Полицијски гласник

190

ПОЛИЦИЛСКИ ГЛАСИИК

БГОЈ 25

На друго питање, имају ли право гласања они грађани, на општ. збору, који нису платили порезу за I полгође исте године када се збор држи, одговарамо : ако се збор држи у текућем полгођу за које има пореза да се плати, онда имају право гласа сви они грађани који ништа раније не дугују. Ако се збор држи у другом полгођу а грађанин није исплатио дужну порезу за прошло полгође, онда је изгубио право гласа, докле исту не измири.

истој мој је а дао сам га онда када је Велимиру иста прочитана и он је казао да је све тако као што је у њој написано. II Никола Петровић, земљод. овд., стар 28 година, способан каза: у свему као и сведок Милош. Када му је показана признаница, и он је изјавио да је његов потпис на истој и да је у свему онако било како је у њој написано. Сведоци су на своје исказе заклети. Тужени рече: сведоци су сведочили неистину, нити је та продаја учињена, нити сам је ја могао учинити, но је то проста ујдурма, да ми се отме имање. Молим суд да ме заштити, и тужиоца одбије, јер ме сам закон брани, пошто ми се ово имање ни од стране власти неби могло продати, када ми не остаје пет дана ораће земље. Судски разлози. Испитом испитаних сведока, који су на признаници уговору о продаји и куповини -— потписани, иотпуно је доказано, да је тужилац ливаду у дугом пољу од туженог купио и да му је погођену цену за исту одмах платио. Тужени га није убаштинио по погодби, а на њему је лежала та одговорност. Његовој одбрани и непризнању нема места код овако јасних доказа. Наводи о томе да му не остаје довољно земље, која се тражи од земљоделца §471. тач. 4 грађ. судског поступка, овде му не могу вредети, јер то ничим не доказује, јер да то стоји у ствари он би се са овим доказом раније пре тужбе тужиочеве могао снабдети, тражећи од суда уверење о томе, он то није учинио, дакле нарочито избегава да тужиоца у његово ираво уведе. Са ових разлога суд општине ритоиечке као надлежан са обзиром на § 6 и 13 грађ. суд. поступка. Пресуђује Да је тужени дужан тужиоцу у року од месец дана издати уредну тапију на купљену ливаду у Дугом Пољу. Ако то у остављеном року не учини, тужиоцу ће ова пресуда важити место тапије. Тужени као крива страна да накнади тужиоцу плаКену таксу у 5'40 динара, да му плати на име дангубе три динара и сведоцима Миложу Васићу и Николи Петровићу по два динара дангубе. Пресуда је саопштена парничарима одмах јавно у суду. Од суда ошптине ритопечке, 5. јуна 1900 год. №.... у Ритопеку Писар. Председ. суда Кметови. НЗ. Заведи белешку и иресуду у аротокол суђења. Задатак. Општински писари, одговара ли ова пресуда закону ? * * * Од једног општинског писара добили смо пптање, како ће општински судови наплаћивати таксу, при потврдама које се код опгат. суда врше при издаји општинских уверења; која општ. судови издају, за молбе, жалбе и остале представке које суд од својих грађана прима и по истима поступа, за прилоге који се као докази подносе. Хоће ли ове таксе наплаћивати у корист општ. касе или у таксеним маркама у корист државе. Какву таксу општ. судови имају наплаћивати у корист државне Ласе — у таксеним маркама — означено је јасно у тач. 87 87а и 88 закона о~ таксама. Дакле за сваку жалбу противу пресуде оп.шт, суда првостепеиом суду наплаћује 6е такса у таксеним маркама у 2 дин. За свако дело иступне природе 2 динара у таксеним маркама на жалбу нротиву ове пресуде 2 динара. На сваку облигацију, признанпцу, било да је приватна или јавна исправа таксу и таксеиим маркама по вредности. Овакве исправе приватне природе, када се подносе суду ради тражења наплате, ако нису таксом снабдевене, подлеже плаћању петодупле таксе као казна. То су таксе које општ. судови наплаћују у таксеним маркама, све друге таксе иду у корист оиштинске касе, како по грађанским споровима, тако и по осталим представкама као што су тражења разних уверења и потврда. Општински судови за молбе и друге иредставке, које не носе на себи вид жалбе или тужбе, ие наплаћују никакву таксу, нити може бити ту речи о такси 0'50 пара динарских ни у готову нов^цу ни у таксеним маркама, тако исто неће општински судови наплаћивати таксу ни на прилоге сем оних које су од вредности као исправе, који подлеже оној такси за коју смо горе навели.

Одговори на задатак У 20 броју нашег листа изнели смо једну пресуду ошит. суда иступне кривичне природе, за самовлашће, по тужби Петра Савића, земљ. из Селевца, противу Николе Марковића овд., што му је овај самовласно прокрчио и покварио живу ограду и земЈБиште под истом заузео и преорао. Управили смо питање на општ. писаре., је ли ова нресуда суда општинског правилна или не? Која је власт надлежна да овај спор између страна расправи? Од многих писара добили смо одговоре, но већина је ово питање узела рђаво у оцени самога дела, те га је тако и расправила погрешно. Правилно су на овај задатак одговорили ови општински писари: Симон Д. Вилимановић писар опгатине градачке Мијаило Миловановић писар опгатине бањанске Љубомир Ђ. Јовановић писар општ. градачке Божа М. Ђукановић писар оишт. петчанске Милош Ж. Марковић писар општ. александровачке Вој. Ђ. Гавриловић писар општ. влашанске Светозар Петровић писар општ. баћевачке Панта Ј. Живковић из Јабучија бив. општ. писар Милош А. Коларевић писар опгат. Самаилске Мијаило М. Коновић писар опгат. Самаилске који су се изјаснили, да овде стоји дело самовлашћа. Самовлашће постоји, па ма да тужилац има пресуду избраног суда, која захтева и онај простор земљишта, који је је био под живом оградом тужиоца. А стоји самовлашће зато, што се живе ограде не подижу тако брзо, да тужени није могао видети, да тужилац подизањем исте заузима његово право сопствености, па у том случају није могао давати сам сеои задовољења, но се је тада имао обратити власти за заузеће, у ком случају би ова појава имала на себи вид иступне природе и за расправу, по § 4. полиц. уредбе, био би надлежан оишт. суд и пресуда би се донела, противу туженог, овде Тужиоца Петра, на основу § 375. а крив. законика. Дакле тужилац се не може сам произвољно задовољавати, но то може чинити, само средством власти. Он то не чини, но врши самовлашће. Но општински суд је се ненадлежно упустио у извиђање и сресуђење овога предмета, јер истиније иступне природе, да би се могао подвести под § 375. а крив. закона, но је дело преступно и имало би се подвести иод § 291.крив. закона, који гласи: х Ко кућевне, иољске и баштованске ограде или усеве, расаднике, воћњаке, винограде и дрва око иутова засађена немарно уЏџшти или аоквари и т. д. & И када то стоји, онда рушење ове живе ограде не може бити иступ, но је преступ, па општ. суд није требао од тужиоца примати тужбу, но га упутитити полициској среској власти, као надлежној за извиђање. Или, ако је узео тужбу у поступак онда, пошто је се уверио, како стоји стање сгвари о извршеном самовлашћу, прекинути даљу радњу и тужиоца упутити решењем надлежној власти. Што се тиче права тунсиочева на оно земљиште које полаже по пресуди избраног суда, тужилац се је могао или путем грађанске парнице обратити надлежном суду или пресуду поднети полициској власти, са молбом, да га иста уведе у његово право државине. Оба пута била су му отворена, а овај трећи који је он изабрао изрично је законом забрањен и казним. Ово је наше објашњење 'и онима који су правилно одговорили, да етоји дело самовлашћа и онима који су се из^ јаснили, да самовлашћа нема и да је тужени у праву био што је се сам у своју државину на основу нресуде увео. Када би се могла признати произвољност за извршење и увођење у права, онда нашта би биле извргане власти и законски прописи.