Полицијски гласник

ВРОЈ 50 и 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

389

Из страсне љубави, коју осеКаше према лепој Ружи, у газда Јолету се поче порађати љубомора, она страшна и оиака љубомора, од које живота нема. Сваки поглед другог човека на Ружу, био је права оштра стрела, која се дубоко забадала у срце његово. А кад би улицама с њом руку под руку, пролазио, онда свн упрти погледи на њу, они страсни, жудећи погледи стваралн су у души му прави оркан љубоморе. Јер, он је умео да чита те страсне погледе, док је се она смешећи клањала и отпоздрављала познанике његове. ЈеДне вечери позва их пријатељ Сима на вечеру приликом крсног имена. Беше пуно гостију. Као увек и те вечери после закуске наста игранка и забава Иамеђу осталих гостију био је иједан странац — даљни рођак Симе домаћина, година однрилике газда Јолетових, не баш лепа, али симпатична појава. Он се Ружи поче удварати, а њој је то ласкало, па јој дође воља, да се с њиме забавља. На муаса почешће бацаше миле погледе, не прекидајући разговор са рођаком домаћиновим. Отпоче и игранка. Како за време разговора, тако и у игранци Ружа и странац једно до другог. Све то беше врло добро уочио газда Јоле, који је седео у близини зачеља, са осталим трговцима, на му би криво, а љубомора узе већег маха. Поста нервозан. Час по час устајао би, изашао би да се прохода по осталим просторијама и опет се враћао и седао за сто. Даље није могао. Уздржавао се још неко време, на иоче страховати да ће стрпљењу доћи крај, и даде Ружи очима знак. Она га разумела и устаде. Странац је задржаваше, али му Ружа објасни узрок, да је муж зове и он се, изјављујући неутешност за тако брзи растанак, љубазно, али снуждено опрости. Ово не би неопажено за .газда Јолета, који у том тренутку приђе, па пружи руку странцу у знак поздрава. Домаћинима не би право тај тако рани одлазак. а Сима поче и пребацивати: — Ти, ти газда Јоле, говорио је он смешећи се, свему, си сам крив, јер се теби жури. А кад беше нео?кењен, тај се требао родити, ко би те могао наморати да идеш... — Мора се, пријатељ Симо, правдао се Јоле, сугра ме посао у дућану очекује, као за пакост наредио сам момцима... — Веруј ге жао нам је што тако рано идете, прекиде га домаћица. Али опет зато хвала на иосети, немојте чекати да се зовете, него дођите! чуло се са обе стране и домаћини се вратише међу заостале госте. Одмакоше се поприлично, а ни једно да проговорн. Газда Јоле не беше се утишао, ненрестано се двоумио: да ли да јој пребаци због малопређашњице, што је забављајући се са странцем запоставила њега — као њеног „мужа". Али се присети и нађе за боље да оћути. Ружи паде у очи што не иду под руку; та до сад су увек само тако ишли. — Јоле, мој добри Јоле, говораше она мазећи се, шго си се ућутао ? па му се приближи. Али он ништа не одговори. Хтеде у један мах, али се уздржа, јер је страховао изрећи ће се, опазиће да је љубомоморан, насмејаће се његовој будалаштини и онда шта је урадио!... У^оше у собу. Ружа се поче раскомоћивати, па поведе разговор. — Замисли само, рече она, онај странац... Али кад погледа мужа, кад му угледа оно страшно бледо лице са разрогаченим очима, реч јој застаде у грлу, уплаши се и не могаше реч да прослови. — Странац, ирошапута Јоле, па шта је даље било, говори, што ћутиш, шапутао је он приближив јој се сасвим близу. Ружа је зарпепашћено ћутала и гледала његове страховито избечене очи, Он је ухвати за руке. — Говори!... дрекну заповеднички, иа је ухвати за гушу и поче трести. — Нећеш!... Је ли, нећеш !... викао је помамно, стежући је све више. Он. беше чисто ван себе. Не осећаше да му се прсти све више угибају у нежни врат њен, него је и даље стезао, а кад иоче попуштати, под руком осећаше неку млитавост, и кад је отпусти, Ружа иаде без гласа; а очи њене, које су до мало пре гледале молећиво, сада изгледаху страшне, много страшне. Он виде шта је урадио. То га освести и јаучући паде преко мртвог тела. Иоче је звати именом, тепаше јој, дизаше

јој главу и стаде љубити, покушавши да усправи млитаво тело, али је после неколико узалудних покушаја заједно с њом падао о тле; осети сву тежину греха и поче чупати косу своју. јаучући промукло и ударајући главом о патос, па најзад уморен, клону и седе крај ње. Моћ му се одузе и сузе исцрпеше •ге немо посматраше мртво тело, тужно јаучући. Већ је по часа од како седи. Одједном му сену срећна мисао. Могао би се опасти. И он се тога поче хватати као дављеник за сламку, план би убрзо готов и он се даде на посао. — А што и не би, мрморио је он. Ко може посумњати. Цело ће Посведочити, да смо се лепо слагали... Говорећи тако, поче скидати тенелук; али је ишло потеже, а за то се нема времена, и он поче грозничаво вући, скидајући с тенелуком и косу с њезине главе, с укочених прстију поскида прстење, хтеде да откачи минђуше, али га стрпљење издаде и он их покида без закачака, које остадоше у окрвављеним ушима. Кад све то доврши, не двоумећи се више, узе мртво тело у наручје и изнесе у двориште ближе вратима са улице и положи да лежи у највећем нереду. Пошто се вратио у собу и све у ред довео, уви адиђаре у завежљај и остави у касу, пошто је претходно задржао једну минђушу и нечујно се п.ташећи се и сенке своје приближи баштенској огради мајстор Периној, па је убаци. Затим отрча вратима, где су млађи спавали и поче нервозно лупати што јаче може. — Устајте!... Што сте мртвим сном заспали!... Брзо... еј... брзо!... Газдарица је убијена! викао је помамно, па отрча мртвој Ружи и преко ње паде, јаучући промукнуто. Млађи се на ову вику узбунише, поскакаше и онако буновни појурише у ноћ за гласом газда Јолетовим. Он им кроз плач издаваше разне наредбе. Једног упути код пријатељ Симе, другог у полицију и тако редом. Заостали га дизаху, али се он не даде, већ оста лежећи. — Пустите ме да умрем. Шта ће ми живот. Нашто ми и он, кад ње нема!... говорио је кроз плач, грувајући се у ирса. У таквом га стању затекоше Сима, пријатељ му и гости, који на глас о несрећи, похиташе да виде шта је! Једва успеше да га дигну. Он им све по реду казиваше: — Кад смо ушли у двориште, покојница заостаде, а ја пожурим горе у одаје да осветлим собу. Ње немаше за дуго и зачуђен шта ли ће то бити, изаћем из собе и почнем је звати по имену. Никакав одговор. Са зебњом у срцу —■ претказивало ми се — рече тужно — пођем брзим корацима иреко дворишта и ужаснут застадох, па падох онесвешћен преко њеног тела... даље не знам шта је било. Сви узеше учешћа у његовој тузи и лсалости, јер нико и не помишљаше, да је могло друкше бити. Догађај их беше изненадио. Сажаљевали су невину жртву миле и љупке женице, која до мало час онако весела беше. Дође чиновник и пошго узе потребне податке за увиђај, даде одобрење да Ружу унесу у кућу. Дан у велико освоји. На глас о убиству лепе Руже потрча и мало и велико кући газда Јолетовој. Приступ не беше свакоме дозвољен. Већина се задовољи што су чули од других, како изгледа онакажена глава несрећне жртве. Ружу сахранише тога дана по подне. Секцијом и полицијским увиђајем утврђено је да је прво удављена, по том извршено разбојништво. На погреб се беше слегао силаи свет. Несрећну жену све живо оплака, али газда Јоле понајвише. Он беше чисто ван себе; тако је тужно нарицао, мислили су да ће пресвиснути... Иследник поведе најживљу истрагу, али никако да уђе у траг. Није знао на коју ће страну. Није имао ни сигурних података. Разбојништво с убиством и то у сред вароши. па не наћи виновника ужасно га једило. Па бар да газда Јоле уме описаги догађај у појединостима, него некако увијено, управо никако. А иследнику је баш то требало, полазна тачка. Од газда Јола беше узео кривичну тужбу. Он је изјавио: како тражи да се убица казни, најстрожије казни. Беше се позвао за сведоке на пријатељ Симу и остале госте, а ови посведочише све, како је и било. Газда Јоле поста сасвим други човек. Несга његове веселости и радосних осмејака, као да их је у гроб са лепом