Полицијски гласник

БРОЈ 31

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

2*3

али најзад не издржа, баци метлицу и побеже да се полије хладном водом. Исају Томићу то није ништа и најми другога, трећега; он је решио да се том приликом не осврће на трошак, и би променио петорицу. »Здраво је парити се, Исај Томић је јунак!" вичу му оздо робијаши. Исај Томић сам осећа да је у тај мах над свима и да је све сатерао у рог; он слави славље, и оштрим, сулудим гласом пева своју арију: ла-ла-ла ла-ла, која заглушиваше све остале. Паде ми на ум, да ће то, ако сви једном будемо заједно у паклу, бити врло сЛично овом месту. Не могадох одолети, а да не саопштим ту мисао Петрову; он само погледа у наоколо и ћуташе. Хтедох и њему купити место уза ме; он се посади код мојих ногу и рече ми да му је тако врло добро и угодно. Међутим Баклушин нам је купио воде и носио је, колико је требало. Петров ми каза да ће ме опрати од главе до пете тако, да ћете бити сасвим чисти; силом ме је звао на парење. Но нисам се усудио. Петров ме свега натрља сапуном. »А сада ћу вам опратн ножице^, додаде најзад. Хтедох одговорити да се могу и сам опрати, но пустих му на вољу. У речи »ножице® не звучаше нам ништа ропско: просто Петров никако није могао друкче назвати моје ноге ногама, вероватно за то, што други прави људи имају ноге, а ја само ножице. Оправ ме, с таквим церемонијама, то јест подупирући ме и пазећи на свакоме кораку, као да сам био од порцелана, доведе ме у предсобље и поможе да обучем рубље, и када је све са мном свршио, одлети у купатило да се пари... ..<►«».. ЗЛОЧИН И ЕАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 61 — Све ви лажете, проговори он лагано и слабо с болним осмехом на уснама, — ви хоћете опет да ми покажете како сву моју игру знате, и све моје одговоре из раније да знате, вели Раскољњиков даље, а готово осећа да не пази на речи, не мери их како ваља, — хоћете да ме заплашите... или просто, смејете ми ' се... Говорећи то гледаше га и даље очи у очи, па опет бескрајна мржња сијну у његовим очима. — Све ви лажете! повиче он. —• Ви сами врло добро знате, да је злочинцу најбољи излаз: говорити истину, колико је могућно... колико је могућно, не крити што се не мора крити! Не верујем ја вама! — Баш сте ви врашки човек! зацерека се ПорФирије, с вама се, баћушка, не може изићи на крај; нека вас мономанија обузела. И тако ви не верујете мени? А ја вам кажем да већ верујете, само на четврт аршина сте ми поверовали, а ја ћу учинити па ћете и за читав аршин веровати, јер ја вас искрено волим и искрено вам добра желим. Усне Раскољњиковљеве задршћу. — Јест, желим, и кажем вам напокон, једном за свагда, настави ПорФирије па пријатељски ухвати Раскољњикова за руку мало више лакта, — кажем вам напокон: гледајте ви вашу болест. Уз то дошла вам је ето мати са сестром, па помислите на њих. Ви треба да их умирите и да им угађате, а ви их само плашите... — Шта се то вас тиче? Откуда ви то знате ? Зашто се толико интересујете? Ви, мора бити, пратите сваки мој корак, па хоћете да ми то и покажете ? ■— Баћушка! Та ето видите, па ја сам од вас, од вас дознао све! Ви и не видите у свом узбуђењу како све сами унапред исказујете и мени, и другима. И од господина Разумихина, Димитрија ПрокоФића, јуче сам такође сазнао много интересантних појединости. Не, ви сте ме само прекинули, а ја вам кажем да сте ви, услед те ваше опажљивости и поред све ваше оштроумности, ипак изволели изгубити здрав поглед на ствар. Ево на пример, макар опет о истој ствари, о оном звонцету; видите ли, издадох вам и предадох и рукама и ногама такву драгоценост, такав један Факт (читав један Фактвидите!) и то ја, ја, иследник! А ви ништа у томе не .видите? А да ја вас ма и најмање сумњичим, зар бих тако радио, да ли би требало тако да чиним? Напротив, ја бих испрва требало да успавам ваше сумње и неверицу, а да се ничим не одам као да је мени Факт већ познат; и тако, да вас одвојим на супротну

страну, па онда одједном, из небуха да вас питањем збуним и заоањим (по вашем, то, изразу): В А како то, господине, да кажем, ви сте у стаиу убијене изволели радити у десет у вече, готово не мало и у једаиаест? А што сте звонили на звонце? А што сте питали о крви ? Па што сте збуњивали млађе и позивали их у одељење код квартовног ?" Ето, тако би ваљало да чиним, кад бих само за мрвицу на вас нешто посумњао. Ваљало би по свој Форми и према пропису да од вас прикупим све доказе, да извршим истрагу, па можда још и вас да затворим... Па мора бити да ја немам противу вас никаквих сумња, кад сам се понашао друкчије! Него сте ви изгубили ваш здрав поглед, па ништа и не видите, кажем вам ! Раскољњиков уздрхта сав, тако, да је то ПорФирије Петровић сувише јасно опазио. — Лажете ви, варате ви у свему! повиче он, — ја знам ваше намере, али ви све лажете... Мало пре нисте у том смислу говорили, ја се не могу преварити... Ви лажете! — Ја лажем? прихвати ПорФирије љутећи се по изгледу, али задржавши највеселији и подсмешљиви израз, и, како се чини, не бунећи се ни мало тиме какво мишљење о њему има г. Раскољњиков. — Ја лажем?... А како сам се ја према вама понашао мало пре, (ја, иследник), све начине за заштиту и одбрану издадох вам, сву ту психологију сам сам вам наводио: „Болест, веле, бунило, увреда; меланхолија, па они квартовни®, и сви је то ништа? А? Хе-хе-хе! Оно, додуше, — узгред речено, — сви ти психолошки начини за одбрану, излазак и изговор су веома непоуздани, а и са два су краја: „Болест, веле, маште, снови, привиђања, не сећам се, све је то тако, али баћушка зашто у болести, у бунилу баш све такви снови и маште да се причИњају, зашто не друкчији? Јер ваљда су могли бити и друкчији? Је ли тако? Хе-хе-хе-хе! Раскољњиков га погледа поносито и презриво. — Речју, ја хоћу да знам: признајете ли ви мене савршено слободним од сваке сумње или не? Говорите, ПорФирије Петровићу, говорите стварно и једном већ одсудно, и што пре, одмах ! — рече Раскољњиков поуздано и јасно, и при том је устао и мало одгурнуо ПорФирија. — Та то је комисија! Али комисија вама! узвикне ПорФирије са изразом потпуно мирним, веселим и лукавим. — А и нашто вам да знате, нашто вам тако много да знате, кад вас нису још ни најмање почели да узнемирују! Баш сте као дете! дај да подржим ватру у руци! И, зашто се ви тако узнемирујете? И зашто се ви сами у нас распитујете, из каквих узрока? А? Хе-хе-хе! — Понављам вам, узвикну Раскољњиков у гневу, — да не могу даље да подносим!... —■ А шта то? Неизвесност? пресече му реч ПорФирије. — Немојте ме кињити! Ја нећу !... кажем вам, да нећу!... Не могу и нећу!... Чујте! Чујте!... викне и опет удари песницом по столу. — Тише, тише, забога! Чуће вас! Озбиљно вас опомињем: чувајте себе. Ја се не шалим! рече Порфирије шапатом, али тада на његову лицу већ не беше оног мало пређашњег израза усплашеног и женски добродушног; напротив, сад је просто зааоведао, строго, намрштен и као да одједном обара све тајне и двосмислице. Али то беше само на тренут. Раскољњиков онако изненађен намах паде у праву обезумљеност; али чудновато, он опет зачу ону запбвест све тише и тише, ма да је био у најјачем пароксизму помамности. — Не дам да ме ико мучи! зашапуће он намах као пређе, тренутно, с болом и љутњом осећајући да се не може да противи тој заповести, и од те мисли падајући у још већи бес. — Затворите ме, иследите ме, али изволите радити по Форми, по пропису, а немојте се играти са мном! Не смејте се... — Не брините се ви за Форму, прекиде га ПорФирије с пређашњим лукавим осмехом, па шта више као слатко уживајући у Раскољњикову, — ја сам вас, баћушка, сад позвао својски, онако сасвим пријатељски ! (Наставиће ое).

КО ЈЕ 0В0? Лице чију слику овде доносимо, ухваћено је на нишкој жељезничкој станици 5. ов. м. у времену кад је допутовало бео-