Полицијски гласник

п ПОЛИЦИЈСКП ГЛАСНИК

који се одмах даде у пооао: отвори карте и убедљиво нотврди, да девојка пати од чини; но, он ће бити у стању да учини, да оток са болеснице спадне и у исто време да болест пређе на ону, која јој је то нааратила. Да би ово Ђорђе учинио рече: да му је потребно 8 динара; 6 динара за лекове за кађење, 4 гроша за живу, 1 грош за лонац и најзад 1 динар њему за труд! —• Што је тражио дало му се, те он спреми шта му је било потребно за лечење. Један празан лонац.даде болесници с налогом, да га она на девет места избуши, што је она сиротица и урадила, али са доста муке. Ђорђе је за тим у тај лоиац метнуо неку траву за кађење. Поред тог лонца, он је донео још два и у њих усуо мокраКу болесничину и земљу са кртичњака, па их ио том све метиуо на ватру. — У нрви лонац Ђорђе је метнуо још нешто, што ми није дао да видим. У исти лонац метнуо је за тим Ђор1)е и 40 некаквих Фишечића, од којих је неколико обележио, да се њима болесница кади и у очи среде и у очи петка. Са осталим Фишечићима нак, наредио је, да се болесница кади у друге дане преко недеље. Пред свако кађење, девојка је морала обићи једном око куКе. У очи среде, пред св. Николу, дошао је Ђорђе и наредио ми да наберем 40 трнова, које је он по том предао болесшгци да их убада један по један у једну паприку и да говори ири сваком убоду: „Водем у врат, бодем у главу, бодем у трбух® и т. д. ређајући све делове човечијег тела. Кад је паприка била готова, Ђорђе је ставио у један од она два лонца са мокраћом. Оба лонца за тим метну на шпорет наредивши, да се ватра непрестано стиче. Даље нареди, да ја донесем с поља неколико прутова, од којих он исече два пут по 40 дрваца од по 3—4 см. дужине. Једна дрвца даде мени, а друга мојој болесној ћерци, да их свака по 40 пута пребројимо, но за време бројања да не будемо једна поред друге. Издавши нам оваква наређења, Ђорђе оде својој кући, а ја и јадна Магдалена остадосмо да пребројавамо дрвца. Кћи ми остаде иоред шпорета, а ја одох у другу собу. Одједаред лупи нешто. Ја истрчах из собе к ћерци, и она ми поплашено рече, да је камен, којим је један од лонаца био поклонљен одскочио и ударио је у трбух. Помисјјивши да ту нечастиви мора имати удела, ја узех овај камен и њиме поново поклопим лонац; али, камен поново одскочи и врела вода опрљи ме по лицу. Сутра дан ето ти Ђорђа са једном џигерицом. Нареди Лени (Магдалени), да и у џигерицу истим начином као и у ону паприку набоде 40 дрвава. Пре тога дао јој да сагори једну свећу, у коју је -— као што рече, — убележио 40 разних имена. Том приликом Ђорђе је донео био и једну шољу живе, којом је 4 лута напојио Лену. Напајање живом трајало је 4 јутра. Први пут дао јој само да сркне из шоље, други пут преко друге шоље са водом, трећи пут преко ватре и четврти пут иреко хлеба. Плашећи се да и овом нриликом ие пострадам као оно јуче са врелом водом, нисам допустила ћерки да убада дрвца у џигерицу. — (Веровање у лечење Ђорђево почело је дакле опадати код лаковерне мајке. Ур.) У очи петка до^е Ђорђе и опет посаветова болесници да набоде трње у паприку, што кад она изврши, он метну исту у један лонац, а овај опет на ватру, да се садржина у њему кува. Али, да се не би десила она пређашња непријатност одскакање камена — Ђорђе остаде сам да кува у лонцима паприку, траву и земљу са кртичњака, а мени и ћерци рече да спавамо. Пред легање Ленино, он узеде једну њезину кошуљу, изнесе је у авлију па метну на ружу. Кад је било пред зору, Ђорђе пробуди Лену и изведе је у авлију до руже на којој беше кошуља. Ту јој је бајао, преврнуо земљу испод њених стопала и дао јој да обуче са руже кошуљу. —- Од како девојка обуче кошуљу, разболе се још већма, па се још и укочи. Неколико дана доцније моја јадна Лена умре. <( Тако је Петрија, мати умрле Магдалене испричала код полицијске власти у нишком начелству. Она јасно казује како је Ђор^е лечио њезину покојну кћер. Додаје и то, да је и њезин муж од иодужег времена (9—10 год.) болестац. Исти је по кад што нем: а кад и кад говори неразумљиво. Од воде коју је Ђорђе давао пок. Лени за кад, иио је и он, по савету Ђорђевом; али му је од тога погоршало. При претресу Ђорђевог стана иађен је један стари зембил са некаквим травама за које Ђорђе вели да се зову »Грбанид«

Врој 3

и „Св. Јованска трава«. У недрима Ђорђеве матере нађепа су три шпила старих карата. Ђорђе се више не бави врачањем већ абаџиским занатом. Саопштио М. К. Ј. 310ЧИН И КАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА (83) - Необична сцена се догодила потоњи пут међу нама, Родјоне Ромаповићу. Оно, може се рећи, по готову и на првом нашем састанку десила се опет необична сцена, али тада... Б, сад већ све једно па једно! Него, ево шта: ја сад можда излазим и сувише крив у вашим очима; ја то осећам. Јер, сећате ли се, како смо се растали: вама нерви трепере а колена дрхте, и мени нерви трепере и колена дрхте. И знате, како је оио онда испало нелено, неџентлменски. А ми смо ииак џеитлмени; то јест, пре свега, у сваком случају, џентлмени; то ваља разумети. Јер. сећате ли се, до чега је дошло... дакако, било је чак и неуљудно... „Ама шта он то говори, за кога ме он држи?® питао се Раскољњиков с дивљењем, подигавши главу и гледајући ПорФирија, што веле, с оба ока. — Налазим, да је за нас сада боље радити отворено, настави НорФирије и мало окрете главу и спусти очи, као не желећи више погледом својим збуњивати своју пређашњу жртву, и као да се махнуо својих оних начина и увијања. — Јест, онака сумњичења и онаке сцене дуго трајати не могу. Да онда не беше онога Миколке, ја не знам шта би између нас било. Онај проклети грађанин, онај ћиФтица седео је онда иза оне моје преградице, — можете ли ви то себи представити? Ви, јемачно, знате то; а мени самом познато је, да је он после к вама долазио; али оно, што сте ви тада мислили да је, није било; нисам ја слао ни за ким, нити сам ишта онда предузимао. Питаћете: зангго нисам предузимао ? А како да вам кажем: и мене самога то би некако свагда сузбијало. Ја сам се једва и тога ирихватио, да по оне слуге пошаљем. (Ви сте их, ваљда, видели кад сте прошли). Мени је тада севнула једна мисао, онако, сама, брзо као муња; тада сам, видите, Родјоне Романовићу, био тврдо уверен. Дајде, мислим се, да се ја држим свога, то своје, најзад, да не пуштам, — макар за неколико времена једно и испустио, али зато друго ћу ухватити за крај. Ви сте већ и по природи веома раздражљиви, Родјоне Романовићу, чак и сувише, поред тога што имате таких основних особина карактера и срца, које ћу, ласкам себи падањем, бар унеколико стећи. Еле, разуме се, могао сам и ја, и онда још, да расудим, е се не дешава увек тако, да дође човек па да вам све до ситнице исприча. Ма дешава се и то, нарочито кад човека изведеш из крајњег стрпљења, али, у сваком случају, ретко. То сам и сам могао мислити. Али, мислим се ја, не тако, него да ми је макар једна цртица, један кончић! Ма најмања цртица, једна само, али тек таква, да се може руком узети, да већ одмах буде стварност, а не тек само та психологија. По томе, мислим ја, ако је човек крив. онда већ, разуме се, у сваком случају може се од њега очекивати и дочекати штогод с/гварио, битно, допуштено је помишљати и на резултат најмање очекиван. На ваш карактер сам тада помишљао, Родјоне Романовићу, на њ сам ја рачунао више него на ишта друго! Веома сам се снда надао у вас. — Али ви... али шта ви то сад све ту говорите, промрмл?а напослетку Раскољњиков, чак подобро и не смисливши питање. »О чему то говори, да ли ме доиста сматра за невина? буни се он у себи. — Шта ја то говорим? Па дошао сам да се изјасним, тако рећи, сматрам то за свету дужност. Хоћу да вам изнесем све, ама све како је било, сву ону тако рећи заслепљеност ондашњу. Учинио сам, те сге много препатили, Родјоне Романовићу. Нисам ја чудовпште, изрод неки. Та и ја појмим, како све то преноси на се човек под притиском неким, али поносит, моћан и нетрпељив! Ја вас, свакако, сматрам за човека најплеменитија, шта више и са клицама великодушности, ма да и нисам с вама једних истих убеђења баш у свему, што ми је дужност унапред да вам кажем, непосредно и сасвим искрено,