Полицијски гласник

ВРОЈ 4

29"

Но \а више ииоам олушао, шта је даље говорио Стајлер, и на врат на нос нотрчао сам натраг. Мени је све било сад јасно: проФесор Мориарти је овде, и писмо је ово написао да би ме за извесно време удаљио од Шерлока Холмса. Ја се сетих, да, када сам се ја, сишавши у долину, окренуо назад, видео на брду врло високог човека, који се беше унутио брзо ка водопаду: то је био он.... Ако је суђено да се катастроФа деси, она је већ свршена, и ја нисам у стању да је отклоним; та скоро два сата сам изгубио! Ја не м.огу да опишем те ужасне мисли, које су ме мучиле, док нисам дотрчао натраг до водопада. РеКи ћу само то, да ми је тај пут изгледао као вечност. Но ево га напослетку Рајхенбах, ево је и путања, но ја никога не видим на њој. На моју вику одговори ми само стогласни одјек, и ти нечовечански звуци напунише ми душу ужасом. Када сам се ја у самртној тузи мотао тамо и амо по путањи, мени паде у очи алписки штап Холмсов, који је стојао прислоњен на један велики камен; све моје сумње расејаше се, — он се није мрднуо с овог месга. Дошавши мало к себи, ја сам ночео пажљиво да разгледам трагове на мокром песку путање. Ах, све, што сам ја видео говорило ми је јасније од речи о трагедији, која се мало час овде одиграла. Два пара трагова водили су до самог водопада но иатраг се нису враћали отуда; место где се трагови свршаваху, било је изривено; трње и лишће папрата, који су ивичили провалу, изгажени су и иснрскани блатом Ја сам легао над безданом, обесио главу на ниже и мучио се да продрем у пучину која рикаше. Ничега нема, осим хаоса од млазева и пене и загушавајућег треска воде, која је на малом растојању од моје главе падала доле у бездан. Ја сам викнуо једном и још једном, но одговарало ми је само ехо. Но судбина се ипак сажали нада мном и посла ми неколико опроштајних речи од мог пријатеља. Када сам већ хтео да се удалим са тог ужасног места, мој се ноглед задржа на нечем бљештећем са врха камена где је био штап Шерлока Холмса. То је била његова сребрна кутија за цигарете. Кад је ја узедох и отворих, из ње испаде лист хартије, исписане чврстим рукописом мог пријатеља. Писмо је било упућено мени, и ево његове садржине: »Драги мој Јатсоне, ја вам могу написати ово неколико редака, благодарећи љубазности проФесора Мориарти, који чека да сведемо наше рачуие. Он ми је објаснио овог часа све начиие, којима се служио при трагању за иама; све ме то још више утврђује у мишљењу да је он ђенијалан човек. Мени је врло мило што ћу моћи да избавим свет од његовог нрисуства. Жао ми је само то, што ће решење ове ствари ожалостити моје пријатеље, а нарочито вас, мој драги Јатсоне. Но така је судба. Иначе неби било свршетка. Зато вас иисам ни задржао при себи, и ако сам знао да је писмо, Ккје сте ви добили, написао проФесор Мориарти. Саопштите инспектору полиције, да се сва документа по тој ствари налазе у ковчегу »М. и , у плавом коверту са натписом »Мориарти.« Односно мог имања ја сам учииио распоред још пре иоласка из Лондона. Нредајте мој срдачан поздрав вашој жени и примите моје најбоље жеље. Вечно ваш Ш. Холмс.® Ја немам ништа више да додам. Мени само изгледа, да ако се у нашем практичиом веку изретка нађе какав херој, који снагом своје душе не уступа херојима старог света, онда мој пријатељ Шерлок Холмс мора бити увршћеи међу њих. 24. XI. 1900 год. у Београду. превео II. Рашић

ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА (84) — Малочас ми је Разумихин казао, да ви и сада окривљујете Николу, и да сте њега самог, Разумихина, о томе уверавали... Изгуби се и не доврши. Слушао је с неисказаним узбуђењем како се човек, који га је скроз прозрео, одриче себе сама. Страшио се да поверује, и није веровао. Још у двомисленим речима он је жедно тражио и хватао ма шта, што би било још више од тачног и готовог.

— Господин Разумихин ! Повиче ПорФирије Петровић баш као да се обрадовао речима Раскољњикова који је једнако ћутао. — Хе-хе-хе ! Баш је нотребно било господина Разумихина мало уклонити: трећи нек не узнемирује двојицу. Господип Разумихин није то, а и туђ је ту, био је врло блед кад је дошао мени... Али Бог с њим, нека га, што да га овамо мешамо! А што се тиче Миколке, је ли вам по вољи да знате какав је то сиже, то јест, како га ја схваћам ? Прво и прво, он је још непунолетно дете, и не да је плашљивица, него тако, нао неки уметник. Одиста, иемојте се смејати, што га ја тако тумачим. Невин је и пријемљив за све. Има срца: Фантаста је. Он и пева, и игра, он и скаске, веле, тако уме да прича, да и из других места долазе да га чују, Иде и у школу, па да умре од смеха што прстић покажу, и пије, опија се намртво, али не из порока, него тако, кад му даду, кад га опију, још је детињаст. Ето, и украо је онда, а не зна ни сам зато ; јер »ако је са земље дигао, шта је украо?" А је ли вама иознато да је он раскољњик *), па, није ни раскољњик, него просто сектант ; у његовој родбини било је бегунаца, иа и он је ту скоро, пуне две године, код иекога старца био под духовним старешинством. Све сам то дознао од Миколке, и од његових зарајских. А куда је хтео ? иросто хтео је у пустињу да бежи ! Имао је тежњу, вукло га, молио се ноћу Богу, књиге старе »истинске 11 читао је и зачитавао се. Петроград је на њ утицао веома, нарочито воли женски пол, иу, и вино. Пријемљив, па заборави и старца и све. Познато ми је, да га је заволео један овдашњи уметник, и стао му долазити, и ето је и тај случај. Па, пренао се, вешати се ! Бежати ! Па шта да се чини с појмом, који је ушао у народ о нашој јуридистици ! Ето, понекоме је страшна реч : »судити.« Ко је крив ! Ето шта ће нови судови да кажу. Ох, кад би дао Бог ! Него, ту у затвору сад се опет присећао честита старца ; и свето писмо се такође опет појавило. Знате ли, Родјоне Ромаповићу. што код неких од њих значи »страдати ? с( Не за што год, него просто »треба страдати ; к страдати од власти. За мога времена био је тако један врло миран затвореник читаву годину у затвору, па је по сву ноћ читао Свето Писмо, Ове последње речи, иосле свега казанога и тако налик на порицање, беху и сувише неочекиване. Раскољњиков уздрхта и сав се стресе као да су га проболи. — Па... па ко је... убио? запита он ие могавши се устрпети, задиханим гласом. И Порфирије Петровић се устури назад на столицу, управо као да је изненадно и сам тим пита.њем запрепашћен. — Како, ко је убио ? проговори он поновивши питање, као да не верује својим ушима. —• Па ви сте убили, Родјоне Романовићу! Ви сте убили... дода готово шапатом, гласом савршено увереним. Раскољњиков скочп с дивана, постоја неколико секунада, и опет седе, не говорећи ни речи. Намах се појавише грчеви на његову лицу. — Усница опет, као и онда, игра, дршће промрмља ПорФирије Петровић шта више као и с осећањем. — Мени се чини, Родјоне Романићу, да ви мене нисте разумелн, дода он ноћутавши мало, — с тога сте се тако и запреиастили. — Ја сам дошао управо зато, да вам све кажем, и да ствар поведем отворено. — Ја нисам убио, ирошапута Раскољњиков, као уплашена мала деца, кад их ухвате на делу у погрешци. —■ Не, ви сте то учинили, Родјоне Романићу, ви и нико више, строго и уверено прошапће ПорФирије. Обојица заћуте, и то ћутање протеже се необично дуго, на десетину минута. Раскољњиков се налактио на сто и ћутећи кушљаше косу прстима. Порфирије сеђаше мирно и чекаше. На једном Раскољњиков презриво погледа ПорФирија. - Ви се опет лаћате старога, ПорФирије Петровнћу; све једнако тај ваш начин. Одиста, како вам то не додија! - Е, доста, шта ће мени сад начини? Друга би то ствар била, кад би овде били сведоци, али ето ми сами један с другим шапућемо. Ви сами видите, да ја нисам зато овамо дошао, да гоним и хватам вас као зеца. Признајте сами... али не, у овај мах мени је то свеједно. Ја сам лично и без вас уверен. Па кад је тако, онда зашто сте дошли? раздражено запита Раскољњиков. — Ја вама стављам пређашње питање:ако ме сматрате за крива, онда зашто ме не затворите ?

*) јеретик,