Полицијски гласник

4

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

ПОДЗЕМНЖ ДУСИ ИЗ ЗАБЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ ПРКСГОНИЧКОГ ПОЛИЦАЈДА. Било је то једне ноћи месеца октобра 189... год. Дежурни полициски чиновник дунавскога кварта, пошто је обишао »поверени му реон к и уверио се, да » нема ништа ново (( , написа, на брзу руку о томе рапорт своме члану и предаде га дежурном » одаџији к сналогом: да исти испошље г. члану тачно у 6 часова изјутра, ако се, разуме се, до тог времена, не деси што »ванредно у реону®. Њега пак — г. писара, који је одвећ уморан, јер није спавао целе нрошле ноћи због вечере коју је П „Алас" био приредио у каФани код »Ђердана«, — да не буди до 7 часова, изузев »ва нредних случајева (( , у које г. писар уврсти и телеФон управе гр. Београда, т. ј. ако би га дежурни члан тражио преко истог. По што је још наредио старешини жандарма, да сва лица, која би ноћни стражари привели кварту због омањих иступних кривица, притвори у подрум кварта док он не устане, г. писар у великој нади да ће мирно спавати, леже и већ после 20 минута у велико спаваше. Тада је могло бити од прилике 1 1 1 / 2 часова. * * * СтарајуКи се, да тачно изврши наредбе свога претпостављеног, дежурни »одаџија", који је и прошле ноћи дежурао, али не у кварту, већ код »Ђердапа«, предаде одмах дежурном жандарму, тако звапом » случајном (( , рапорт за г. члана, и рече му: како је г. писар наредио, да се исти однесе у 5 часова из јутра. Што се пак тиче оног другог дела наредбе г. писареве, који се односио на Ђ ванредне случајеве а , а нарочито на телефон управин, дежурни в одаџија ;( мишљаше, да то само он може извршити како треба, па с тога оде у телеФонску собу, тамо се прући на једно в канабе (( , и отпоче дремати. После пола сата већ је у велико спавао Не хотећи у ревности изостати од свог млађег, старешина жандарма дунавскога кварта, пошто је наредио стражару пред квартом, да се сва лица, која би ноћни стражари дотерали, воде неиосрвџно у подрум, учини оно исто што је учинио „одаџија", с том разликом само, што се он и раскомоти, док је »одаџија" спавао обучен. Остали жандарми, п аозвани дужнош&у * да се »у свему (( угледају на свога старешину, полегаше на врат на нос. Већ око једног часа по поноћи спаваше у велико цео ноћни персонал дунавскога кварта. * * Дунавски кварт постао је од неколико година, једним од најбољих квартова у погледу полициском. Његови, сразмерно осталим квартовима, врло мали, а уз то и сређени послови, као и питомост његовог становништва, учинили су, да су се престонички полициски чиновници отимали око овог кварта, док су пак претпостављени, имајући увек у виду »интерес службе®, добре особине овог кварта употребљавали на то, да у њега, готово свагда, што но кажу, допуштају по једног или двојицу болесних или неснособних чиновника, који тако, уз остале одличне чиновнике, могаху, да лшвотаре. Што се тиче ноћашњег дежурног писара, он заузимаше средину између горе поменутих чиновника, то јест, он не беше ни болестан ни одличан. И ако је већ давно претурио четрдесету, ипак беше само писар 1-ве класе управе града Београда, док његови другови беху давно и давно чланови исте управе, помоћници па и начелници окружни. За све време његовог двадесетогодишњег службовања у полицији, он не беше успео да научи ни најобичније, чисто »шаблонске" полициске поСлове, а о озбиљнијим стварима никад није хтео ни мислити. Док је био млађи могао се је још нешто мало и употребити за сталну службу, али од једно 7—8 год. и за њу беше постао неспособан. Од канцелариских послова једино је још остала архива у којој је могао опстати уз добре практиканте. Сем тога, могао је још и дежурати, али само у оним квартовима, у којима се преко ноћи ретко кад што дешава. Оно истина, наш дежурни не беше бог зна шта учио три разреда основне школе и половину првог разреда гимнасије — али ипак, то није био узрок, због кога је остао она-

кав каквог га ми описасмо, јер има врло много полиц. чиновника, који су учили исто толико као и он, па су ипак успели, једино својом вредноћом, озбиљним и савесним радом, да постигну све оно што и потпуно школовани чиновници — да се по некад у раду чак и мере с њима. Остављајући на страну малу природну туиавост, главни узрок што иаш дежурни беше овакав, лежаше с једне стране у љеговој лености, а с друге опет у његовој великој жељи за, како се он сам изражаваше, »крканлуцима«. Нема, ваљда, ни једног полиц. чиновпика који вам не би могао испричати по неколико интересантних ствари из своје полиц. службе, али ако би од г. Павла, тако се звао дежурни, захтели да вам што приповеда, он би вам отпочео причати само о вечерама, о добром иићу, •—• стварима, које истина, не спадаху у чисто »полициске (( али које се, с погледом на услове, под којима се дешавају, могу сматрати као »иолузваничне (( , у колико се г. Павле не разумеваше у чисто полиц. стварима, у толико беше » виртуоз (( у оцењивању доброг »крканлука® и доброга пића. Кад се свему овоме дода да је г. Павле био по нрироди добар човек и готово увек расположен, онда се не треба чудити, што беше радо виђен у сваком весељу. Пор'ед његових горе побројаних добрих особина, ово је, у најкраћим потезима ФотограФија г. Павлова, којој би се, ради веће потпуности, могло додати још и то: да он, но своме сопственом признању, није за све време свога полиц. службован.а прочитао ни једне књиге сем новина и календара. Ето, такав беше човек који се ове ноћи стараше о »личној и имовној безбедности® дунавских грађана. — — — •* * * ■— Стој, ко иде? — Грађаиин. — Шта хоће грађанин ? —• Хоће да говори са дежуриим писаром. — Г. дежурни писар спава; грађанин нека дође сутра. •— Ама, молим те, војниче, ја морам да говорим са г. писаром. •—■ Рекох ти већ — дођи сутра. ■— Али ја имам да му саопштим »неке врло важне а Бога ми и страшне ствари"-. — Шта рекосте? — Имд,м да му саопштим неке »ва жне и страшне ствари (( . — Ствари »ва жне и страшне"-. — Да. —- Онда причекајте мало, рече стражар и отпоче силно звонити. Није прошло ни два минута, а неколико' жандарма испадоше пред кварт питајући га: за што звони? По што им је то објаснио, пропусти грађанина унутра, кога остали жандарми пријавише своме старешини. Речи »ва жно и страшно (( утицале су толико на старешину, да је одмах скочио из постеље, обукао се и отишао да пробуди дежурног писара. У сваком другом случају, он би већ сам свршио с лицем, због кога сада буди г. писара, али по што оно хоће да саопшти неке » важне и страшне ствари (( , то он, као стари војник, који се поноси тиме што добро разуме своју дужност, о чему је доказ и медаља за ревносну службу, коју је још пре 12 год. као прост редов добио, — » сматра за дужност (( , да у овом случају пробуди г. писара, те да се неби пооле »шго десило (( . Овако се, од орилике извињаваше старешина жандарма г. писару за време буђења. Ну, изгледа, да је ово извињење било излишно. Чим је чуо за речи »важне и страшне", г. писар, не говорећи ништа, устао је одмах из постеље и наредио старешини да се дотично лице одведе у телеФонску собу и да тамо лично с њим остане, док се опет он — г. писар не обуче. Једини, кога се ове »важне и страшне ствари (( ништа не тицаху, и на кога ова мала узбуна у кварту ни мало не утицаше, беше дежурни »одаџија». Он тако тврдо спаваше, да га његов старешина једва могаше пробудити са неколико удараца. Мислећи, да га овај бије с тога, што није чуо како звони телеФон из управе, притрчи, онако бунован, телеФону и отпоче звонити — одазивати се управи. У том већ стиже и г. писар и верујући тврдо да дежурни тражи њега на телефону, пре-