Полицијски гласник

БРОЈ 32

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

249

ме крупном животнњом... ја сам га волио с тога што сам му се дивпо! Једиом приликом овде, каква срећа! примише нас обојицу код једнога мајстора... но кад дође вече, он ме јеувек остављао сама кроз целу трећину времена; он је ишао да се забавља и проводи с друговима... То беше сасвим природно, у његовим годинама... Оп је волео забаве, он беше слободан, није имао никаквог терета ни обвезе, а ја напротив, ја нисам могао... Ја сам био принуђен да штедим, јер у то време имадох још болесну мајку у завичају и ја сам јој слао своју уштеду... Ја сам се тада хранио код једне воћарке у кући у којој сам становао; она је спремала храну за зидаре... Филип се није код ње хранио, он беше погодио на другом месту, и, искрено да кажем, кујна и не беше баш изврсна... Али воћарка беше удовица, не беше сретна, ја сам видео да је њој добро дошло што сам јој био муштерија; па онда, ваља говорити отворено, ја сам се одмах заљубио у њену кћер... Сирота Катарина! Одмах ћете сазнати, господине попо, шта се с њом догодило... Три године прођоше а ја јој још не могох казати оно што сам осећао према њој; као што вам рекох, ја нисам баш најбољи него врло средњи радник и оно мало што сам заслуживао једва је стизало за мене и за оно, што сам слао матери; не имадох средства да помишљам на женидбу... Најзад се моја добра мати пресели на онај свет, ја бејах већ мање оптерећен и ометен, могох нешто новца да оставим на страну и, кад ми се учинило да је уштеђена сума довол>на да оснујем породицу, ја исказах Катарини своја осећања... У први мах она не каза ни да ни не. Одиста! Ја сам врло добро знао, да неће одмах скочити и пасти ми око врата, ја не имадох на себи ништа примамљиво, што би могло неку женску завести и залудити... Но ипак је Катарина питала за савет своју мзтер, која ме је ценила као радника уређеног стања, као мирна и скромпа човека и брак би уговорен... Ах! ја имадох неколико сретних недеља. Ја сам видео да ме Катарина тек само прима, али да није нимало занесена за мном; но како је она имала добро срце, ја сам се надао да ћу успети да ме она једног дана заволи, силом, силом!.. - Разуме се да сам ја све испричао Филипу, с којим сам се сваки дан виђао на дрвљанику и, кад је Катарина већ била мени обећана, ја хтедох да га упознам с њом... Ви ваљда већ од прилике погађате, господине попо, све оно што је затим дошло... Филип беше леп човек, веома весео, веома пријатан, све што ја не бејах и ма да он није хотимично за тим ишао, сасвим невино он учини, да се Катарина у њега залуди... Ах! Кагарииа има искрено и иоштено срце и чим је опазила то што осећа, она ми је то одмах саопштила... Ну при свем томе, ја тај тренутак никад не могу заборавити! Беше празник св. Катарине и, да бих јој честитао, ја сам купио једну златну гривну коју сам лепо сместио у једну кутију обложену памуком... Ми бејасмо сами у задњем дућану и она донесе чорбу. Ја извадим кутију из шпага, отворим је и покажем јој накит. Тада она бризну у плач. — Опростите ми, Јакове, рече ми, и сачувајте то за ону којом се будете оженили..: Ја не могу више бити ваша жена. Ја волим другога. Ја волим Филипа. (Свршиће се). ТАЈНА ДРУШТВА И ЗЛОЧИНИ У ИТА1ИЈИ Кад је убиство талијанског краља потресло и испунило болом срца свих осећајних људи, у тај осећај се мешало и чуђење, кад се дознало да је убица припадао једном тајном друштву, за које се није знало ни да постоји. Та на анархисте се у свима државама добро пази, њихна имена су тачно забележена. Али Брешијевог имена не беше ни у једној листи; он је одједном искрсао из помрчине, као год и његова оба претходника Казерио и Лукени. Иошто се нису могли наћи саучесници ове двојице, било се наклоњено веровати, да су њихна дела била чист индивидуални израз Фанатизма појединца, као год што се у првом тренутку мислило и за Брешија. Па ипак у Италији се врло добро знало, да ни један од тих мучких убица није радио из своје сопствене иницијативе. Знало се да је сваки од њих био само оруђе једне од многобројних зликовачких дружина, које под свакојаким политичким па чак и моралним заклоиима рију по земљи и воде је к ивици пропасти. По Италију нису опасне политичке и анархистичке групе, чији су чланови полицији позпати, већ оне тајне дру-

жине, које су се развијале пред очима, а делимице чак и под заштитом талијанске полиције, које су вршиле свој задатак, ма да су њини чланови живели ван завичаја у далеким деловима света. За нас некако комично звони реч „тајна дружина". Ми не верујемо у тајне, знамо да све, што је неко време било тајио, да ће ускоро бити јавно. Али друкчије стоји ствар у јужним земљама, а нарочито у Италији. На свету нема земље, у којој би било толико тајних, нравих тајних дружина као у Италији. Изгледа да је Талијан ио природи склон, да склапа такве дружине. Прошлост те земље, која је пуна немира и крвавих дела, нолитичка раскомаданост, услед које је Италија толико дуго патила, као да је веома снажила развој тих тајних дружина. За тим Талијан има страсан темпераменат, који је склон да избије у дивљаштво, има тиху снагу, да сачува тајну, чак и у најстрашнијим моралним и физичким боловима. Члапови ових тајних дружина научили су још у родитељском дому на патње и ћутање, јер се опи готово искључиво регрутују из пролетеријата, из најнижих слојева иначе сиромашног становништва талијанског а већим делом такође из већих зликоваца —■ у кратко из људи, који у својим мрачним делима немају ништа да изгубе, но само да добију. К томе долази још и та околност, пгго је иримање у те дружине и поред великог броја тајиих дружина и поред велике количине њихних чланова, скопчано с многим огледима одважности и ћутљивости, што новајлија под притиском више силе учи, да тајну чува до последње капи крви. И као што рекох у Италији има више тајних дружина него и у једној земљи. Између тако званих тајних дружина осталих европских земаља, а нарочито северне Европе, и тајних дружина талијанскога полуострва мора се повући врло оштра линија. Оне немају ништа, ама баш ништа заједиичкога. До душе свима је корен у политичкнм или друштвеним метел«ша Средњега Века, све су поникле из доба — нарочито из 17. и 18. столећа — кад је оснивање тајних дружииа била исто онако духовна зараза као и друге духовне заразе, које су имале свакојака имена. Али са 19 столећем престала је потпуно та заједница. Данашњим талијанским тајним дружинама треба тражити узрока у бедним економским приликама материјално исцрпљење и од несавесних управљача угњетене земље. Та талијанска друштва немају ни најмање везе с осталпм европским друштвима и њиним циљевима. Те дружине су плод рђавога дела, које непрестано мора рађати зла. Од свих тих модерних друлсина најистакнутија је Камора, дружииа, која је већ много несрећа нанела Италији и која се, поред свих покушаја да се угуши, није могла угушити. Тек ових дана испољило се, да је кужно дрво Камора истерало нову грану, која зе назива Пићиотерија и која израшћује у нову Камору. Камористе тврде, да је њихно друштво основано, да унапреди благостање'отаџбине и Италију ослободи од тиранског притиска. Врло је лако могућно, да је Камора некад — у 18. сголећу — имала политичких циљева, као тајио друштво Карбонара, које је одиста имало патриотске тенденције. Али у деветнаестом веку Камора није ништа друго до друлшна простих злочинаца, који су Напул> и целу његову околину створили правим разбојничким гнездом. Она је била и остаје још и дан данас дружина лопова, разбојника, убица, варалица и кесароша свих врста, у толико опаснија дружина, што је број њених чланова врло велики и што су ти чланови људи из свију друштвених слојева. Потајна моћ Каморе била је тада тако велика, да су се разне папуљске владе служиле њоме до шездесетих година. То су била времена, када се Камора на врло сумњив начин појављивала као политички Фактор. Али иначе њен је једини посао био и остао разбојништво, убиство, изнуђавање и свака врста преваре. Пљачкање безазлених шетача или богатих странаца, проваљивања, кријумчарења у највећој мери, изнуђавање код трговаца сељака, који донесу своју робу на пијацу, шта више сасвим правилно разрезивање данка на трговце и занатлије — то су били послови Каморе. И њој нити се могло нити се смело што год забранити или јој стати на пут. Министри и полицијски чиновници, који би се усудили, да устану против тих лопова, више не би ни једног тренутка били сигурни за свој живот. Тако је и мо-