Полицијски гласник

ВРОЈ 3

ГШЛИЦИЈСКИ ГЛАСНиК

минута стигох на У1с1огЈа а ^аИоп. Чим сам ја искочио из фијакера, кочијаш је у магновењу окренуо коња, и чак не погледавши ме брзо је одјурио. До сада је ишло све не може боље бити, мој је пртљаг већ био предат, и ја сам без по муке нашао купе који ми је Холмс казао, с натписом „заузето". Но једна ме је околност узнемирила, и то, ја нигде нисам видео ни трага од Холмса. Остајало је још седам минута до поласка воза. Са тугом трчао сам ја међу гомилом пасажера и послуге, изгледајући негде у Кошку витки стас свог пријатеља, — узалуд; прошло је још три минута, и ја сам их употребио на помоћ изнуреном италијанском калуђеру, који се мучио да на поквареном енглеском језику објасни носачу, да његове ствари морају ићи директ у Париз. Остало је на иослетку, још један минут до иоласка воза. Бацивши у наоколо последњи поглед, ја сам се забринуто упутио ка своме купеу и поред њега нађох иосача, који је ту смештао мога новог познаника, као компањона у путу. Савршено без уснеха старао сам се ја да докажем поштованом калуђеру, да је то купе заузето; мој се талијански речник иоказао још сиромашнији изразима, него његов енглески и мој нови друг био је, очевидно, уверен да ми чини задовољство својим друштвом. Ои се љубезно смешио и климао је главом, која се и иначе тресла. Најзад залупнушо се врата вагона, и локомотива звижну. Ја зграбих свој куФер и већ сам се спремао да искочим из вагона, кад ме одједном задржа одостраг нечија рука и глас Шерлока Холмса ироговорио ми је на ухо: — Куда ће те, Јатсоне, зар ми не путујемо-на континенат? Добро јутро. Ја се окренух у највећем изненађењу. Престарели катуђер гледао ме је, у моменту његово се лице измени: иос се одноји од браде, бразде ишчезоше, доња дрхтећа усница врати се на своје место, а уста престадоше да жваћу. Погрбљен старачки стас се исправи и мутне очи засветлише се познатом ми светлошћу, управо, — предамиом се неочекивано појави мој пријатељ Шерлок Холмс. — Боже мој! — нисам могао ја да се уздржим од узвика. Како сте ме уплашили! »— Обазривост је још непрестано преко потребна, — замрмља но ипак на чисто енглеском језику, преподобни отац, направивши се поново старцем. — Ја имам разлога да мислим, да нас они траже по свежем трагу.... Погледајте, овде је и сам проФ. Мориарти! — Воз се већ кренуо у то време. Ја ногледах кроз нрозор и видех високог господина, који се с јарошћу гураше кроз гомилу к вагонима, машући руком, као да хоће да заустави воз. Но он је задоцнио: ми смо се брзо удаљили од платФорме, и кроз неколико секунда ишли смо потпуном брзином — видите ли, да не гледајући на све наше предосторошности, они нас у мало не ухватише, — говораше Холмс., са задовољним изгледом скидајући са себе сада непотребну мантију и шешир. Све је то он снаковао у своју путиичку торбу. — Јесте ли читали јутрошње новине, Јатсоне? упита ме он затим, комотно се намештајући на свом дивану. — Нисам, зашто ? — Значи ви ништа не знате о пожару, који се десио у Вакег 81гее1. — Пожар у Вакег 81:гее<; ? — Они су запалили мој стан ноћу. У осталом штета мије бог зна каква. — Та за Бога, Холмсе !... Та то се не да замислити! — Очевидно је, да су они јуче изгубили мој траг, тада кад сад ја предао полицији убицу, кога су они послали; иначе они неби могли држати, да сам се ја вратио у свој стан. Но зато су они добро мотрили на вас и то је и довело овамо проф. Мориарти. Да нисте учинили какву погрешку на путу овоме? — Ја сам поступио потнуно по вашим инструкцијама. - — Јесте ли нашли на месту кочијаша са црвеним појасом? — Да, то мени се учинило, да Фијакер није одговарао вашем отшсу: ово је био велики угасито црвен Фијакер, а ви сте говорили о малом и црном, но кочијаш је имао црвен појас. — Тако сам ја и мислио. Они су вам подметиули Фијакер, и вас је на станицу довезао Мориартијев агенат, а одмах за тим тако исто и свога господина. Но све једпо ; да размислимо сад, шта да се чини са проФесором ?

— Та ми се возимо — ексиресом, приметио сам ја: - он стшке на време до одласка брода, тако да смо, по моме мишљењу, потпуно умакли од гоњења. •—■ Мој драги Јатсоне, ви се варате, зато што не знате проФ. Мориарти. А тпта ои може сад да учини? - Оно исто, што бих и ја сам урадио, да сам на његовом месту. — А то је? Ја бих одмах узео засебан воз. — Но он ће ипак одоцнити! — Ни у ком случају. Наш воз стаје у Кеотербри а осим тога он стиже за четврт часа раније од поласка пароброда на континенат. Мориарти ће нас стићи на пристаништу. — Та до врага!... Може човек помислити да смо ми злочинци.... А као зашто га ми неби затворили, чим се појави? — Тада ће пропасти сав мој рад за ово неколико месеци. Пстина ми ћемо ухватити велику рибу, но баш зато сва ће ситнија утећи и неће се уловити у мрежу. У понедеоник ћемо их уловити све, но сада ја не могу донустити да се он затвори. —■ Па шта ћемо да радимо ? — Изаћи ћемо у Кентербри, нрећи на други воз за Никгевен, а отуда ћемо бродом у Дијен. А Моријарти, ношто нао не нађе у Дувру, поступиће, онако, како бих и ја поступио у том случају: он ће отићи у Париз и пазиће на наш нртљаг. За то време ми ћемо се задовољити нашим путничким торбама, нотномажући успут, по потреби месне мануфактурне радње, куповином ствари које нам устребају. Ми ћемо се отправити право у Швајцарску, преко Луксембурга и Базена. И тако ми изађосмо у Кентербри, где смо морали да чекамо цео сат воз за Никгевен. Ја сам замишљено гледао за вагоном с пртљагом, који је односио моју гардеробу, кад осетих да ме Шерлок Холмс дрма за рукав. — Ено погледајте! — узвикну он, показујући руком у даљину. Тамо, иза шуме, подизаше се струја белог дима, а кроз један минут, на кривини, која је водила ка станици, указа се локомотива, која се са једним вагоном брзо приближаваше. —♦♦ »-Ш ВРАЧАРИЈА (допис из ниша)*) У септембру месецу 1899 год. умрла је Магдалена — Лепа — кћи Маринка Раденковића, овд. земљоделца, девојка од 22 године. Говорило се, да је лечио Ђорђе Марковић,звани »Врачар«, који јој је поред осталих својих лекарија давао да пије и живу, те се одмах помишљало, да ће у овом случају бити дело тровања. Истрагом се дошло до следећег: да је Магдалена боловала дуже времена од туберкулозе у плућима и да је од те болест-и и умрла 23 децембра 1898 год. Овако гласи лекарска увера, п с тога је кривична истрага над Ђорђем прекинута решењем начелства окр. пишког од 29 јануара пр. год., којеје решење одобрио и нишки првостепени суд решењем својим од 10 октобра исте год. Бр. 25340. Намера ми је, да изнесем начин на који је Ђорђе своју пацијенткињу лечио. Како сама мати умрле Магдалене прича, то је било овако: »Магдалена је боловала од водене болести. Први пут се разболела о Духовима 1898 год. Лечили су је многи лекари; али, све узалуд. Болесница се осећаше сваким даном с-ве горе. — Једног дана, 22 новембра, сутра дан по Ваведењу, дође им у посету Недеља, мати Ђорђева, која између осталог нагласи, да би њезин снн могао излечити болесницу, само треба прво да јој бацн карте, па ће одмах видети и знати јесу ли чини. Ја као мати, желећи добра своме детету, пристанем одмах на понуђени ми предлог и замолим Недељу да ми што ире пошаље Ђорђа. Недеља оде, и ето ти је ускоро заједно са сином,

*) Овај допис донооимо у намери да даковерни свет види, каквих бедних лекара има у народу и како може стати главе иростога човека који не слуша иаметнијега од себе. Кад се разболиш иди лекару а не врачу, јер ћеш проћи као и бедна Магдалена.