Полицијски гласник

ВРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

133

ОПШТИНОКИ П0С10ВИ Одговори на задатак постављен у 7 и 8 броју нашег листа, а у спору општине Н., противу П. Мијаиловића из Н., нравилно су одговорили ови општински писари: Глиша Поповић писар општ. дејанске ср. Власотиначки Аврам М. Куновић писар општ. придворичке Лазар В. Рашић писар општ. мариновачке М. М. Зарић писар општ. г. милановачке Љубисав Јовановић писар општ. витковачке Милош Ђорђеваћ рачуновођа општ. врељанске Живојин Ј. Шобић писар општ. липоличке Јевр. Обренић писар општ. котрашке Живојин В. Јовановић писар општ. тавничке Раде Вучићевић рачуновођа општ. тавничке Јован Милорадовић писар општ. книћске Симеон Д. Вилимоновић писар општ. градачке Стојан Д. СтеФановић писар општ. луковачке Драгић Н. Шелмић деловођа општ. блацке Тихомир Спасић писар општ. блацке који су се изјаснили да је, донета пресуда неправилна. Пресуда је неправилна са ових разлога: На првом месту неправилно је примљена и сама тужба, јер као што се из сТила реФерата за иресуђење види, није у тужби означена сума првобитног задужења, да би се знала њена вредност како би се могла означити надлежност суда. Јер ако је главни дуг био већи од 200 динара, онда а на основу § 6 грађ. судског поступка, ова обавеза за тражење наплате и ако је одплаћивана, када није замењивана новом исправом, не би могла за суђење доћи у круг надлежности општ. суда по јасној одредби § 27 са погледом на § 39 грађ. суд. поетупка. То је једно и на првоме месту, јер се да врло лако разумети, само са ових резона. Ако је облигација — признаница — прелазила вредност од 200 динара, онда би за осуду био надлежии првостепени суд, а никако општински, па чак ни у том случају да је сав дуг главни отплаћен а да је са&о остала исплата уговореног интереса, јер: »Ока/ суд који је надлежан за главну ствар надлежан је и за саоредну «. — § 39 грађ. суд. иостуака. Друго, радња општ. суда и за ислеђење овога спора, неправилна је, а ево зато разлога: тужени пориче обвезу и њено постојање од, његове стране. Ова је обвеза приватне нрироде онаква какву тражи § 191 и 192 грађ. суд. поступка. Дакле имала је да изда прописну законом садржину и да буде од стране дужника својеручно написана и потписана. Овде то дужник одриче. Дакле шта је остало но да се њена идентичноот рукописом дужника средством вештачења докаже. Треће, наплата интереса не може се досуђивати ни у ком случају, ако се не поднесе уверење од пореске власти, да је примање пријављено за разрез порезе. Овде то општински пуномоћник не подноси, дакле и у овом погледу је према јасним законским одредбама од стране суда учињена кардинална погрешка. Четврто, општине у смотрењу својих приватних интереса и права, а на основу § 59 грађ. законика „ сматра се... ка оједно морално лице коме сва она ирава ирииадају која и јединственим лицима..."- Дакле у овом даном случају она је црема туженом у своме праву, приватни поверилац, јер јој ни један законски пропис не даје друга права, а када јој то не даје онда она нема права наплате на интерес. Пето, овде би требало извидети, када већ ово горе отоји у ствари, и то, колики је дуг од када иостоји, колики је интерес и ако је исти стигао главницу, онда он даље нрастаје тећи но јасној одредби § 604 а., грађ. закона. Шесто, када би се узедо и то, да је ово интерео са изузетком од горње законске одредбе али је нропуштено тражење наплате за три године дана, онда се има проценити и та околност, да ли ово право није застарело, кривицом повериоца и онда донети и разлоге и обвезе за плаћање са обзиром на § 928 д. грађ. законика.

ЗЛОЧИН И КАЗНА роман ф. м. достојквс^ога (93) Соња оста насред собе. Он се чак није ни поздравио о њоме, он је већ заборавио на њу; једна болна и бунтовна сумња ускипела му у души:

»Дакле тако ли је, тако ли је све то? к опет помисли, силазећи низа степенице. — >,Да ли се може још зауставити и опет све предругојачити... и не ићи? (( Али ипак иђаше. Намах осети и последњи пут, да нема зашто себи стављати питања. Изишавши на улицу он се сети, да се са Соњом није поздравио, како је она остала насред собе, у својој зеленој марами, а не сме да се мрдне од његове повике, и зауставила се на миг. У том пак маху наједном једна га мисао разведрила, — баш као да је чекала да га савршено порази. »Па, ради чега то; па, зашто сам јој сада долазио ? Рекох јој: послом; а каквим то послом ? Баш никаквог посла није било ! Да јој саопштим, да хоКу да идем ; па онда шта је с тим ? Баш је и била потреба! Ваљда је љубим, шта ли? Јер то није, није зар? Јер ето отерах је као псето. Требаше ми да узмем од ње крстове, шта ли? О, како сам ја ниско пао! Не, мени су требале сузе њене, требало ми је да страх њезин видим, да видим како је срце боли, како јој се срце цепа! Потребно је било закачити се о шта било, позадржати се, на човека погледати! И ја сам се смео надати тако на себе, маштати тако о себи, ништи ја, ниЉтавни ја, подлац ја, подлац!« Иђаше обалом канала, и остајаше му још далеко. Али дошавши до моста, он се заустави, и одједном се врати на мост, у страну, и пређе на сенску. Жудно се осврташе лево и десно, загледаше се с напрезањем у сваки предмет, и ни на чем не могаше прибрати сву пажњу; све му се измицаше. »Ето, кроз недељу дана, кроз месец дана превешће ме некуда у затвореничким колима преко овога моста, како ли ћу онда погледати на овај мост, . — да је да то запамтим! севну му кроз главу. „Ево ова Фирма, како ћу ја онда прочитати баш та слова? Ево ту пише: Таваришчество, е па, да запамтим то а, слово а, и да га погледам после месец дана, да погледам баш на то исто а; како ћу то онда гледати? Шта ћу онда осећати и мислити?... Боже, како све то мора бити ниско, све те моје садање... бриге! Свако, све то мора бити занимљиво... на свој начин... (ха-ха-ха! о чему ја мислим!), постао сам дете, сам се хвалим; али што се ја стидим ? Уф , како се мувају! Гле овог дебелог (мора да је немац), што ме гурнуо, па, зна ли он кога је гурнуо? Жена с дететом проси, заниљиво је што она сматра мене срећнијег од ње. Па шта, куриозума ради и-да јој се подари. Ба, петак сачуван у џепу, откуда? На, на... узми то, матушка!« — Бог те благословио и чувао! чу се плачевни глас просјакињин. Дође на Сенску пијацу. Беше му неугодно, врло неугодно да се са светом гура, али он иде баш онуда, где беше више народа. Дао би све на свету, да буде сам; али осећа да неће бити сам ни једног часка. У гомили један пијани ларма; хтео би да игра, али све се преваљује и тетура. Опколише га. Раскољњиков се пробије кроз гомилу, неколико времена гледаше пијаницу и намах кратко, испрекидано се насмеја. За час па опет заборави на њ, чак није га ни видео, ма да га је гледао. Удали се, напослетку, и не знајући где се налази; али кад се нађе на средини пијаце, намах осети један покрет, намах овлада њиме једно осећање, обузе га целога: и тело и мисао. Намах сети се Соњиних речи: »Иди на раскршће, поклони се народу, пољуби земљу, јер си ти и њој згрешио, и целом свету на послух викни: „ја сам убица!« И он сав уздрхта сетивши се тога. Стална туга и немир за све ово време, али особито потоњих часова, већ га толико гуши, да се он тако и бацио у могућност тога лековитог, новог, пуног осећаја. Као да га то осећање снађе некако наступно : запали се у души као једна искра, и намах, као пламен, подхвати га цела. Све у њему омекша, линуше му сузе. Како је стајао тако паде на земљу... Био је на коленима насред пијаце, и погну се до земље и са насладом и срећан пољуби ту прљаву земљу. Устане и поклони се по други пут. — Гледај, како је наквашен! опази неко момче које беше близу њега. Зачу се смех. — Он хоће да иде у Јерусалим, браћо, ирашта се с децом и родбином, клања се целом свету, престони град Петроград и његову земљу целива! дода некакав пијан мештанин. — Још младо момче! убаци трећи. — Од благородиих је! опази неко солидним гласом.