Полицијски гласник

БРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

259

— Господине, господо, не, данас, молим вас!... Да она не зна... — Капетане, сажаљевамо, али ми смо власти... И судија нре^е праг Морнар одскочи. И видевши, да у његовим жилама још тече врућа крв младих дана, он снажно одгурну судију, затвори масивна врата, закључа их, и у раздраженој његовој се памети појави страшна, грозна идеја — оде натраг у Ружину собу. Он се приближи. Погледа своје дете — дете осуђено на смрт — грозним очима. Стеже чело рукама, као да му оно хоће утећи. — Ко је то био, оче? питала је она, посматрајући слику свога мужа. — Кажи ми, ко је био. Он јој се још више приближи. У ушима су му још зујале оне речи, које је она болесна говорила: »Ах, да имам мужа као друге. Али умрети као ја...! 1< Узалуд, он чу вику напољу, и поче... Врата се на уласку отворише. — Ти ми нећеш рећи, ко је то био ? Добро... Држи, посматрај моју слику. Зар не личим на тебе? Он осети да му зуби цвокоћу. Дубоко је гледао своју кћер, као да је хтео за увек да напуни очи своје том милом сликом. За тим, на један пут, он, који би дао десет година свога живота за десет секунада продужења кћеринога живота, узе са постеље чаршав, уви га око врата кћери своје и стеже... — Неће више бити... »Оче, — о...оче (< чу се муком. Носле неколико минуте Ружино се се тело протеже као каква змија, задрхта и паде. — Можете ући, господо,*— рече добри отац, отворивши врата људима од закона... Моја је кћи мртва...! С Француског.

310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈГЕВСЈ^ОГА 63 — Шта вам је? упита Раскољњиков обамро. Човек поћута и на једном дубоко, још мало па до земље, поклони му се. Бар дотаче се земље прстима деспе руке. — Шта то чините? узвикну Раскољњиков. — Ја сам крив, тихо изусти човек. — У чему? — Због злобних помисли. Они се гледаху. — Беше ми тешко. Како сте изволели онда долазити, можда и напит, и вратара с млађима у кварт звали и питали за крв, беше ми криво, и што су забадава пустили, и држали вас за пијана. И толико ми је криво, да ми се сан одбио. А пошто запамтисмо адресу, ми смо јуче овамо долазили и питали... — Који су долазили? пресече Раскољњиков, и одмах се стаде присећати. — Ја сам вас, то јест, обедио. — Дакле ви сте из оне куће? — И ја сам тамо, и то онда, стајао с онима у вратима, ако сте затувили? Имадемо ми тамо и своју радњу. Ми мештани, кожари смо, и узимамо рад код куће... и опет беше ми криво... Раскољњиков се тек опомену врло јасно онога што је ономад било код врата ; закључи да је осим вратара и слугу било оиде још неколико људи и жена. Сети се једнога гласа, који је предлагао да њега, Раскољњикова одмах воде у кварт. Лица онога што је говорио није могао да се опомене, сад пак и не мишљаше да оно постоји, али је запамтио како му је он, Раскољњиков, чак и одговорио тада, па му се и лицем окренуо... Ето тако је, по свој прилици, било, те се сад може да одгонета сав јучерашњи ужас. Али је најужасније било помислити да он доиста умало што није погинуо, што није себе упропастио због те ништавне околности. Мора бити, осим најма стана и разговора о крви овај човек не може ништа друго да

каже. Па мора бити да и Порфирије нема ништа, ништа осим оног бунила, никаквих Факта, осим оне исихологије, која има. два краја, а ништа извесно, ништа поуздано. Мора бити ако се не појаве више никаква Факта (а они се више не морају јављати, не морају, не морају!),, онда... онда шта могу с њиме чинити? Како га то могу потпуно напокон да прокажу, да га пронађу и обелодане, па макар и затворе? Мора бити још и то, да је ПорФириије тек овог часа сазнао оно о стану, а досад није ни знао. — Јесте ли ви то данас казивали Порфирију... како сам долазио? повиче он застрашен изненадном идејом. — Коме ПорФирију? — Иследнику! — Ја сам казао. Вратар и послуга не одоше тада, а ја дођох ? — Данас? — Тек, ту, замало пре вас. И све сам чуо, како вас је испитивао и мучио. — Где ? Шта ? Кад ? — Па ту, иза оне његове преградице, седео сам за све време. — Како? Па то сте ви били оно изненађење? Па како се то могло догодити? Причајте, молим вас! — Кад сам ја видео, отпочне грађани, — да послуРа на моје речи неће да иде, с тога, веле, што је већ касно, а могу још и да се наљуте, што нису одмах оног часа дошли, мени буде криво, и тешко, остави ме и сан, и стадох се разбирати. А кад сам јуче све поразмислио и доконао, ја данас пођем амо. Први пут кад сам долазио, не нађох га, мало после дођох — не примише ме; трећи пут кад дођох — пустише ме. Стадох му ту казивати све како је било, а он стаде по соби да тумара и бије се песницом у прса: »Шта ви, разбојници, са мном чините"? вели. Да сам ја знао каква је ствар, ја бих га потражио са спроводницама и довео бих га под стражом° ! (< Па онда истрчи, позове једнога, и стане с њим у крају да говори, па онда окрете опет мени да говори, пита ме, и грди. Много је укоравао ; а ја сам све њему доставио и казао, да ви на моје јучерашње речи нисте смели ништа да ми одговорите, и да ми нисте захвални. Па онда опет стане јурити по соби, а све се бије у прса, и срди се и јури, — а чим јавише за вас, он рече, е сад хајде за нреградицу, па седи и не мичи се, да те не чује; па ми сам столицу донесе и затвори ме; можда ћу, вели, и тебе што питати. А чим доведоше Николу, он мене, одмах после вас, изведе: још ћеш ти мени, вели, требати, и још ћу ја тебе питати... — А је ли Николу пред тобом испитивао? — Како отпрати вас, а мене одмах уведе, а Николу поче да испитује. Грађанин се устави, па онда се опет поклони и дотаче се прстом пода. — Опростите ме за мој оговор и злобу. — Нека ти Бог опрости, одговори Раскољњиков. И тек што то рече грађанин се поклони али не до земље, него до иојаса, полако се окрене и изиђе из собе. „Сад је све са два краја, сад је све са два изласка" понавља Раскољњиков, па живље и лакшег срца него икада изиђе и он из собе. »Сад ћемо се ми још да мало боримо" рече он с пакосним осмехом, и силазаше низа степенице. Пакост беше према себи самом; с презирањем и са стидом сетио се своје »малодушности". (Наставиће се).

П 0 Т Е Р А АриФ Речковић циганин из Држановца, среза прокупачког, 19. ов. м. пре подне око 10 часова извршио је убиство над својом женом Малићом, која је била код свог оца Салка Алијића циганина из Печењеваца. По извршеном убиству АриФ је побегао. Начелсгво среза лесковачког депешом од истога дана Бр. 14.951. моли све полиц. власти да именованога убицу живо потраже у своге кругу, па нађеног њему стражарно упуте. Власти ближе Београду могу га спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 19.252.