Полицијски гласник

ВРОЈ 26

У извесном времену беше ипак неке промене. Путници узбуђено тражили еу по неку етвар, која им је нестала. Један је тражио свој новчаник, други свој часовник. Сваки угао одељења у жељезничким колима претресан је, прегледаху и седишта, али изгубљене ствари не нађоше; без сумње извршена је крађа. Те крађе у ноћним брзим возовима, које су извршиване на путницима који спаваху, учесташе; сваки дан беше све више пријава крађа и бечка полиција беше принуђена, да одреди већи број детектива, који ће. путовати поћним возовима, да трагају за крадљивцем. — У почетку се сумњало на железничко особље, али у скоро се увидело, да та сумња није оиравдана, јер то беху махом поштени и беспрекорни људи, више година у служби жељезничке Управе, Готово месец дана путоваху детективи ноћним возовима, и нису успели да уђу у траг крадљивцу. — Овај пак није престао и даље да краде. На против. ои је живо „радио" свој посао. Данас је био у Чешкој, а идуће ноћи извршио би своју јединствену крађу у ноћном возу, који путоваше кроз Штајерску. Неуснешност тога трагања довела је нолицијске органе до тога, да су изгубили сваку наду на успешан крај. — Сви беху изморени и клонули. Услед путовања ноћним возовима, које већ недељама трајаше, беху сви рђаво расположени. „Још овај пут, па онда молим да ме вратите ббчкој полициској Управи." — рече детектив ВурФталер својим друговима, са којима је требао ноћним возом да пропутује пругу од Трста до Беча. Њих троје полицијских агената разместише се у целом возу. Вурфталер цзабере себи четвора железничка кола прве и друге класе у средини воза, али његова енергија беше ослабила, био је већ јако малаксао и није могао непрестано ићи ходником жељезничких кола од одељења до одељења, да посматра све путнике. Он заузме место у углу једног одељења, па као и други путници тако и он не могаше да савлада свој умор; истина, није спавао, ал' ипак склопи очи и ствараше у глави могуће пријатнији распоред §лужбе, кад се врати у полициску Управу. Воз пође и као обично заустављао се кратко време код појединих станица, јурећи све даље и даље, а све ближе Бечу. Код једног места уђе нов путник у одељење жељезничких кола, у којем беше и детектив. Нов путник беше човек висок са плавим заковрченим брцима. Он баци евоју малу путничку торбу у мрежу изнад седишта и заузме место код уласка одељења у жељезничким колима. Водио је собом и једно мало, бело псето, које одмах леже ниже његових ногу. — Путник се наслони на наслон седишта, изгледаше уморан и заклогги очи. —■ Тада као у сну, муне ногом своје псето. Ово се диже, протегли и поче да звера по одељењу. Лаким скоком скочи на седишта и поче да оњушкује остале путнике, онако по псећем обичају. Путници и даље снаваху а псетанце се враћаше свом госиодару, завуче њушку у његов џен од капута и продужи даље свој извиђај. Детектив ВурФталер познавао је тога нутника са псетом. Овај више пута причаше, да је вииарски агенат и да своје псето тако воли, да за њега увек плаћа путничку карту као и за себе, и кад не нутује далеко, узима псето увек себи у жељезничка кола. Детективу Вурфталеру није никад тако сумњив изгледао господин са псетанцетом као сада. Сумња беше све јачаион извести о томе своје другове у жељезничком возу, ови одмах поседну излаз тога одељења. Затим пробуди путнике. —- И онај сумњиви, кад је видео шта се догађа, брзо се диже, али један полициски агенат ухвати га, тако да овај не могаше ни покушати да бежи. Псетанце показа зубе детективу и хтеде да скочи на њега, међу тим други детектив ухвати и њега вешто за врат а мала животиња ни да се макне-. Одмах прегледају сумњивог путника и код њега нађоше и новчанике и џегше сатове, које је псећи крадљивац украо од путника и спустио у џеп своме господару. — Злочин бегае тиме доказан. Путници напустише одељење, у којем сада сам зликовац са псетанцетом остаде, — разуме се под надзором тројитде детектива. —- Кад освану, приспе воз у Грац и ухапшеног господина спроведоше тамошњем оуду. Он се зваше Милер и

беше немачки поданик. Псето је било особито дресирано да вади врло вешто новчанике и џепне сатове путницима, који у возу спаваху. Суђење беше у Грацу. На претресу морало је псето пред свима поновити свој особито вешт занат. За тим га убију, да не би својом опасном вештином даље штетило људе. — Август Милер буде осуђен на робију и прогонство. У криминалној кроници, као да је то јединствен случај, да псето због крађе изводе пред судије. П о немачком М. Л.

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 56 Па кад је ово сад поменуо Дуњи, с горчином, како се одлучио да је узме без обзира на рђав њен глас, говорио је сасвим искрено, шта више осећао је и дубоко незадовољство против те »црне и жалосне незахвалности". А међутим, кад је Дуњу тражио, био је сасвим уверен да су све то сплетке, проста измишљења, што их је потрла пред целим светом и сама Марта Петровна, и које су одавно ирестале кружити п по варошици, камо су ватрено бранили и правдали Дуњу. Ни сад се неби он одрекао да призна како је све то знао и тада. Али не мање је ипак веома ценио своју одлуку да Дуњу уздигне до себе, и гледао је у томе јунаштво, подвиг. Кад је мало час о том разговарао с Дуњом он је исказао и своју тајиу мисао, коју је сам неговао и чувао, којом се толико пута наслађивао, па није могао да разуме, како други нису могли да уживају у његову подвигу. Кад је пошао Раскољњикову у походе, ушао је к њему с осећањем доброчинца, спремна да пожње усев и да чује најслађе похвале. Па сад, разуме се, док је силазио по степеиицама, осећао се и сувише увређен и непризнат. А Дуња просто мора да буде његова; не да се ни замислити да се ње одрече. Давно, има већ неколико година како са сладошћу маштари он о женидби, али је само текао новац и чекао. С'а заносом, у најдубљој тајности, мислио је на девојку честиту и сиромашну (неизоставно, свакако, сиромашну), врло младу, врло милу и лепушкасту, племениту и образовану, заплашену, која је необично много осетила несрећу, која би се пред њим савијала, девојку, која би док је жива гледала у њему спаситеља свога, која би поштовано стрепила пред њим, која би му се покоравала, слушала га, дивила се њему, једино њему. У време одмора свога од рада, у тишини замишљао је толико сцена, толико слатких епизода ствараше му његово уображење све на тој заводљивој и веселој теми! И гле, сан толиких година тек што се није остварио: лепота и образованост Авдоће Романолне избезумише га; њено беспомоћно стање до крајности га подстрекаваше. Показа се нешто још и више од онога што је мап1тао : показа се девојка поносита, лена, јака карактера, иоштена, васпитањем и образовањем прешла га, стоји над њим (он је то осећао), и баш такво биће биће му ропски захвално цела живота на његову племенитоад поступку, на његову избављењу, и побожно ће пред њим у прах да се претвара, а он, он ће потпуно и неограничено да господари!... Као памерно, мало пре решио се на послетку иза дугог премишљања и иадања, да каријеру сасвим променп и да ступи на шире поље рада, а уједно с тим, и то мало по мало, да пређе и у више друштво, на које одавна већ сладострасно помишља... Речју, одлучио се да окуси Петрограда. Знао је да се помоћу женскиња може »врло, и врло" много да задобије. Чар и заношљивост прелепе, честите и образоване жене може дивно да лепша његов пут, да га привуче, да му створи ореол... и гле, ево све се растури, сруши, пропаде! Овај данашњи неочекиваии, ружни раскид био је за њ као гром. То беше некаква ружна шала, глупост, немогућност ! Само гато се за једну мрвицу осмелио, чак није успео ни да каже све, просто се помамио, завео се, а свршило се овако озбиљно! Иапослетку, зар он Дуњу не воли; — воли је он, како уме, већ је господарио њоме у својим сновима и машти, —■ па оад!... Не ! Сутра, сутра треба све то повратити, залечити, поправити, и гато је главно, ваља уништити оног занесеног жутокљуна, који је овему томе крив и крив. С болесном осетљивошћу сети се, опет некако нехотице, Разумихина... али у осталом, с те стране се брзо умири: .Тош само то треба да