Полицијски гласник

13Р0Ј (>

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

* * * Трећи случај... Ту скоро десио се и овакав случај. Госпођа Линевић врло варварски поступа са својом тринаестогодишњом пасторком. Тукла је, мучила је на свакојаки начин, бола је иглама, и на послетку гушила је јастуцима. Јадно, измучепо девојче једног дапа улучи прилику и умакне. Противу маћехе подигне тужбу а господа поротници нађоше, после дужег саветовања; као што пише у протоколу, да г-ђа Линевић није крива и — ослободише је! * * * Али, ирави р1есе (1е ге818(;апсе био је ироцес Коновалових, који се сад пред прошли Божић — одиграо, и који показује грозну слику покварености, сујеверја и свирепости. Петар Коновалов, честит бравар, ожени се 1894 год. са ванредно лепом сељанчицом Аном Киселевом, која одмах после свадбе напусти свога мужа, да би у једном забаченом крају, где је узела засебан стан могла живети по својој вољи. Ана Коповалова живела је сјајно, јер је била лепа и у брзо нашла доста пријатеља, који је на рукама носише... Њена мати Анушка Киселева нослуживала је и дочекивала госте а сем њих двоје у кући био је и неки њихов даљни рођак Пелегин и једна »пријатељица" Катарина Павловна. Једина сметња за каријеру Коповаловљеве био је њеп — муж. Он је чешће посећивао и досађивао; и никако се није дао склонити, да јој изда пасош за одвојени живот, већ је на против тражио — на шта је имао ирава по руским законима — да заједнички с њом живи. Да би весели и безбрижни живот могла продужити, морао се Коновалов смакнути. У почетку се покушало, да се ракијом трује и надали су се, да ће у брзо морати од пића умретк"; али кад та метода не поможе, реши се »пријатељица« Катарина I [авловна да смакне Коновалова. Разуме се, да се Коноваловљева жена морала пре свега на икони заклети, да неће заборавити своју „пријатељицу С( . План је био овакав. Она је требала да позове свога мужа да је посети у очи 6 децембра, у очи иразника Светог Николаја Чудотворца. Коновалов је збиља и дошао око осам сахати у вече, и жена је морала »при.јатно" с њим иоступати. Тога вечера дали су му толико да није, докле и свест није изгубио. Онесвеслог за тим пренесу у спаваћу собу и положе га на тепих пред иостељом. За тим се сви четворо саветоваху, шта да раде. Мати Кановаловљева мислила је, 1 да убиство треба одгодити, „пошто је сутра велики празник«. Па послетку се бацише Да колена пред иконом Николаја Чудотворца и помолише му се за помоћ, да би им дело испало срећно за руком и да би их од сваке казне сачувао. Молитва их умири и они ириступише — делу. Павловна се обрати жени убијенога: — Дај ми твој шнур са мидера! Ова јој се одмах одазва, иа онда оде у другу собу, да не види призор. Када се мало после вратила, муж је још кркл>ао у последњем ропцу... После неколико тренутака било је све мирно. Убијеног стрпају у један сандук и Павловна отпутова с њим Николајевском жељезницом у своје село. Приспевши тамо, исприча своме оцу шта има у сандуку, и уплашени баћушка мораде упрегнути своја два коња и однети леги на једно усамљено и снегом иокривено поље и ту га у снегу затрпа... Павловна се одмах по том врати у Петроград и тек је сад отпочео наравно живот т с1и1с1 јићПо. Коноваловљев леш нађен је у скоро после тога, али је близу две и по године морало протећи, док су кривци изашли пред суд. У децембру прошле године, три године после у Ж асног убиства, изречена је пред пегроградским судом пресуда... Коноваловљева жена признала је све и не хте штедети ни себе ни друге, јер је гризла сапест и из главе никако није могла истрти ужасну слику удављеног јој мужа... 'Го су били хистерички напади од којих се није могла епасти... Поротници се иовукоше ради саветовања. Дубока тишина владаше у великој дворници, када се после двочаоне конФеренције вратише. Пресуда је гласила за жену Коноваиова: — није крива! — Тако исто ослобођегш су као некриви њена мати и Павловне отац, а као криви означени су Иавловна и Пелегин и осуђени па десет година робије.

ПОД ПОЛИЦИЈСКОМ ПРИ0М0ТР0М Последњи ландграФ хесен-хомбуршкн, који је умро 1866 године, био је ио причању особењак. Поред многих других ствари, које причаЈу о њему, он је био и велики непријатељ народа и овација. Светковине је у опште избегавао. Сваке године, на даи свога рођења, имао је обичај да се уклони из Хомбурга, само да би тај дан провео иа страни удаљен од сваке галаме. Најчешће је тога дана одлазио у Кенигстајн. То је једна мала забачена варошица у Немачкој. Ту би по цело пре подне нроводио у шетњи разгледајући тако рећи сваку кућу и развале у околини. У подне враћао се из шетње и свраћао у гостионицу код Пфафа, где би ручао и забављао се с гостионичаром и нредседником општине. Било је то 1856 године. Једног дана, пре подне прича председник десила му се у служби овака једна епизода, која га је на редак начии довела у додир и познанство с ландграФом. Опгатински позорник на линији јави бироу, да је приметио једног непознатог, постаријег, сувоњавог човека, где гиврља улицама и разгледа тако рећи сваку кућу. Одевен је, вели, просто. Има на себи одело од суре тканине, а на глави цилиндер гаешир. Ио свему чини му се да је тај човек сумњив. На питање, шта да ради с њим, добије иаредбу, да мотри и дал>е на њега, али да не предузима ништа док му се не нареди. После тога дотрчи поново позорник у биро и јави, да се подозрива личност налази истог тренутка у главној улици, и, да му се чини, да се спрема већ да кригаом умакне из вароши. Причање позорниково изазва најзад и самог председника да се заинтересује за непознату личност. Он се реши да се увери која је то личност, па ако буде потребно, и да је евентуално добави. С позорником крене се истог часа да непозпатог нађу и на извесном растојању прате га обојица, па ако буде покугаао да бежи, да га ухвате и вежу. Како се и самом председнику учинило, непозната личност на нрви поглед изгледала је, да има намеру, да се упозна најпре с вароши и околином, како би по ноћи или кад је магла, могао неочекивану носету коме од грађана учинити. На један пут се странац одвоји и окрену право гостионици ПфаФовој, која је прва у Кенигстајну, и полако уђе унутра. Председник спазив то остави пред вратима нозорника, а сам уђе за странцем да би се претходно од гостионичара известио о свему што му је било иотребно у овој прилици. Поигго је описао гостионичару непознату му личност, и скренуо му пажњу на подозриво његово држање позва га да буде обазрив у овој прилици, јер је у изгледу, вели, добар лов који им не сме измаћи. Гостионичар се подругљиво само пасмеја, а лице његово исказиваше неку тајанственост. Он обећа председнику да ће непознатог одмах пронаћи, јамчећи да му он неће лако побећи из н.егове куће. Ну, кад гостионичар место да покуша тражити непознатог у одељењу за обичне гостинске носетиоце управи своје кораке најинтелигентпијој гостинској соби, председника обузе одмах нека слутња. После кратке паузе, изађе гостиоиичар из собе и позва председника да приђе ближе. — »Опај, кога тражите, вели, чека вас. <( Председник приђе непознатом, а гостионичар престави га речима: »Њ. С. ЛандграФ Фердинанд од Хесен-Хомбурга.« Затим представи ландграфу председника. У том треиутку изгледало је председнику, као што је сам причао доцније као да су сви громови с неба срушили се над њим. Од страха збуњен у први мах није био у стању ни да покуша да се правда. ЛандграФ је међу тим његову збуњеност приметио. За његову ревпосну и одану службу нохвали га и захте да и позорник, који је стајао пред вратима и чекао на заповест председникову уђе, кога такође похвали и обдари са 2 наполеондора. Иредседник је заблагодарио високом госту на милостивом пријему и пажњи, али се у исто време зарекао да ће у будуће бити нажљивији у трагању за непознатим личностима, и да полицијске тајне без нужде неће поверавати гостионичарима. ЛандграФ Фердинанд, поред свега његовог особењаштва, био је ипак добар господар и уживао је симпатије свију својих поданика. Д. : » • ;