Полицијски гласник

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ (ј

»Хајд плати; немам кад да се с тобом овде заносим", и она га дохвати руком за раме па га стаде дрмусати. Наполеон се маши шешира који му беше спао са главе, па рече мирио и гласом као да предлаже мешто што се само но себи разуме: »Забележи с( . Лота поцрвене у лицу од једа, услед чега јој прстенови око очију дођоше још модрији, па се онда саже да би могла логледати Наполеону нраво у очи: »Јеси чуо, Наполеон! немој да зовем господара; ти знаш шта те онда чека. Платићеш онда и оно старо не само ово! к У изглед стављепи долазак газде као да није ишао у рачун Наполеону. Он се маши руком у један, па онда у други џеп, па извуче најзад цео свој иметак: две марке. Он их стаде загледати као Да се са њима опрашта, али га прекиде у томе Лота, која му их зграби са длапа па бацпвши преда н> четири пФенига као кусур, оде за »биФе к да настави ређање ребарца, око којих с.е беше већ скупио легион мува разне сорте и величиие. Наполеон се ухвати за нос, трљајући прСТима врх истог, п гледајући замишљено преда се као да ггремишља шта да ради, па се онда упути па своје старо место, на коме је цело пре подне преседео. »Донеси ми..." поче али не доврши налог, но се окрете вратима па изађе из локала гунђајући : »Стоко... марво... рогата марво проклета". Напол.у беше ужасна врућина. Врели сунчани зраци одбијаху се од тротоарског асФалда, распростирући јару као у каквом парном купатилу. Високе, сиве, четвороспратне куће без икаквих архитектонских украса и голе као модерне апсане, не донуштаху ни најслабијем поветарцу да нроћарлија кроз сада потпуно усамљену улицу, што је жегу још несноснијом чинило. Наполеон стајаше неко време пред »Златпим биком" као да размишља, где ће и шта ће, па се онда тромо крену кући ; било што се сетио да нема новаца, било што га оморина поче успављивати. Беше то мален, незграпног тела човек четрдесетих година. Високо, четвороугаоно чело и ћосаво бледо лице са кукастим посом и водњикасто-плавим очима, донели су му надимак »Нанолеон®, тако да му временом сви заборавише право име. Ношто је вечито стајао на ратпој нози са крчмарима и келнерицама; неиријатељство које се увек свршавало избацивањем Наполеона из локала на улицу, што разуме се није имало никакве сличности са делима славног му имењака, то му другови додадоше надимку „Наполеон" још и предикат »мали«, за разлику од »Ниполеона великог". »Наполеон мали« беше прави тип Фабричког радника® пијанице. Један од оних које раднички сталеж на стотине хиљада броји, и из чијих се редова регрутују становници казнених завода, лудница и болница. Равнодушан према свему, само не према пићу; створ коме су морал, част, поштење и т. д. до крајности мутни појмови, и кога само његов природни инстинкт или његова индиферентност чува од злочинства и нреступа. Једном речи, прави иредставник оних, који сачињавају наличје оне медаље што се зове великоварошки живот; страна, коју због њене прљавости и жалосног стања ретко ко загледа. Лаганим, тромим корацима корачаше Паполеон напред, гунђајући и проклињући при том Лоту и целу крчмарску тевабију. »Све, целе две марке одоше!" викну он гласно, застаде, маши се руком у џеп, па извукавши она четири пФенига, стаде их као замишљено гледати и нешто иреда се гунђати. »Да га није Лота, та стрвина, преварила? Он пође опет. Један пас који је дотле мирно лежао у хладу једне капије, устаде сада па стаде пратити Наполеона њушкајући му ноге. »Зацело га је преварила. Откуд он да попије толико? Зар неби морао бити нијан да је све то попио?" »А зар сам ја ваљада пијан?! Ха, или шта?! <( викну он опет гласно, па застаде понова, погледавши око себе изазивачким погледом. Пошто на улпци нигде никога не беше, то му нико и не одговори на ово питање. Он стајаше неко време као да чека одговор л^уљајући се при том ђа на једну ђа иа другу страну, па онда продужи пут даље, а онај пас који га је почео пратити осгави га, па се врати опет у хлад. Зној беше пробио Нанолеона скроз и скроз, али он као да то и не осећаше. Заборавивши и рачун и своју уображену трезвеност, стаде пева-

ти, али не иевајућим гласом но као човек који у сну говори — на махове: ( ,Етта... тет ^еНе... Мез. . Маиве... воћлуап... асћеп... Ме1... 1 Даље није могао,јер га и језик и намет издаде. Он стаде поново, зариг обе руке у џепове од дугачког капута кога је неделЈОМ и зими и лети носио, па стаде по истима чепркати, ни сам не знајући шта тражи. Прсти леве руке дочеиаше нешто ваљкасто, њему непознато и он стаде погађати шта то може бити, гледајући блесавим погледом преда се. Разуме се да није могао да ногоди. Најзад извуче нађени предмет па га стаде загледати. Беше то полупроиушена, готово сасвим угњечена цигара; можда од данас а можда из пређашњих времена. Ко ће то знати. »Ех, ту ли си! <( викну оп кезећи се као да је то баш и тражио. Метмувши цигару у уста, стаде опет чепркати по џеповима, тражећи по свој прилици палидрвца. После неколико тренутака нрестаде са тражењем, било с тога што је дошао до уверења да нема оно што тражи, било да је опет заборавио шта је хтео. Он гледаше неко време укоченим погледом преда се као да се дубоко замислио, намршти се неколико пути па наједаред тресну цигару о земљу и зажди што је игда могао на улицу градећи притом читаве серпентине. (Свршиће ее).

РУОКИ ПОРОТНЖЦИ — ИЗВОД ИЗ ЈЕДНОГ ИИСМА »...У Тули је живео један млад, здрав и снажан мужик. Отац је његов, и ако је он давно нрошао двадесету, ноступао са њиме по старо руском обичају и држао га у шкрипцу, не допуштајући му да ленствује, или да зарађени иовац пропије у сеоској механи. Младић се никако не могаше иомирпти са строгошћу очевом; после једне немиле сцене, када је баћушка — отац шамаром поучавао сина, остави овај колибу очеву и иа скоро нађе једну испичутуру, која је узела на се, да за извесан квантум »вотке« отпрати тату на онај свет, где више неће сметати сину... Поткупљени убица у брзо за тим изврши што је обећао... Али једиог дана, »јарко сунце" проказа дело и баћушка — син освану једиог јутра иа оптуженмчкој клуии... Признао је све и ништа не хте порећи — и буде ослобођен као невии, јер су господа поротници нашли, да је радио у »аФекту«. * * * Један други случај... Млада сељанка Татаринова морала је напустити Петроград, пошто је рок њеном пасошу протекао, а муж њен, који је негде у унутрашњости радио као скроман и честит човек не хте јој иослати други већ је звао к себи. Али је Татаринова претпостављала живот у Петрограду поред једног лепог каплара, оном уском провипцпјском животу, који ју је чекао... Са мужем већ не живи две године, а и љубазник јој више не поклања особите пажње од опог тренутка, како му је родила сина, и с тога Татариновој не оста друго, него да се врати мужу; али где ће де'ти невинашце од три'/ 2 месеца? Брзо се реши, завн детенце у крпе и иохита низ мрачне улице... На једном мирном углу заста, из џепа извади један запушач пивске Флаше од плуте и тури га невинашцу у грло... дете је плакало, али је одмах за тим било све мирно. Тако је она ишла читава два часа кроз мрачне и забачене улице и за све то време, осећала је како се грчи тело детиње у издисају, покушавајући да избије запушач. На нослетку му се удови престадоше мицати... све је било мирпо. »Мама (< га разви из крпа и баци у једну номијару поред које је пролазила... мртво... хладно... Захваљујући разним околностима, полиција је ушла у траг овоме злочину и немилосрдна мајка признаде св'е пред судом, испричавши цео ток на иретресу, да је се публика јежила и грозила. Али дванајест паротника — дванајест отаца — нађоше да није крива и — ослободише ову звер-мајку!