Полицијски гласник

БРО.Т 37

- ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

287

Ја потврдих ово питање; од како смо последње писмо ухватили, строго је пажено на њ. »Како је онда могао нешто у топ метнути или из њега извадити, а да га при том не ухвате?® »Одиста, то ми је сасвим непојмљиво", одговорих. „И мени је то тешко појмити", рече Веб. »Може само тако бити, ако међ странГарима има завереника. Без споразума са њима ма на који начин -ствар се није могла извести.« Ја позвах Рејбурна и наредих му да прегледа батерије, па да јави шта буде нашао. За тим продужисмо читање писма. л Нове заповести гласе одлучно и захтевају, да М. М. М. М треба сутра у три сата у јутру Р. Р. Р. Р. да буду. Две стотине доКи ће у малим одељењима железницом и другим путем с разних места, и у одређено време скупити се на одређеном месту. Ја ћу дати знакове, успех је несумњиво сигуран, ма да се нешто мора приметити, јер су страже удвојене и команданти ноћу често обилазе тврђаву. \У. ЛУ. долази данас с југа, и добиће тајну заповест — на други начин. Ви сви шест морате бити у 166 тачно у два сата по подне. Тамо ћете наћи В. В., који ће вам дати тачне инструкције. Лозинка је иста, као и последњи пут, само обрнуто: први слог на крају а последњи први. Кететћег ХХХХ. Немојте то заборавити. Будите расположени; пре но што опет сване, ви ћете бити јунаци. Ваша је судбина утврђена: оставићете у историји неизгладљив спомен. Амин.® »Гром и пакао! <( викну Веб. »Као што видим ми стојимо на вулкану.« Ја мишљах, да то сада није у питању, али ствар је почела да бива врло озбиљна, јер: »једно очајно предузеће предстоји нам, то је јасно. Данашња је ноћ за то одређена, и то је јасно. Али права суштина предузећа, мислим начин и8вршења, скрива се под тачком од неколико М. и Р.; ипак даје се извести закључак, да се тиче ненадног напада и заузећа тврђаве. С тога морамо брзо и оштро поступати. Ја мислим, да нам неће много користити, ако овога Виклова још дуже држимо под тајном присмотром. Ми морамо што је могућно брже дознати, где се »166® налази, тако да у два сата после подне нападнемо тамо чету, а за то је без сумње најпростије средство, да изнудимо саопштења од дечка. Али пре свега, пре но што ма какав важан норак предузмемо, морамо ствар представити војном министарству и молити за овлаглћење. 8 Састависмо телеграм у шифрама и посласмо. Завршисмо говор о овом писму, и отворисмо оно, што је одузето од хромог господина. У њему не беше ничега сем неколико парчета празне хартије. То је била грозна сметња нашој силној жудњи и радозналости. За један тренутак осећасмо се тако утучени и два пут више будаласти. Али само за један тренутак! Јер одмах за тим помислисмо наравно на тако звано „симпатично мастило". Примакосмо хартију сасвии к ватри и очекивасмо, да ће слова морати под утицајем ватре постати уочљива, али се ништа не показа сем неколико слабих црта, без икаквог значаја. Позвасмо и лекара и наложисмо му да употреби сва позната му средства, док не нађе право, па за тим да ми саопшти садржину писма, која се морала појаеити на видик. Ова нас сметња много збуни, што нас је наравио врло узнемирило. Ми смо се поуздано надали, да из овога иисма дознамо неколико најважнијих података о завери. Сада дође наредник Рејбурн, и извуче из свог џепа двоструку узицу, око једне стопе дугачку, на којој беху три чвора. Он нам је показа и рече: в Ово сам извукао из једнога топа што је на оној страни до реке намештен. Наредио сам да се извуче муниција из свију топова и сам сам је прегледао; ову сам узицу једино нашао у једном тону". Дакле ова је узица била Винкољев »знак, којим се »мајстору® јавља, да су његове заповести одиста примљене. Издадох заповести, да се сваки стражар, који је за последња двадесет и четири сата стражарио у близини овога топа, засебно одвоји, и да се нико с њима, без мога одобрења, не састаје. Један телеграм добисмо од војног министарства. У њему стајаше: »Суспендован Наћеаз когриз. *) Варош подвргните војном

*) Одредба у Уставу по којој се није смео ноћу претреоати отан грађана.

суду. Предузмите погребна хапшења. Извештавајте непрестано министарство." Ми нисмо били лени. Наредих да се одмах ухвати хроми господин, доведох га у тврђаву, ставих га под присмотру, и забраних свако општење са њим. Он испрва хтеде да виче али се убрзо окану. За тим смо претресали, како је опажено да је Виклов неколицини нововрбованих војника нешто дотурио у руке. Чим се он измакао, ухватисмо и ове људе. Код свакога се налазило уско, кратко парче хартије, на коме оловком беше написано ово: ,

Орлов трећи лет Кететћег ХХХХ 166

Према добивеним инструкцијама телеграФисах војном министарству у шифрама о досадашњен резултату истраге и огшсах означену карту. Сад ми се чинило, да је наша позиција довољно јака, да ирема Виклову скинемо маску; с тога послах по њега. Известих се и о писму, написаном »симпатичним мастилом", и добих га опет натраг с извештајем, да се ни једним средством није могло прочитати, али да ће доктор пробати и друга, ако баш хоћу. Дође Виклов. Поглед му беше нешто плашљив и збуњен, али ипак је изпедао довољно миран и прибран, и ако је што год слутио, то се бар није показивало у његовом изгледу и држању. Ја га пустих неколико тренутака да мирно стоји, за тим реко љубазно: »Зашто идеш, младићу, тако често, к старој штали ? <( Он одговори просто и без збуњености; »То и ја управо не знам, господине команданте. Нема за то никаког особитог узрока, сем највише за то, што волим да будем сам и тамо се забављам." »Забављаш се тамо, је ли? »Да <( , одговори дечко и погледа ме својим великим, благим очима с детињском зачуђеношћу. (Наставиће се).

НАЂЕН 1ЕШ Начелник среза грочанског јавља да је 14 ов. м. код села Ритопека избацила вода један леш човечији. Утопљенику је до 40 година; у води се налазио од прилике 7—10 дана; браде кратке, ироседе, бркова смеђих, дугих, косе дуге скоро нешишане. Од одела има на себи капут од сигаве чоје, прслук, двоје панталоне, кошуљу од обичног платна са илавим дугмадима, на ногама ципеле, опасан обичним канапом. На лешу никаквих повреда, што је и лекарским прегледом утврђено. Судећи по свему, ово је леш каквог раденика, лађара или аласа, који се случајно или намерно сам удавио. Ово се објављује ради сазнања идентичности утопљенога. Ко шта буде знао да каже, моли се да то достави дотичном ср. начелнику или Управи града Београда с позивом на Бр. 22019.

ТРАЖИ 0 Е Арсеније Анђелковић, учитељ у Берову, недавно се оженио овде у Београду и после осам дана од венчања оставио је младу и некуд отумарао. Ко шта о њему сазна моли се да достави Управи града Београда. Полицијске власти, ако га пронађу да известе исту Управу, с позивом на Бр. 21404.

П 0 Т Е Р А Рака Павловић, — катуналац, скитнички циганин окривљен је код начелства окр. пиротског за крађу једног коња Благоју Илићу из Соко-Бање. Рака је средњег раста, црномањаст, на носу има белегу — засекотину. Од одела је имао капут и панталоне, на ногама чизме. Пошто је Рака отумарао, начелство окр. гшротског актом Бр. 7178 моли све полициске власти да га потраже и њему стражарно спроведу. Упр. града Београда 21142.