Полицијски гласник

ВРОЈ 24.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. ЈУНА 1900.

ГОДИНА IV.

ООО О ОО ООО ООО ООО ОјСГ ) ООО ОјСК) СјОО с<00 ООО ОСО ОСО ООО с .ОО ООО ООО (У ?0 ООО с/ур ООО ООО с/?0 ООО 0<90 ООО ооо с/?0 с<00 ООО СОО сг?0 ООО ООО ОјОГ) ОјСЊ ООО ООО ОјОГ ) ООО ОбО (У50 ООО с «СО (УЗО (У/О сууд од»о ооо ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТР7ЧНИ Л ИСТ 3 А СВЕ ПО ЛИЦИЈ С1СЕ РАДЊЕ соо с«оо соо с<?о ооо осо ооо осо с/>о осо об?о с»г>о СОО ООО 10С>О ОУО с<уо ооо ооо с<?о ОРО ООО СјОО с />о С.ОО сх?о соо оуз с<?о с/?о аоо ооо ооо с«оо с«оо с .ОО с/уд ооо (КУа с/зо сгзо ооо соо ооо с<оо с/?о ООО <000 ооо »ПОЛИЦИЈСЕИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. По иотреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Веограда, а у уиутрашњоети код овлашћених скудљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницижа, учитељима, зваиичницима, општинским писарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, полугодишље 6 динара. Гостионичарима и мехаиџијама из унутрашњости годишње 16, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За ипостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ООО ООО ОСО ООО ООО 090 ооо ооо ооо ооо ооу ос»о ооо ооо ооо осо ос>о о<уо ооо оооооо ооо_ооо ос?о ос»о ооо осо ооо осо ооо о сг> о<?о ООО ООО О90 О«90 с сг> ооо осо ооо оооооо ооо ооо ооо соосоо ссо о^о

ООУДА НЕБИНОГА (СВРШЕТАК) Како већ рекосмо, ово парченце бегае велнко тек 1 — 1, 3 мм., дакле врло ситно. Ако бисмо и допустили, да је ово дрвце могло имати сва особине дрвета чекићева дргака, би ли то значило, да оно мора бити само са тога баш дргака и пи од чега другог? Зар се у једној кући или у једноме дућану не налази и већи број оруђа, чији су неметални делови од истог дрвета? Па нека је то парченце баш дрво чекићева дршка, зар се не да замислити да је оно отуд, што је Цитен већ готов држак, на оном крају који треба да уђе у ушице чекића, гаиљио ножићем који му је одузет при стављацЈу у притвор и том приликом се по прсту посекао? То може изгледати негато натетнуто, али није немогуће. Сви знамо, да се бритва врло често не излупа и не истресе; врло је лако, да је те цепке јога одавно било у бритви Цитеновој, и пре убиства дакле! Та је комбинација допуштена, ако се узме у обзир, да се ту сем овог парченцета налазио још и делић оног класа, сламе, дакле ствар, за коју смо сигурни да ту није дошла тек после извргаења овога дела. Да видимо сад како стојимо с црвеном бојом ове цепчице. Ако су у питању црвене мрљице, за које се мисли да су од крви, онда треба констатовати: 1., јесу ли мрљице у опште од крви и, ако јесу, 2., је ли то крв човечија или животињска. На прво питање да се средствима, којима располаже модерна хемија, скоро увек одговорити, а на друго само микроскопским испитивањима. Путова за то има вигае. Како је Лен радио, не знамо. За хемиоки процес, о коме се говори у делу : МесИс. Сћегше V. ст. 350., потребиа су три дела. Ако је Лен радио по тој методи, требало му је, дакле, на три дела делити цепчицу тако ситну као један милиметар. То исггативање било би доиста врло тегако; за то и мислимо да би боље било, да је хемиско-микроскопска анализа поверена хемичару од заната, стручном хемичару. Кад већ узмемо да је та мајушна цепчица крвљу натопљена, ипак још је врло тешко констатовати по једној јединој тако сићушној струготини и порекло крвне мрљице. У случају Цитеновом прво што би се имало испитати било би, да ли се на том делићу налазе ситна влакна мождане супстанце. Да их је приметпо, апотекар Лен јамачно не би то прећутао. За то можемо узети да така влакна ниоу нађена, а може бити чак да иису никако ни тражена. Апотекар Лен тврди само то, да је ово парченце било крваво. Но то није доказ за кривицу Цитена. Извештаји кажу, да је Цитен као берберин и зубе вадио, да се као позната убојица завађао и крвио, те је и отуд могло са његових руку доћи на ову стварчицу и нешто баш људске крви. Но то је могла бити исто тако и животињска крв, јер се Цитен бавио и хватањем тица, које је намамљивао на житна зрнца. Треба се само оетити да је у бритви нађен и један делић житна класа, па да се може мислити да је том приликом и она цепчица у нож запала, а она је се могла из сто узрока и окрвавити. Иикако пак не може бити умесно по томе закључивати на извршено убиство, при коме су нанесене ране таке биле, да је из њих крв шикљала и зидове прскала, те би морала и извршиоца дела напрскати, међу тим Цитеново је одело недарнуто тиме. Мало је што позитивно о овом парченцету, а сигуран је Факат да ни најмање није доказано, да је крв на њему из ране жене

Цитенове. Мора се јако жалити, гато није нађен Виљемов нож. Може бити да би он одмах изнео сву лажност закључивања о том делићу из ножа Цитенова. Нема сумње да се и сувише забасало, кад се тај сићушни делић, та мајушна цепчица употребила као »мост, који води од оитуженога Цитена ка чекићу, од чекића ка делу убиства®, како то државни тужилац рече. Таке речи могу јамачно импоновати пороти, али у њима се не може видети доказ за кривицу. Као трећи основ подозрења узето је казивање саучесника Августа Виљема против мајстора му Цитена. Оптужен за то исто дело као саучесник, казивање његово и није могло бити казивање сведока; али је опет дошло онако уз друге основе, за које се мигаљаше да се имају противу Цитена. У тренутку кад чу да се Цитен оглашава за притвореника, могло се са свим пробудити у Виљема опо што савешћу зовемо; он изјави тада да његов мајстор није убица, а после у истражном нритвору каза, да је видео када је Цитен убилачки замахнуо чекићем на своју жену, Није тешко погодити шта му даде повода за ово. По начину како се истрага водила, може бити и по томе што га никако нису иснитивали ни озбиљно претресали, Виљем је могао закључити, да он и није узет за учиниоца и то је могло дати жалосне куражи за оно казивање. Ако се, после свега овога, упитамо да ли су ови основи довољни за осуду Цитеиову а ослобођење Виљемово, морамо одговорити негативно; ово нас оиет принуђава да потражимо шта је навело на ову иресуду. То је опо, што зовемо „предубеђењем," унапред добивено уверење. А оно је у случају Цитенова оптужења играло велику улогу, и то улогу двогубу, јер је завладало и јавношћу и истражним органима. Нама је тешко одредити границе завођењу суда од стране истражних органа и границе тога од стране јавнога мњења; управо, јавно мњење је говорило власти и иреко поротника утицало на изрицање пресуде. А свакојако отоји то, да је лако разумети ово предуверење, које је у Цитену видело убицу његове жене. ЕлберФелд, за време овог злочина, имао је око 95.000 становвика, и, кад узмемо у вид да је Цитен становао ближе крају вароши, где се људи међусобно увек познају, не смемо се ни мало чудити како то да многи знају и све једнако причају о рђавом животу Цитеновом, о његовим браколомним склоносгима, о суровости његовој према жени му; а то су све прилике које собом саме стварају ово појмљиво но при свем том неправилно мњење: Цитен је такав човек, да сасвим може бити убица своје жене, дакле он и нико други и јесте убица. И ово веровање у то толико је било, да је било пуно људи, који никако не вероваху да је Цитен тога кобног дана икако и био у Келну, сведочећи како су га то после подне виђали у Елберфелду, међу тим он се с1е Гас1;о у Келну налазио. С правом нису узимана у обзир њихова казивања. Али је овај случај врло поучан за Криминалистику, јер је могуће да су ова казивања и ћопа 1ес1е и та1а ПЛе. Од тренутиа, када је Вајнрих притворио Цитена, важило је као готов Факат, да он може бити убица и нико други. То би узрок, да су основи подозрења виђени и онде где их никако нема, а о Виљему више нико није ни водио бриге. То већ не беше само грех према Криминалистици него и повреда саме установе државнога тужиоштва, јер власт, трагајући по дужности злочин и изналезећи његовог учиниоца, има да ис-