Полицијски гласник

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

135

један метак из дуге пушке. Друге ноћи Ружа није дошла у општину па преноћиште. Тај недолазак правдала је тиме, да ју је неиознати јој зликовац пресрео у путу, тукао је и нагонио да му каже зашто је њен муж Срећко притворен и шта јо показао код полицијоке власти. Кад му вели она иије ништа хтела казати, он је опет тукао и оставио је сву испребијану — полумртву. Међутим, хајдук Панта, сазнав даје власт пронашла покрадене ствари и Срећка притворила, побоја се да их Ружа не ода, оде оне ноћи између 2 и 3 априла општинској судници и као што је речено напред, гађао је Ружу из пушке кроз апсански прозор. Ружа је знала да је то био Панта, али га није хтела проказати. Треће ноћи хајдук Панта опет дође општинској судници. Била је помрчина кроз коју је једва могло навикнуто око по мало да назире. Стражар општински Миливоје Николић, око поноћи примети неку људску прилику да му се кроз општинско двориште приближује. Брзо и опрезно склони се иза једног дебелог храстовог слабла и прилика прође лаганим ходом мимо њега. Према врло слабој светлости која из шкиљаве лампе допираше кроз прозор једне судске одаје, о рамену тајанственог госта бледуњаво засветли дуга пушка, а за нојасом револвер и нож. Прилика се привуче уза зид општинске апсане и стаде на прозор који је претирошле ноћи непознати зликовац разбио и пуцао на притвореницу Ружу. Стражар лагано пође за њом и заклони се за друго мање дрво. Прилика дуго гледаше кроз разбијени прозор у мрачну апсану Ваљда није ништа видела. Скиде се и пође осветљеном прозору. Пропе се тамо на прозор и гледаше .... — Ха, то је хајдук Панта, рече у себи отражар и целим се телом стресе. Беше то зликовац који многима страх задаваше својим дрским нападима и убиством. Хајдук сиђе с прозора, узе своју дугу пушку коју мало час беше прислонио уза зид, и пође натраг у правцу ка стражару. Миливоје беше на незгодном месту за дочек зликовца који је наоружан до зуба, зато одскакута на своје старо место иза оног дебелог храста. Једна сува гранчица, на коју стражар Миливоје стаде, хтеде да поквари целу ствар. Од ње се хајдук прену, па спазив да некога има одскочи као звер у страну преко ограде. Но баш тај пут одведе га оном дебелом храсту иза кога је Миливоје отишао. — Стој! ко си? предај се! — викну стражар видећи хајдука где му се са пушком на »готовс« приближи на пет метара. — Мај . . ти твоју, зар хајдука заустављаш ! загрме разбојник и у часу запе пушку и нанишани. Али Миливојева пушка плану, зликовац са гласним јауком и раширеним рукама испустивши пушку паде леђима на земљу. Тако је завршио пакосним животом неваљалац који је толико њих оштетио и одузео живот оцу осморо нејаке деце, која остадоше права сирочад. Ни на носледњем часу зликовац не хтеде показати своја недела. Али је зато поднео грдне муке од задобивене ране. Пуна два сата мучио се ужасно док није своју гадну душу предао у ђавоље руке. Полицијским увиђајем, код леша убијенога хајдука Панте нађено је: једна пушка острагуша, која се расклапа на три дела, на врат кундака, лежиште Фишека и цев, за појасом имао је велики шестометни револвер и два велика ножа. Поред леша зобница и у истој: 37 натрона напуњених одсечцима од олова за дугу пушку и 34 'револверска метка, 35 великих и и малих калауз кључева, тестеру, бургију, и остале справе за обијање и отварање зграда; а сем тога још доста разних ствари. Од одела имао је на себи: 2 кошуље, 1 чохани копоран са свиленим гајтаном, прслук, сукнени Фермен и поред свега тога обучен извраћен гуњ, затим на ногама 2 пара чарапа сељачких и банаћанске опанке, двоје гаће, једне панталоне и сукнене чакшире.*)

*) Спавао је човек у пећини па се чувао да не озебе или да не добије јехтику (Слагач).

Зликовац је био писмен. У његовом нотесу избележио је тачне податке о својим Фамилијарним односима.. У истоме је водио читаво књиговодство о »приходу« и расходу у новцу и стварима, показујући датуме од кога је кад и колико дигао, које се потпуно слаже са напред изнетим званичним податцима о извршеним крађама. Што је најжалосније, Панта је ио признању Срећковом имао јатаке кмета села Кормана Спасоја Мијаиловића и одборника општинског Николу Ђурића, из истог села, који се сада налазе у притвору и под ислеђењем заједно са Срећком и овога женом Ружом. — Према томе није никакво чудо, што толике силне потере беху узалудне. Срећко је још показао власти стан хајдука. По томе је нађена у једној чести у атару села Кормана вегатачки издубљена пећина, као нека мала собица, у којој се Панта обдан скривао. У тој пећини нађене су ствари, које су хајдуку дали на послугу поменути кмет и одборник, као: канта за воду, кашике, даске и остало. Кад судови буду казали своје ми ћемо се још једном вратити на ову ствар и изнети још многе друге ствари. ■ > ♦ » • П 0 Т Е Р А Драгић Пантић, осуђеник београдског казненог завода, побегао је са рада из Топчидера 28. пр. месеца. Драгић је родом из села Брешне, окр. подринског, има му 20 год., средњег стаса, смеђ, лица округла. На себи је однео бело робијашко одело, које је јамачно у цељи прикривања скинуо. Управа беогр. казн. завода актом Бр. 1885 моли све полиц. власти да Драгића у кругу своме потраже и нађена овој стражарно упуте. Може се спровести и унрави гр. Београда с позивом на Бр. ! 1.466. Ово је онај исти Драгић, који је због извршене опасне крађе Владиславу Станковићу из Пасковице, тражен расписом начел. ср. јадранског а у потерници изнетој у 35 бр. »Полиц. Гласника 1< од пр. год. на стр. 271 под презпменом „Радовић". Радеико Мићовић, из Турске, скитница, био је пресудом начелства округа ужичког осуђен поред издржаног затвора и на прогонство у округ тимочки, где је био и упућен; али је побегао. Иоменуто начелство актом Бр. 4444 моли све полицијске власти да Раденка потраже и нађена спроведу у округ крушевачки. Пресуда, којом је он на прогонство осуђен, носи Ј\ј 3727, донета 24 марта т. г.. Њему је сада 18 год. УБр. 10755. Илија Сандић, из Смедерева, окривљен је за дело из § 173 крив. закона, па како је он незнано где отишао, то начелство округа смедеревског актом Бр. 3292 моли полицијске власти да именованог потраже и њему спроведу. Илији је 18 година УБр. 10770. Јован Илић, п<Ј за.нимању келнер, који се био уселио у стан код Љубице Јовановић, у Душановој улици бр. 29, само што је преноћио, одмах сутра дан нестало га је, и том приликом украо је газдарици : новчаник, црни, мали, са розе цветом. У њему је било 46 динара у новчаницама и сребру. Управа града Београда актом Бр. 10932 расписује тражење за проналазак Илићев, па ако се пронађе да јој се стражарно спроведе. Не зна се одакле је родом. Има му 15—16 година, црномањаст, бубуљичав је у лицу; а кад говори замуцкује. Непознати крадљивац извршио је 22 овог месеца крађу ствари Светозару Цветковићу, овд. трговачком иомоћнику, приликом купања у кунатилу г. Пере Цетровића. Њему је украђеп: црн новчаник (нов) .са великом и малом преградом, у коме је било од новца три српске новчанице, 3 динара у сребру, један аустријски новац од 20 Филера, један комад од 10 Филера, 6 цванцика и у ситнини до пола динара; часовник од никла „анкер" под № 1055 464 и ланац је од никла — плетен; перорез са три сечива, једно мало је преломљено, а корице су црне од кости; четкицу за бркове са огледалом на полеђини, којеје препукло. Управа града Београда расписује тражење за проналазак крадљивца и покрађе, па по проналаску да се њој спроведе с позивом на Бр. 10933. Тодор Беловљев — Крњајски и Милан Брановачки, обоје из Аустро-Угарске и поданици исте државе, који се издају за војне бегунце, по извешћу аустро-угарског конзулата. у Београду, извршили су опасну крађу, па амо у Србију нре-