Полицијски гласник

БРОЈ 50 и 51

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

393

гове очи посматраху горе правоугаОник од неба који се виђаше више његове главе, и на коме он погледаше торжествено приближавање »малога Божића". — Ах! он се, без сумње неће задоцнити! И Жасмин гледајући нетренимице и нестрпељиво, мењаше положај на крају свога ужета, и остајаше тако, опружена врата, главе доле, осећајући како му укочене руке постајаху неосетљиве према хладноћи. И он мишљаше: Да, он би хтео каква пајаца као што је онај, или што слично; лепа господина од картона коме би он причао приче целога дана, без бојазни да ће бити тучен, као од средњег човека: лепа господина кога би он водио са собом, путујући од места до места; господина добра и паметна који би био његов мали пријатељ, с којим би се он могао свашта играти, као што чине друга деца. И, тако мислећи, он се насмеја неодољивим осмехом, еда „мали Божић", ако га с тим осмехом изненада застане, буде племениг и дарежљив. Биваше све хладније и хладније. Ситне звезде на небу изгледаху као посути смрзнути цветићи. И Жасмин промени ногу, с опасношћу да више не погоди свој љубазни изглед. И он остаде на новој нози дуго, дуго. И затим се мораде ослонити о зид и испрљати руке. И затим мораде оставити своју бр.року на криво, јер му прсти не беху способни да је наместе. Затим стаде да плаче, мислећи да га „мали Божић« неће наћи лепа у том стању и да ће му можда одрећи чак и шаљивчину од два суа. И онда да се човек чисто заплаче. Жасмин поче сањарити о жалосним стварима, о ударцима који му задаваше средњи човек, о богатој деци, која имају димњаке на својим кућама, и о рају, о ком је каткад чуо да се говори, а која ће бити место пуно ружичастих ружа, у ком би он, Жасмин, имао да чисти највише беле димњаке, и то га испуни бескрајном жалошћу. — Да ли неће доћи ? заплака горко он растварајући сузама белило са свога лица. Али, мало по мало, осети он у телу нешто слатко и боно, не знађаше управо шта. Можда то беше хладноћа, или глад, или сан, или неко блаженство које га обузимаше. И, затварајући у пола очи, он се тихо насмеши. Јер ето где откри, горе, да! да! »Малога Божића!« Ах! беше то главом он! Лепо то он види! Ето га долази. И беше то врло лепо видети, врло слатко на то мислити. Он беше леп, пушташе светлост из целе своје личности, и, идућн, испод његових ножица звезде пуцкаху као зрна песка на шеталишту. Долази! Испод мишица носн читава бремена белих паЈаца, црвених војника, разнобојних шаљивчина. И све то беше за њега, димничара, за њега Жасмипа ! Јесте, јесте, јер погледајте: „Божић" се приближује, ириближује све већма, опази црњу у димњаку, насмеје се слатким осмејком који личаше на зору, и говорећи му својим лепим гласом који као да буди све пољске птице: — Узми, Жасмине! рече му он. И Жасмин, опсењен својим сном, на крају ужета, подиже се на ноге, пружи руке, и смандрља се. IV. А, у прозорје, мати се Жиова, са белим пајацем у рукама, упути ка камину где њен син беше оставно једну ципелу, када наједаред, она крикну. — Мама ! има ли? запита Жи тргнувши се из сна. И она показа, у пепелу, нејасна црна пајаца где се испружио. — Жасмине ! 0! Жасмине ! Јеси ли ти ? повика Жи. Али Жасмин не одговори Жиу. Беше мртав. И, ма да му глава беше разбијена, он беше ипак насмејан, без сумње видећи лепе беле пајаце, и лепе разноврсне шаљивчине између којих се шеташе његова душа, тамо горе, у чудновату рају, у опсенарном рају као базар од тринаест суа. ♦ »—« ♦ . .

УБИЦА од Лудвига Бауера. Беч. „Дајем реч оптуженом« рече председник, па се завали натраг у столицу дубоко одахнувши. Тај дуготрајни претрес у коме му је млади, енергични правозаступник толике муке и тешкоће задао, приближаваше се крају. Само још неке Формалности да се испуне па је свршено. Оптужени отпоче: ;>Ви знате, господо поротници, да сам оптужен због убиства моје жене. Оптужен, да сам је, као што је господин државни тужилац лепо рекао, мучки убио. Даље знате, такође из говора државног тужиоца, да сам необичну интелигенцију ставио у службу огромној таштини, да сам похотљив и чезнем за таквим женама, које све што се њихном уживању на супрот стави нештедимице обарају и газе. Познато вам је такође да је мој бранилац цитирао небројена медецинска дела, и потрудио многе психиатре да би доказао моју душевну растројеност. Мене су сви ти покушаји увесељавали, с тога. што ми је сасвим све једно шта ћете о мени решити. Решите ли моју смрт, као што се на (ам, онда ми допустите да приметим, да сам ја већ пре десет месеци умре, када сам... Али то баш хтедох да вам испричам, а држим да ће се томе и господа новинари радовати." »Оженио сам се ире три године. Био сам млад, здрав, независан, и у добром материјалном стању. Са мојом женом био сам неколико месеци познат пре но што сам се решио да је узмем. Љубио сам је, у колико ми је моја хладна природа допуштала да љубим. Били смо једно према другом врло нежни. Деце писмо имали, иначе би све друкчије било. Али се у томе можда и варам." Пре тога сам живео само ради свог уживања, које нисам на нечасан начин задовољавао. Истина по неки пут сам, сам себе сматрао излишннм, непотребним, али сам то осећање увек угушивао. Носле првих месеца нашег брака учесташе ти осећаји; моја се жена решила да моје задовољство уништи." »Како Ј^ете то доказати ?« упита председник. »То баш хоћу сада да испричам, господине председниче. Ја сам много читао и разговарао са мојом женом о књигама. Она је претпостављала дела у којима су сликани велики, снажни људи, који се боре противу разних сметња и препрека у животу, и који све побеђују. Она се трудила да ми пробуди частољубље, и постепено је будила у мени осећај као да несумњиво верује у мене, у моју снагу и моју моћ. Да ли вам је, можда, познато шта то значи? То је стално раздражљиво средство које слабима и незнатнима даје снагу и моћ. Ја тражих нова подстакнућа, и покушах да мој дух иотенцирам... Моја жена имађаше високо мишљење о мојој будућности ; она хтеде да ме види на висини. Веза ме за своју вољу. Ја почех да пишем — по њеном наговору, јер ми је врло често говорила да јој многе моје идеје изгледају значајне. Моје лепо душевно задовољство, које ми је живот чинило мпрним и срећним, изгуби се; ја постадох сујетан, горд, и раздражл.ив. Она ми стављаше све веће задатке, ласкала ми је и мамила ме у исто време. Њено уверавање учини ме храбрим и ја јој слепо следовах. Тада почех да пигпем једно нозоришно дело, у које хтедох да уложим све оно што мишљах да је лежало у мени. Када сам исто свршио био сам тако исцрпљен, тако уморан, да сам готово осећао телесне болове. Моја је жена терала читав култус са том драмом. Она ми растера мој урођени страх од јавности, и натера ме да комад пошљем једном познатом управитељу позоришта. Тада бејах срећан; то је било пре два месеца." »Када једно после подне дођох кући раније но обично, чух из моје собе: весело смејање. Познадох глас моје жене па и нехотице застадох. То беше судбоносно за мене, јер одма. затим чух како моја жена нрочита гласно неколико речи из моје драме, па затим весело узвикну: »Зар то није глупо?« Затим чух нежно уздисање... Тако сам стојао само неколико минута иред мојим вратима, али сам уверен да ни један човек није у тако кратком времену веће муке издржао. Све се у мени срушило: љубав к мојој жени, сећање на моју пре^ашњу срећу... Али све бих то могао издржати само да мој понос, који се развио из жениног веровања у мене, није тако жалосно скончао... јер сам