Полицијски гласник

врол i

ПОЛИЦЈ4ЈСКИ ГЛАСНИК

дузе телефон од „одаџије", и не питајући га пишта. После неколико тренутака јави се и дежурни члан, и упита писара шта хоће? Како овај ништа није хтео, или још боље, није знао шта хоће, одговори г. члану да он ништа неће, већ да само жели знати: шта г. члан заповеда? — Иа ви сте први звонили. — Не, г. члане, ваш је телеФои нрви звонио. ■— Ви сте, г. Павле, без сумње опет били на некој вечери и тамо сте мало више повукли, па сте сад дошли, да ме узнемирујете. — Није молим вас, г. члане, спавао сам. — Знам ја вас добро, а овај ваш ноћашњи поступак саопштићу сутра и г. управнику. — Молим Вас, г. члане — — — — —■ — Залуд је писар звао још неколико пута г. дежурног члана, у циљу извињења, — овај му се не одазва. Старешина жандарма разумеваше добро ову забуну између члана и писара, али као » стари војник а , који „ разуме своју дужност <с , прављаше се да ништа не разуме, па се још чуђаше и вајкаше заједно са г. писаром. Човек са »ва жним и страшним стварима <( у овој општој забуни беше постао још страшнијим. Кад га г. Павле позва да покаже те његове „ва жне и страшне ствари <( , он му, једним тајанственим погледом ока показа на старешину жандарма, хотећи му тиме ставити до знања, да жели говорити у четири ока. На супрот овој његовој жељи, г. Павле мишљаше опет, да у »ва жним и страшним стварима <( треба бити веома обазрив и не радити ништа без сведока, па с тога одговори: да је старешина жандарма у једном кварту полиц. орган Ш-ег степена (то ће рећи много старији од практиканта), те да с тога пред њим може слободно говорити. По што је неколико пута иогледом прегледао целу собу и уверио се, да у њој нема никог више сем њих тројице, непознати отпоче од прилике овако говорити: — Ја сам, г. писаре, као што вам је, ваљда, познато Н... Н..., по занимању ситничар. Радња ми је у улици а са станом сам у овоме кварту —- у улици од пре пет дапа. Управо рећи ств&ри су ми у овоме стану од пре иет дана, а ја сам се у њега тек јуче »Формално® уселио. — А где си до јуче становао? — Становао сам у самој радњи; т. ј. у собици до дућана. —■ Па што ниси и даље тамо остао? — Нисам више могао, г. писаре. Док бејах сам^ц, могло је бити свакојако, али овако... — Како овако? Зар сад ниси самац? — Нисам, г. писаре; јуче ми је била свадба. — И сада ти се, без сумње, не допада млада, па си дошао, да ти ја то још ноћас раснрављам. То ли су, дакле, те твоје „ва жне и страшне ствари « због — Није овде реч о млади, г. писаре. Ако она не буде, каква треба да је, ја ћу већ знати шта ми вал^а чинити, а Вас, као дежурног чиновника у овом кварту, молим, да ме мирно саслушате о једној другој, много важнијој ствари. — Иа говори већ једном, у чему се састоји та твоја важна сшвар ? -— Ево у чему: —- Могло је бити од прилике 11 '/, часова кад су се разишли: кум, старојко и још неколико гостију који беху на вечери. Веома уморан од дневне галаме једва чеках да легнем, док међу тим млада хтеде распремити оно посуђе са стола, на коме смо јели, и уредити још неке ситнице. Док се то свршило, док се „она" мало устезала да легне, знаш млада к'о млада, беше већ поноћ. — Тек што легосмо, а боље да нисмо, док ти се, г. писаре, отпоче трести она иаша соба тако јако, да ја већ очекивах кад ће се срушити и претрпати нас. „Она" се озбиљно уплаши, а, право да вам кажем, и мени не беше топло око срца. Прође ме одмах дремање. Да ме није било срамота од „њв" побегао бих напоље. То тако потраја једно два минута, па ти се од једном утиша. Ја већ помислих, да је то био мали земљотрес, и отпочех о томе уверавати и њу, кад ти, мој господине, после једно пет минута, настаде опет она страховита тутњава. Овога пута беше још јача и страшнија, и изгледаше, као да нешто грми — тутњи испод земље.

— И ова тутњава није трајала више од два минута, по том се попово појавила, па опет престала и опет се појавила иосле пет минута, и то је тако ишло добрих пола сата, док се најзад ја иисам ослободио, да устанем и нробудим сопствепицу куће, која станује у истом дворишту. По шго се и она о свему лично уверила, умолила ме је, да известим власт о овом чудноватом и тајанственом догађају, што ја, ево и чиним, молећи вас, г. писаре, и у име њено и у име моје, да изиђете на лице места и извидите: каква је ово напаст, која се, баш ноћас, окомила на мене? — Каже ли сопственица куће, да је та тутњава из раније постојала ? — Куне се жена својим очима, да до сада никад ништа није чула ни осетила. — А има ли кућа, у којој станујете, подрум? — Има, господине, и то доста велики. Сопственица каже да у њему држи неке дрвенарије. Ја сам прислушкивао на вратима, али се из подрума ништа не чује. — Добро, добро, то ћемо већ видети, прекиде га г. Павле, и нареди старешини да одабере два »добр а с< и » аоуздана с< жандарма. — И ви ћете, г. наредниче, поћи с њиме. — Разумем, г. писаре. (Свршиће ое).

310ЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА 81 Намах се склони, да нропусти свештеника и црквењака који се пењаху уза степенице. Дошли да опоје. По наредби Свидригајлова опојавали су тачно двапута дневно. Свидрнгајлов настави свој нут. Раскољњиков постоја, промисли, и уђе за свештеииком у Соњину собу. Стаде код врата. Почињаше појање и читање тихо, свечано, тужно. Свест о смрти и осећање присуства њена свагда је за њ имало нешто тетлко и мистично страшио, тако још из детињства, а одавно није ни слушао опело. Беше у том још и нешто друго, сувише ужасно и неспокојно. Гледао је децу: сви крај одра клече; Пољечка плаче. Иза њих, тихо и као бојажљиво и смерно плачући, молила се Богу Соња. »Она, ето, ових дана није ме ни једном ногледала, ни речи ми није казала к , помисли Раскољњиков намах. Сунце јасио осветљаваше собу; дим из кадионице дизаше се у лоптама; свештепик читаше: »Упокој Господи". Раскољњиков одстоја цело време појања. Благосиљајући и праштајући се, свештеник се некако необично обзираше. После опела Раскољњиков приђе Соњи. Она га намах узе за обе руке, и наслони главу на његово раме. Тај кратак дружански нокрет чак запрепасти Раскољњикова; и јест му необично; шта? ни најмање одвратности, ни најмање омразе према њему. ни најмање уздрхтавање у њеној руци! То беше тек нека бескрајност сопствена понижења. Бар тако је он то разумео. Соња не говораше ништа. РаскоТњиков јој стеже руку и изиђе. Беше му страшно тешко. Кад би могао у том тренутку ма куда отићи и да остане сасвим сам, макар и на сав живот, он би се сматрао срећним. Али ствар је у томе, што он у потоње време, премда је готово и увек био сам, никако није могао да се осећа сам. Деси ли се да оде изван града, да изиђе на широк пут, једиом и у некакву шуму; али гато је место било усамљеније, тим је јаче осећао нечије блиско, пуно немира присуство, које не беше страшно, али само некако врло досадно, тако, да се што пре враћао у град, мешао се међу свет, улазио у крчме, у пивнице, ишао на Толкули, на Сенску. Овде беше већ лакше, па и усамљеније. У једној механи, пред вечером, певаху песме: задржа се ту читав час, слушајући, и сећа се, да му је било чак и врло непријатно. Али на послетку поста намах опет неспокојан ; управо као да га одједном грижа савести стала мучити : »Ето, седим, слушам пеоме, као да ми то треба ! с< помислиће он. Уосталом, он је одмах познао, да га не мучи само та грижа, било је још нешто, што је тражило неодложног решења, али шта, не може се ни речима исказати. Све се замотавало као у клупче неко. »Не, та боље да је какве борбе! Боље би било опет да је Порфирије... или Свидригајлов... Да је што пре опет какво изазивање, нечји на-