Полицијски гласник

ВРОЈ 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

бројала, — да не узмемо јаспе законске захтеве за минут у обзир —, може бити сиротног стања? То се не да ни замислити. Шта је општина, ако није састав оних грађана и оних глава која улазе у њен састав? А да ли се замислити та околност, да једна општина, по саставу својих нравних порез и ирирез нлаКајући глава, може бити сиромашна, да не може да плати парничну или какву другу таксу, и ко би био тај који би тој општини дао уверење о немаштини? Који би државни суд, овакво уверење могао и на основу кога законског прописа нримити, за извину илаћања таксе ? Овај општински писар, као и сви остали писари, па и грађани ове државе, зна, да наше општине по своме устројству, подлеже проиисима. специјалног закона о општинама. Па када то зна, онда сигурно зна и то, да] наше општине имају своје суднице, своје кошеве по специјалном закону о кошевима, своје службенике, кметове и све остало особље, па сљедствено општински одбор, и општински збор, све ово на основу јасних одредаба тога закона. Ои ако не зна, мора да зна, да све ово и читаво кретање у општини стаје новаца, јер нико тамо ништа неће да ради бадава, нити ма ко уноси материјал у исту бадава. Он мора да зна и то, да опгптина у разним позивима мора одговарати и државним потребама, као што су, школа, војска и војене потребе и т. д. Кад се све то зна, и мора да зна, онда, откуда та реч о сиромаштини оиштине. Општина мора да одговора свима својим ебавезама, а разуме се да томе не одговара зграда суднице, но збор грађана који исту састављају. Да није тако, онда зашто би закон о онштинама говорио о општинским рачунима, саставу годишњих биланса, на концу године и саставу буџета за идућу рачунску годину. Дакле гди год има општина ту има прихода, од такса, потврда и осталих доходака и има расхода. А шта ово значи? Значи то да свака општина неминовно мора имати свој буџеш. Па већ кад је реч о буџету — предрачуну — за приходе и расходе за идућу годину, онда се насигурно у истом, имају предвидети и непредвиђени трошкови. Све што оиштина предвиди у свом буџету, онда то чини, на основу прихода од прошле године и ударањем приреза на своје грађане, ако јој приходи нису довољни за покриће трошкова. Дакле када тако стоји, онда би се у случају какве парнице или тужбе, противу кога приватног лица, која би се имала од стране суда подићи, такса имала платити из оне партије предвиђеие за непредвиђене трошкове. Деси ли се случај да је ова партија исцрпљена, ту је општински одбор, иа ако и он ие буде могао наћи излаза, да пребаци ову суму из друге партије у ову, онда се позива општински збор да донесе своју одлуку о новом прирезу. Дакле где има порез плаћајућих глава где има буџета са расходом и ириходом за општинске потребе, не може се ни замислити с-иротно стање једне општине. Бар код нас ни ио закону ни стварно такве општине не постоје. Држимо, да смо овде довољно објаснили опшгинском писару на његово иитање, да ли ће се и општ. судови у парницама за општину у њеном приватном праву, моћи служити уверен.ем о сиротном стању. На ово питање правилно су одговорили још и ови : Мијаило Миловановић, писар. огпнт. бањанске Радомир М. 'Борђевић, рачунов. општ. новачке Стојан П. Томић иисар општ. новачке Светозар Ђорђевић писар општ. мајданске Цветко Обрадовић рачун. општ. трнавачке Мијаило М. Палуровић делов. општ. трнавачке Аврам М. Куновчић писар општ. придворичке Т>орђе Радојевић практ. ср. млавског Манојло Н. Манојловић делов. општ. сталаћске Син. Д. Вилимоновић писар општ. градачке Драгић Н. Шолаић делов. општ. белоречке Тих. М. Спасић писар општ. белоречке Никола Стошовић рачун. општ. блацке Радосав Урошевић писар општ. блацке Живојин Ђ. Поповић писар општ. голубачке

постигао, доказ је, што је баш на ово питање уредништво добило од ведиког броја општиноких пис.ара, изузев ових чија имена износимо, неправидне одговоре. Уредништво.

* * * Од једног општинског писара добили смо овакво питање: По § 471 грађ. судског носгупка земљоделац мора да има 0 даиа ораће земље рачунећи ту кућу и окућницу, а поред тога на сваку мушку порез нлаћајућу главу по пет дана. Када општински суд са одбором има да изда уверење земљбделцу о томе, да сем продате земље има онолико колико горњи законски пропис захтева, чега ће ~се иридржавати да ли по иописној књизи 6 или по распореду бр. 4. Наш одговор гласи: када земљоделац хоће што од свога имања да отуђи, дужап је изискати од општ. суда уверење, о томе: да му сем онот имања које је у намери да прода остаје још онолико колико од њега тражи § 471 тач. 4 грађ. закона. Ово уверење издаје суд са одбором, и то тек тада када изађе на лице места, сво његово имање метром премери и онда у потврди наводи, да ја суд општински изашао на лице места, да је имање метром премерио, и да продавац према тој нађеној мери има онолико земљишта, које према закону не сме отуђити, и тек му онда издаје уверење, разуме се ако мером није заузето приватног, општ. државног и опште народног имања, ако противу мере граничари нису ништа нриметили и ако ни са ким у снору није, јер ииаче му се не може ни тапија код општ. суда потврдити. Ово уверење потврђује државна надзорна власт, тврдећи не само нстинитост потписа и печата но и садржину, а ово уверење поред суда подписују и одборници. Формула за ову радњу изнета је раније у »Полицијском Гласнику". — . > | ЈЕДНА ИДИЛА СЛИКА ИЗ ВЕЛИКОВАРОШКОГ ПРЕДГРАБА од Јове Адамовн&а Часовник који висаше више дугачког, прљавог стола у каФани код „Златног Бика 1С , стаде тромим, крештавим звуцима избијати прво четврти па онда целе часове, прекидајући на тај начин тишину која беше моментано наступила у каФани. Два сата по подне. »Наполеон мали«, тргнувши се из дремежа који га беше већ ире једног сата спопао, подиже главу са руку наслоњених на сто, погледа дремљиво око себе питајући се где је, па се онда диже и упути вратима, гегајући се при том час лево час десно, као морнар по хамбуршким улицама. »Зар оде!? (( викну за њим један од тројице гостију који сеђаху заједно за другим столом. Лота, мршава висока келнерица са набељеним лицем и модрим прстеновима око очију, иодиже на овај узвик поглед са свињских ребарца које је баш вадила из једног лонца и ређала на тањир, па видевши Наполеона како се упутио вратима, остави ребарца па појури за њим. Таман је Наполеон дохватио руком кваку а Лота га стиже, дохвати га за јаку од капута, па га тако јако трже од врата да умал не седоше обоје на каФански под. Све се ово извршило у највећој тишини како од стране Наполеона тако и Лоте. Само се онај који је и обратио Лоти пажњу на Наполеонов полазак, смејао из свег гласа: »Ха, ха, ха, ха, Наполеон опет изгубио битку!! Наполеон седе на једну од оближњих столица гледајући мирно преда се, као да му се ништа није догодило, а Лота стаде преда њ, завукавши једну руку у кесу за новце која јој висаше о дугачком кајишу низ бедра. »Хајд плати, па онда иди к , поче она. а Шта? (< »Имаш пет ракија десет пФенига, пет кригли пива шесет ПФенига, свинско ребарце тридесет, два парчета леба шест, пола литра вина осамдесет и две цигаре десет нфенига. Свега марку и двадесет и шест ПФенига®, израчуна му Лота. »Добро«. Настаде тишина. Наполеон гледаше и даље преда се као да се све то неког трећег тицаше. Лота стаде несгрпељиво звецкати новцима у кеси.