Полицијски гласник

ВРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

363 -

* * * § 47 1 тач. 4 гра^, сј/с). аостуика Један општииски гшсар упућује нам овако питање са молбом за објагањење : Да ли се на сваку мушку и пунолетну главу у задрузи има рачунати по пет дана ораће земље, јер се то негде примењује само према старешини? Наш је одговор, да ова повластида као благодејање долази на сваку мушку порез плаћајућу главу, јер се иначе не би дао ни тумачити смер законодавчев, који је хтео земљоделца овим благодејањем да заштити, те да га ие остави без куће и баштине. Ово је тим јасније, када би се узео пример да се задруга раздели услед расцепа и неслоге у истој. При овој деоби онда задругари долазе у инокоштину, а сваком инокоснику пропис $ 471 тач. 4 грађ. судског постуика штити кућу са плацем од дана орања, пет дана ораће земље и остало тамо побројано. Дакле када би се го благодејање односило само на старешину, онда би исто нрема осталим нравним задругарима остало илузорно, и законодавац неби ностигао своју циљ, да земљорадпичком живљу не да да пропадне и да остане без куће и кућишта. * * * Један општински писар упутио нам је овако питање са молбом за објашњење: Одбор школе Н. казнио је са 20 динара Н. Н. из Н., за неуредпо шиљање ђака у школу, но како Н. нема ништа ни од кретног ни од некретног имања што би му се са погледом на § 471 тач. 4 грађ. закона могло у погшс узети и продати за извршење казне, онда како ће се иад њим ова пресуда извршити. Ево пашег одговора. Ово је кривица која вуче за собом извесне законске последице. Казна се над виновником има извршити, онако исто, као када би он другу какву кривицу извршио, где специјални законски прописи одређују меру казне. Ова казна узела би на себе вид иступних кривица, и њеио би се извршење привело у дело онако како то за сва иступна дела прописује § 316 крив. закона, који гласи: »Лко осуђени на новчану казну, не би био у стању ову алатити, онда се ова може заменити затвором, узимајуКи на један до два талира на један до два дана затвора. Иовчана казна мања од једног талира, св:пда Ке се једним даном затвора заменити к . Свака казна је последица неисправности и неуредности одзивања својим граћанским и човечанским обавезама и дужностима и она се има ради реда и правилног кретања у друштву извршити. Тако исто и у овом конкретпом случају виновник мора искусити законске последице, дакле ако не може материјално он мора физички. То је јасан пропис § 316. крив. закона.

К010НИЈА МЛАДИХ 310ЧИНАЦА од ф. М. Достојевског Видео сам око педесет таких палих анђела. Немојте мислити да у подсмеху тако називам младе злочинце. То су деца на коју се диже хајка — о томе нема спора. А како, по чему и ко је за то крив? — То су за сада узалудна питања, на која се не може одговорити. — Да приступимо нричању. Био сам у колонији младих злочинаца иза барутана. Одавна сам желео колонију походити, али нисам за то имао згодне нрилике — докле не добих слободна времена и добре људе, који беху вољни да ми све објасне. Када смо пошли, беше дан топал и облачан. Прешавши барутану, пођосмо шумом, у којој се управо и находи та колонија. Како је заносна та снажна шума; како је у њој чист, свеж ваздух и необична тишина. Читав ектар шуме био је намењен казненој колонији. Ова се састоји из неколико дрвених, лепо саграђених кућерака, унеколико удаљених једна од друге. Они су подигнути добровољним прилозима, а сваки је стао на 3000 рубаља. У свакоме живи „породица®. Породица, т. ј. друштво дванаест до седамнаест дечака, који имају свога

васпитача. Колонија је удешена за седамдесет дечака; сада их је тамо само педесет. Потребно је одмах назначити, да је све лено урећено и да сваки од тих млађаних злочинаца стаје годишње много новаца. Здравствено стање колоније, као што су пре неког времена новине доносиле, никако не задовољава: у иоследње доба бнло је много болесних, ма да су имали чист ваздух и добру храну. У колонији смо провели неколико часова, одједанаест до мркла мрака. Тада сам се уверио, да се једном посетом не може све постићи, ни појмити. Управник колоније иозва ме, да му будем гост за два дана. Примише ме врло љубазно. У канцеларији имају књигу, ради добровољног уписа посетилаца. У тој књизи нашао сам на многа позната имена: Из тога се види, да свет зна за колонију и да се за њу интересује. Господин управник, ма да показиваше велику готовост, био је ипак некако брижан. Готово одушевљено описиваше нам добре стране колоније, док је прећуткивао оне лошије, још неуређене. Додајем одмах, да та брижност његова лежи без сумње у жаркој му љубави према колонији и према заводу истом основаном. Сва четворица васпитача (јамачно су четворица према броју „породица"), више су млади, но стари. Имају плату триста рубаља, и сви су свршили семинар. Живе у опште са својим ученицима и носе се скоро на један начин, некакве казајке с кајишом око паса Када смо разгледали поједине собе, оне беху празне. Деца беху слободна и играху се напољу. Тако смо бар могли згодно разгледати њихове станове. Ту не беше сујетне раскоши, нити чега излишног, што би можда учинила сувишна љубав и хуманост дародаваца и управника завода, а то би могло лако бити, ма да би то била погрешка. Тако н. пр/постеље су са свим просте, гвоздене и за склапање; рубине су од доста дебелог платна, покривачи нису кицошки, али су топли, Деца рано устају и сама се једновремено облаче, распремају по собама а, кашто, и патос перу. Из по неких одаја осећао се непријатан мирис и тако сам сазнао, на највеће своје запрепашћење, да по нека деца (не беше их много, а ипак око 8—9) и то већа, од дванаест до тринаест година, врше нужду у постељи, не дижући се. Када сам питао, да нису можда болесна, речено ми је да нису: то су, веле таки дивљаци, да нису у стању ни појмити, како је могуће и неопходно понашати се уљудније. А где пређе беху та деца, у каком су брлогу расла, с каквим су људима долазила у додир?! Та за Бога, и у најсиромашнијој породици уче родитељи своју децу, како да се понашају, те је и оно најмање упућено како ваља. Из тога се јасно види, с каквим се људима дружио такав дечко, и тако су се према њему неуглађено и сурово понашали ! Ово је цела истина и ја је износим као веома важну околност. Нека ми се нико не смеје, као да ја тај ружан Факт »увеличавам® : он је куд и камо важнији, но шго се то чини на први поглед. Непобитан је доказ, да су то слике и прилике у којима се губи сваки траг цивилизације. Из тога се даље види, шга може бити од тих мајушних, дивљих душица, када су тако напуштене и избачене из људскога друштва. И те дечје душе, свикле су на снажне утиске, којих се не могу лако ослободити, нити им се могу лако ишчистити из страшљивих снова њихових. Па ипак се васпитачи те деце морају*пуштати у борбу с тим ужасним утисцима, да их из дечје душе искорењују и новима замене: велика је то задаћа! — Не бисте веровали, какви нам долазе дивљаци, рече ми П. А., ништа не знају о себи, ни о својим друштвеним односима. Такво се дете скитуњало, скоро и не знајући о томе, и ништа на свету не разуме и не појима — до слободу, вољна тумарања, поступно умирање од зиме и глади, само да се могу скитати. Имамо овде малог дечка, коме је истом десета година, па тај још и данас мора красти. Краде без циља и користи, управо само да би крао, сасвим механички. — А на који начин мислите да поправите то дете? — Радом, сасвим другим начином живота, праведним поступањем наспрам тих дивљака. У осталом за три године зар ће тако и сами моћи заборавити пређашње своје страсти и навике.