Полицијски гласник

БРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

23

јер пре свега не желим да обмањујем. Кад сам вас познао, осетио сам симпатије наспрам вас. Вк ћете се можда смејати мојим речима? Имате и право. Знам, да ви мене управо нисте •волели, јер, у самој ствари, немате ме зашто ни волети. Али узмите како хоћете, али ја сад желим да, на сваки начин изгладим учињен утисак, и да вам докажем, да оам и ја човек од срца и са савешћу. Искрено велим. ПорФирије Петровић достојанствено застане мало. Раскољњиков осети прилив неког новог страха. Помисао, да га ПорФирије сматра за невина, наједаниут стаде га плашити. - Да Вам све по реду причам како се то онда наједном почело, мучно да је потребно, па мислим чак и сушпие је, настави ПорФирије Петровић. А мучно и да могу. Јер, како то да се потанко објаснп? Испрва се говорило. 0 томе, какви су то били гласови, шта се то говорило, ко и када... и на коме је осиову ствар, нарочито, иала на вас, — мислим да је такође сувишно причати. А шта се мене тиче, код моне је ночело се од случајности, од једне савршемо случајне случајности, која је могла и пе могла бити, — а од какве ? Хм ! ја мислим, да и то пе вредп казивати. Све то, и гласови и случајности слило се онда у једну мисао у мени. Признајем отворено, јер ако ћемо већ искрено да се исповедамо, — ја сам вас нрви тада и напао. Рецимо оне старичине белешке на стварима, н остало, н остало, — све је то маленкост. Таквих ствари може се стотину забројити. Такође имао сам случајну прилику да онда до појединости разберем за сцену у контоару кварта, и то нисам дозиао тек тако мимогред, него од нарочитог, главног иричаоца, који је, и Сс1м не знајући за то, чудновато увеличао ону сцеиу. Дакле излазило је све једпо на једно, Родјоне Романовићу, голубићу. Па онда како да се не упутим извесној страни ? Од стотину зечева никад неће бити коња, од стотине сумња никада доказа, како вели једна енглеска узречица, јер и то је тек мудрост само, а делате, огледајте са страстпма да се намирите, по томе, и иследник је човек. Опоменух се и вашег чланка, у оном листу, сећате ли се, још о првом нашем виђењу говорили смо о њему потанко. Ја сам тада мало глумио, али с тога само, да вас далеко не изазовем. Понављам, ви сте нестрљиви и болни веома, Родјоне Романићу. Да сте ви смеони, поносити, озбиљни и... да сте осећали, и то много осећали, знао сам ја већ одавно. Сва су ми та осећања позната, ваш сам чланак прочитао као лознат. Смислили сте га у ноћима несанице и усхићењу, с устренућем и лупањем срца, с одушевљењем пригушеним. А то нригушено, поносито одушевљење у омладгше опасно је? Онда сам глумио, а сад вам кажем, да веома волим уогпнте, тј. као љубитељ волим ту прву, млађану, пламену пробу пера. Дим, магла, облак, струна звучи кроз маглу. Чланак је ваш немогућан и Фанастичан, али у њему светлуца искреност, у њој је поноситост млађана и ненодмитљива, у њој је смелост очајања ; суморан је и мрачан то чланак, тај напис, али то је добро. Онда сам тај ваш чланчић прочитао, па и оставио, и... како сам га тада оставио, тако сам и помислио : »ну с овим се човеком тако не пролази ! <с Па, реците ми сад, кад је то тако уиапред било, како да се не иоведем за оним што долази после ? Ах, Боже а зар ја говорим тек штогод ? Зар ја сад тек штогод иотврђујем ? Онда сам тек само опазио. Шта има туг, мислим. Иема ништа, то јест, просто ништа, и може бити у већем стенену ништа. Па и мени као иследнику није одговарало то, што сам се повео онако : ено Миколке, имали га у рукама, и то с Фактима, — већ како хоћете, али Факта су ! И такође своју психологијуг ириводи ; ваља се и с њиме позабавити, јер тиче се живота и смрти. Зашто вам све то сад објашњавам ? Да би сте знали, и да ме пе бисте вашим умом и срцем кривили за моје опдашње злобно ионашање. Али иије било злобпо, искрено вам кажем, хе-хе ! Шта ви мислите : ја онда иисам код вас био ради судске истраге ? Био сам, био сам, хе-хе ! Био сам, док сте ви ево овде болесни лежали у постељи. Нисам био званично, и не лично, али био сам. Све до иоследње длачице прегледано је у вашем стану, још с нрвог трага : али — итзопз!:! Помислим : та,ј ће човек сад и сам доћи, и то врло скоро ; је ли крив, то ће свакако доћи. Други неће доћи, а овај хоће. А сећате ли се како се господин Разумихин пребацио ? То смо ми удесили зато, да вас покренемо, с тога смо навластито и нустили глас, да би се он истрчао и пребацио пред вама, а господин Разумихин је такав човек, да негодовање пеће издржати. Госиоднну Замјетову пре свега нао је у очи ваш гнев н ваша

отворена смелост: ну, како то, ишчегртати у крчми : „ја сам убио!" То је сувише смело, сувише дрско, иа, мислим се, ако је он крив, то је он куражан, страшан борац ! Тако сам тада номислио. Чекам вас ! Чекам вас а Замјетова сте онда просто придушили и... та у томе и јесте ствар, нгго сва та нроклета психологија има два краја! Еле тако, чекам ја вас, гледам а вас Бог шаље — идете ! Срце ми залупа. Ех ! Па, зашто сто онда долазили ? Онај смех ваш, онај смех ваш када сте ушли оида, сећаге ли се, јер ето просто као да сам вас кроза стакло пазрео, а да вас нисам нарочнто очекивао, не бих ни у вашем смеху ништа опазио. Ето шта зиачи оно што реКох бити у неком с/гању или расположењу. Иа и господин Разумихин тада, — ах ! а онај камен, нод којим су оне ствари сакривене ? Ето, нросто као да га гледам негде тамо, у врту; јер ви сте Замјетову говорили, да је у врту, а после по други иут код мене ? А како смо онда ваш чланак додиривали, како сте стали ви излагатн, — то да сваку вашу реч двојако узмем, као да иза сваке се друга налази! Е иа, Родјоне Романићу, ето на који начин сам ја и до зида дотерао, али кад се челом ударих, ја се освестих. Не, рекох, шта ја то чиним, какве су то мисли ! Јер ако само усхтедне, велим, оно може се другојаче објаснити све до последње цртице, па чак и природиије ће да испадне. Јер ето са.м себи иризнајем, да ће природннје испасти. Муке ! »Пе, мислим, ипак више бих волео какву цртицу !... (< II како сам чуо оида оно о звоњењу звонцета, чнсто сав иретрнух, уздрхтах. Ето, мислим, ето има и цртице ! Ето коичића ! Већ нисам тада размишљао, просто писам хтео. ДаО бих у том часу хиљаду рубаља, својих сопствених, само да вас сеојим очима. видим : како сте ви онда сто корака ишли упоредо с оним ћиФтицом, иосле тога како вам је он за убицу у очи рекао, и како нисте смели ништа да га заннтате, читавих сго корака !... Ну, а она хладиоћа у кнчменој мождини ? Па она звонцад, за време болести, у полузаносу што помињасте ? И тако, Родјоне Романићу, зашто бисге се ви онда и давили, зашто сам се ја онда с вама онако пошаљивао ? 11 зашто сте баш у тај мах сами дошли ? Јер и вас је неко бога ми као подгуркивао и да иас Мнколка није номео, то... него сећате ли се тога Миколке онда ? Добро сте запамтили ? Јер то је бнло као гром ! Као да је гром пао из облака, стрела громовпа ! Е па, како сам га ја предусрео ? Ето, тој стрели нисам пи мрвице поверовао, сами сте изволели видети ! А и како ! Па и после, кад ви одосте, и кад је ои стао врло складно да одговара на остале тачке тако, да сам се и ја сам задивио, и после тога, велим, нисам ни за грош му веровао ! Ето шта значи учврстити се, као дијамант. Не мислим, морген Фри ! Шта ће ту Миколка, какав Миколка. (Наставиће се). —— . ♦ Џ~4 ♦ . ИЗ ПОЛИЦИСКОГ АЛБУМА Петар Стевчић звани »И1ебек% коцкар и лопов. Родом је из Ниша, има му 18 год. а већ је до сада многобројно пута кажњаван од стране нишке полиције и оиштипе. У почетку самс скитница и нерадник, иостао је временом убојица и крадљивац. У начелству окр. нишког сликан је још пре годину дана, али му до сада слика иије послата »Полицијском Гласнику«, с тога што се веровало, да ће се »Шебек« оканути рђава живота. Но, он у место да пође бољим, ударио је горим путем. Сад се налази под нишким нрвост. судом, коме га је начелство спровело 5 т. м. оптуживгпп га за дело онасне крађе извршене Димнтрију II. Станковићу, бакалину из Ниша. — Димитрију је извршена крађа у вече око 7 сах. "23 новембра 1898 год. Месечина је била као дан када је непознати крадљивац обио на његовој кући катанац, увукао се унутраг и однео му: 4 тепсије разне величине, 6 попегланих мушких кошуља, 1 лгенске цинеле, 1 асталску мушему п 1 воденицу за каФЈ\ — До 15 децембра прошле године није се могао крадљивац ухватити.