Полицијски гласник

20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНиК

ВРОЈ 3

Турише катраницу у торбу па право иоповој куКи. Поп опет принесе свећу катраници и иогледа кроз стакло. Срце му је заиграло од радости; био је пун среће ! — Дела, да поделимо ?... рече поп трљајући руке. — Не смемо, попо, док не јавим ономе човеку из Влашке. — А што ? — Ја бих онда страд'о к'о нико мој!... Но дај ти мени за пут 20 дуката; а ову катраницу чувај 10 дана, док се ја вратим, па ћемо тада поделити; а даћемо нешто и опоме човеку из Влашке, што ми је дао план. — Добро!... рече иоп, па извади 20. дуката, и даде Станоју. Поп је, те иоћи, лепо угостио Станоја, па се онда, пред зору, растадоше. Прође десет, па и петнаест дана, а Станоја нема, да се врати. Поп га није хтео више ни чекати, него простре ћилим, па извади сгакло и наже катраницу, да изручи дукате. Али јест, испаде неколико бенаца а за њима се осу земља. Поп се груне рукама у груди и јаукну: — Авај мени до Бога милога, зло ти мене лопов превари! Више није Станоју очију видео. * Станоје се вратио у Неготин и неко је време беспосличио трошећи попове дукате; а кад му се и то измаче, он нађе једнога сељака из Карбулова и упита га: — Одакле си ти, пријатељу? — Ја из Карбулова! — А како ти је име ? -— Станко Симић ! — Знаш ли ти : има ли неки брест у јасеничком атару званом , у месту званом „калдрма ? <( — Не знам ! Тада ће рећи Станков син : — Има, има.; ја знам и где је ! — Ту лежи наша срећа ! — Каква срећа?... чуди се Станко. — Има ту законан пун ћуп дуката. Њима приђе један сељак из Поповице, па ће запитати : — 0 чему то говорите ? Они му кажу. Сва троица оду у карбуловске пивнице и тамо су пили до мрака, па се онда дигну Станковој кући и ту вечерају. Кад се у селу све стишало, они узму шипку од дуге пушке, трнокон и свећу, па право код бреста. Тада Станоје каже : — Нађите на бресту крст, где се обнавља запис. Они нађу. — Сад тражите испод крста, за судланицу ниже, ту има ексер под крстом. И њега нађоше. — Одмерите три мушка корака од бреста на северну страну. Учинише и то. — Додајте ми, сад, шипку од пушке ! Станко му пружи шипку а Станоје је њоме бушио земљу док шипка удари у плочу. — Ту су паре !... повика Станоје. Онај сељак из Поповице сподбије будак и копао је, у дубину за једну пед и по, док трнокоп удари у плочу. Станко подиже плочу, извади катраницу из земље и онда се сви крену у КарбуловО, Станковој кући. Ту запале свећу и погледају кроз сгакло па кад видеше у катраници дукате, по'скочише од радости. — Ајде, да поделимо!... новикаше сељаци. — За 20 дана не смемо дирати ћуп; док ја одем у Влашку, да пађем човека, који ми је казао за ове наре. Кад се вратим братски ћемо поделити паре; а даћемо нешто и ономе, у чијој смо земљи и нашли паре. Но дајте ви мени мало трошка за пут; а овај ћуп нека чува Станко ! 0 дана; а 10 дапа чуваћеш га ти пријатељу !... рече Станоје ономе сељаку из Поповице. •— Ја немам више, по 2 дуката !... вели Станко. — Доста је то од твоје стране !... повика Станоје. — А ја пемам више до 1 дукат : и то сам узео каиару за вуну !... каже онај сељак из Поповице. — Доста је и толико !... рече Станоје. Станоје прими 3 луката, па добро се понапише вина и растадоше весела срца.

Станко је чувао катраницу 10 дана и по истеку тога рока, однесе јекодонога сељака из Поповице, да и он чува 10 дана. Алн онај сељак каже": — Ја ћу, да видим, брате : колико овде има пара, нећу посде, да ударим на белај ! Простру покровац, изваде стакло и Станко наже катраницу да изручи дукате. Кад хоћеш ? !... Исладе иеколико бенаца, а оно друго све земља. Поповичанин се наљути и плане: — Ви сте мени подвалили! — Бог ми је сведок, да ја нисам то ни помислио!... правда се Станко из Поповице, па узме катраницу, ону земљу и бенце, и оде код власти на жалбу. Власт је нешто трагала по тој ствари и на томе се све свршило. Дође до ушију кнезу Милошу, да се у Крајини појавио неки Станоје »варалица«, који измамљује од народа паре за неко лажно благо, па је строго наредио тамошњим властима, да »без сијасета« ухвате »варалицу« Станоја и подвргну оштрој казни, »да се више не сети народ заваравати рђавим примбром«. Власт је, по тој Кнежевој наредби предузела иајживл.у потеру за Станојем; али он то осети и умаче у Румунију. Више се није ни враћао. ПР0ФЕ00Р МОРИАРТИ (из УСПОМЕМА О ШЕРсДО^У ХО.ЛМСУ) од А. Конан Дојла (нАСТАВАк) (2) Ја сам имао прилике често да се дивим јупаштву мог пријатеља, но сада ја просто нисам могао да разумем, како може човек, спокојно пушећи цигару, пребројавати толико покушаја на свој живот, као сасвим гшштавне ствари. — Ви ћете без сумње код мене ноћити? — рекох му ја. — Не, драги мој, за сада сам ја још врло опасан гост за вас. Мој је план готов, и ја ћу вас посветити у њега. Пошто је моје присуство овде за саму ствар излишно, и полиција ће све довршити сама, то ћу ја у виду личне безбедности, на извесно време отиутовати из Лондона. Мени би било врло пријатно да ми ви будете сапутник за време мог пута на континенат. — Ја ћу поћи са вама, — рекох ја, — када ћемо да отпутујемо ? — Сутра у јутру, то је преко потребно. Ево вам моје наредбе, Јатсоне, и ви ћете их буквално испунити, јер ћемо ми сада да играмо партију у двоје против најискуснијег противна свету. — Слушајте ! пошљите свој пртљаг на станицу Викторија, без адресе, сад одмах. Ујутру пошљите за Фијакер сигурног човека, и наредите му да не узима Фијакере, који су у близини вашег стана. Кад будете седали на Фијакер, дајте кочијашу адресу написану на парченцету артије, и замолите га да не баца ту артијићу. Ви ћете поћи на у1ас1ис1, тамо ћете оставити Фијакер и што је могуће брже стрчаћете доле; под мостом ће вас чекати затворен Фијакер, кочијаш истога биће обучен у црно и опасат црвеним појасом. Ћутећи ускочите у Фијакер, и он ће вас довести управо на Ушкнча-вШшп, баш кад воз хтедне да одлази. Распоредите своје време тако, да стигнете на у1ас1ис1 кад буде четврт после девет. — Добро, ја ћу све испунити. Ми ћемо се иаћи на станици ? — У возу. Друго купе од краја, . прве класе, заузето је за нас. И у њему ће бити наш гепс1е2-уои8. Узалуд сам ја молио Холмса да остане код мене па преноћишту. Било је очигледно, да се он боји да ми не учини нехотичну непријатност својим присуством. Он је изашао у парк, прескочио преко каменог зида, која је излазио на тогСЈтег 81гес1, и тамо је сео на иролазећи у то време екипаж, који га је брзо одвезао у правцу ка Сити. Идућег јутра, поступивши буквално по инструкцији Холмса, ја сам на време стигао на ујас1ис1, тамо сам под мостом нашао Фијакер и кочијаша с црвеним појасом и кроз неколико