем грађанског спора. Ако га тужи за самовлашће онда општ. суд као нацлежан по §4. полиц. уредбе узима ствар у поступак за ислеђење, и излази на лице места да се о тужбеним наводима увери. Ови увиђаји увек се чине у присуству и тужиоца и туженог, средством кмета, писара и два одборника. После тога се узима оптужени на коначни одговор и износе му се докази, који га терете, како би могао дати своју одбрану. Ио овоме суд на основу прибраних доказа доноси своју пресуду о томе има ли кривице, а тужиоца истом уводи у своје право. Такса је по чл. 89 а закона о таксама 2 дин. у так. маркама, јер је онда дело иступне природе. Ако тужилац представља тужбу за суђење по § 6 грађ. поступка, онда је пре свега нужно сазнати вредност спорног предмета. Ово се врши вештачењем са једностраним захтевом самог тужиоца, који у том случају одређује сва три вештака а ови своју одлуку доносе иошто изађу на лице места. Овом вештачењу присуствује суд. Ако тужилац буде захтевао вештачење споразумно са туженим онда се ноступа по § 248. п 249. грађ. судског поступка. Иосле овога одређује се рочиште за суђење спора. Ми смо овакве случајеве донели у нашем листу и нека се тих примера општински писари у појављеним приликама држе, па неће бити погрешака. Ако је заузета службеност пута, она се суди по надлежности § 6. грађ. пост. и § 335. грађ. закоиа. Дакле тужба може да буде двојако да се узме као дело иступне природе и онда се наплаћује такса у корист државне касе, или грађански спор, када се такса наплаћује по вредности 3°/ 0 . у корист општ. касе. Каква ће тужба бити зависи од воље тужиоца. За излазак на лице места при извиђању по тужби иступне природе општински суд за своје часнике нема права за наплату дијурне. Он тај посао врши увек бесплатно. При вештачењу од стране вештака у грађ. спору наплаћује се дијурна само за вештаке, а часници општ. присуствују вештачењу тако исто бесплатно.

Ш Е Т Њ А НОВЕЛА од Ги де Мопасана Књиговођа у радњи Ла Биз и Коми., стари Лера, који је баш сада изишао из канцеларије, застаде неколико тренутака, засењен пурпурним сјајем сунца, које је залазило. Он је целога дана радио при слабој светлости лампе, у дворишту, у углу једне собице, која је била уска и дубока као какав бунар. Мала соба, у којој је већ четрдесет година из дана у дан радио, била је тако мрачна, да се је чак и у позноме лету једва могло радити дању од 11—3 сахата без лампе. Соба је увек била влажна и хладна, а испарења, што су кроз прозор из дворишта продирала, беху смрадна и кужна. Има већ четрдесет година како Лера долази свакога дана у осам часова у ту хапсану, где је погнут над својим књигама као ревносан и добар чиновник остајао до седам часова у вече. Бејаше у почетку имао хиљаду и пет стотина Франака а сада је дотерао до три хиљаде Франака годишње. Остао је не жењен, јер му средства не- допуштаху да се ожени. Никакве радости није имао, али и његова душа ни за чим није жудела. По кат-кад, када је био уморен својим монотоним и напорним радом, обузимаше га платонска жеља: — Ах, Боже, кад бих имао пет хиљада Фуната ренте, тада бих свој живот лепо удесио! Али он није могао удесити свој живот, јер му то не дозвољаваше његова месечна плата.