Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

закону припада то право, за то, што је он за члана општ. суда изабрат много раније од онога другог, а„ други вели, да је то право његово, за то, што је он, и ако је доцније изабран за члана, по годинама старости старији од оног првог, и, што је у ранијим годинама бивао чак и председник општине. Тај општински писар пита нас сада : коме од ове двојице члаиова, припада право заступања председника у дужности, да ли ономе првоме, који је раније изабран за члана или ономе другоме, који је од првога по годинама старији, и, које је пре тога бивао и председник општине. Ми му на ово питање одговарамо: Да право заступања председника општине у дужности по јасној одредби тачке 4 члана 47 закона о устројству општина и општинских власти, која гласи: „Председника кад осуствује или је спречен, заступа у дужности ао звању старији члан општинског суда, — припада ономе члану, који је раније за члана изабран, без обзира на то, што је неки други члан истога суда, који је за члана доцније изабран, по годинама старији од овога, и, што је раније бивао председник општине; јер је између дејствујућих чланова општинског суда, ио звању најстарији онај члан који је пре за то звање изабран. На случај пак, да у дотичном општинском суду имаде више чланова који су једнога дана изабрани, онда, по духу тачке 5 члана 47 поменутог закона, право заступања председника, у дужности председника општине, припада ономе, кога за то одреди општински суд. Никако пак то право по закону не припада некоме члану суда само ио томе, што је он ио годинама старости старији од других чланова, јер то закон за овакве случајеве није предвидео. — Само у ономе случају, кад председник општине треба да дејствује као председник збора и бирачког одбора, па је спречеп да тај посао врши, заступа га у ■гој дужности по годинама пајстарији кмет исте општине, или, ако кмета нема, по годинама најстарији одборник. (Види четврти одељак тачке 3 члана 21 закона о устројству општина и оиштинских власти). * * * Од једног општинског писара добили смо и једно овакво питање: У општини М. у срезу К десио се један овакав случај : Пре неколико дана, када је време било веома топло и угодно за купање, два младића — Петар и Никола, купали су се у реки која протиче кроза село М Они су другови још од детињства, а скоро су заједно и из војске изашли, по одслужењу своје обавезе у Ст. Кадру. Приликом овог њиховог купања: Петар је први изашао из реке, и, неопажен од Николе, обукао се па отишао, пошто је претходно Николино одело узео са речне обале и сакрио подаље од обале у једну шупљу врбу. Кад је Никола изашао из реке, видео је, да му је одело са обале однешено, па, немогући без одела да иде кући, вратио се опет у реку и у води остао све док се није ноћ спустила, а тада. је по мраку отишао кући и без хаљина. Никола је сутрадан оптужио суду општине М. Петра, за крађу одела са речне обале и тражио, да се Петар за ово дело казни ио § 391. казненог законика, наводећи, да му је Петар и нико други одело украо. По овој тужби, општински суд узео је Петра на одговор и он је признао: да је доиста одело Николино узео са обале кришом од Николе и сакрио га, па отишао, а Николу оставио у реки на купању, али, да је то учинио у шали, и, да је Николи сутра-дан казао где му је одело сакрио. Међутим, Никола пије хтео овај поступак Петров нримити за шалу, но је остао при тужби и тражио, да се Петар казни за крађу одела, ма да му је он доисга сутра-даи казао где му је одело сакрио. Суд општински, према изложеноме стању ствари, нашао је, да овде у опште не постоји дело крађе и за то је решењем својим одбио тужиоца од поднете тужбе, констатујући уједно, да у паведепом случају постоји дело незакоиог и самовласног лишења слободе судски казнимо по § 192 казненог законика, и, да је за извиђај истога дела надлежна државна полицијска власт, па је зато тужиоца упутио да се са тужбом тој надлежној власти и обрати, ако хоће и успеху се нада. Тај општински писар пита нас сада: да ли у изложеноме случају постоји деЛо просте крађе, како је то тужнлац у тужби

назначио, или дело незаконог и самовласног лишења слободе, како је то општински суд констатовао? Ми му на ово питање одговарамо: Да у наведеном случају не постоји ни једно од именованих дела — ни крађа ни лишење слободе. Дело крађе не постоји за то, што учињеиим извиђајем није утврђено да је тужени Петар одело тужиочево узео у намери да га противзаконо себи присвоји ; а, дело, лишења слободе овде не може биги, за то, што тужилац Никола ничим није ни био слободе лишен, нити је пак радњом туженога утврђена његова намера за такво дело. Но, по нашем мишљењу, у изложеноме случају може иостојати само увреда части, делом, јер је тужени Петар, сакривши одело тужиоца Николе који је остао у реци купајући се, изложио овога порузи и подсмеху, онога света, који је тггда пород реке — која кроза село протиче — пролазио и гледао тежак Николин положај, што, у оскудици одела, не може од срамоте да из реке изађе и својој кући оде. А, још већим поругама и подсмеху Никола би био изложен, да је случајно још за видела из реке изашао и без одела кући отишао. Како се овај случај десио код реке која иротиче кроза само село, а таква се места сматрају за јавна, јер су свакоме приступачна, — то је и учињено дело према тужиоцу Николи судски казнимо, по § 213. казненог законика, као јавна увреда.

ОВОГОДИШЊИ КОНГРЕО ПРОТИВ А1К0Х01ИЗМА За време католичких ускршњих празника одржан је у Бечу интернационални конгрес противу алкохолизма, под почасним председништвом данашњег министра просвете — Хартла. На конгресу су учествовали представници науке — праксе и теорије — из целога света, и није без интереса да овде изнесемо у кратко рад самога конгреса, на који су и сви већи јевропски листови и журнали послали специјалне своје дописнике. После избора биро-а, држали су чувени проФесори предавања из разпих тема. Тим поводом за свако истакнуто питање, развила се жива и интересантна дискусија, после чега је доношена резолуција. Од интересантнијих тема на овом интернационалном конгресу против алколизма, поменућемо предавање проф. Б-Г КаззоЧиМг-а о а лкохолизму код деце. Резиме и резултате до којих је дошао својим проучавањем, после драстичног описа разних случајева о дејству алкохола код деце ова су: 1. 'Гешко, нервозно стање ггознато под именом (ЈеПгшт 1;гетеп8 и промена осетна разних органа, последица су употреба алкохола код деце. 2. Те болести не појављују се само од ракије или од екцесивних већих доза другог алкохолног пића, већ и при умереном пићу пива и вина, или и при најмањој уиотреби коњака, и ако многи мисле, да је употреба коњака у врло малој мери чеето и лековита. 3. Даље, из тога излази, да је нервни систем код деце и сувише осетљив и да је алкохол и у најмањој мери шкодљив за дечији организам. 4. Сем тога, погрешно је мишљење до кога се дошло физиолошким истраживањем, да алкохол храни тело и уноси иоуребну топлоту. ■ 5. Даље је утврђено, да деца употребом алкохола тешко расту и у опште да су слабо развијена. 6. Поред тога у много случајева алкохол руши аиетнт код деце, и примећено је у више случајева, да је код деце повраћен апетит, чим су престала да ппју алкохолна нића. 7. Даље је опаа^ено, да алкохол код деце умртвљава мишиће и мускуле. И примена алкохола против слабости срца или у грозници код деце нема никаква научна оправдања. 8. Унутрашња употреба алкохола као и антисептичко средсрво, т. ј. као средство противу бактерија код акутних инФекциозних болести деце није рационална, јер опити који су чињени код животиња показали су, да алкохол на против изазива јаче бактериолошке болести. 9. Многибројни експерименти и посматрања даље су показала да и школска деца при употреби алкохола слабо памте и брзо заборављају, иа чак и ири најумеренијој употреби алкохола .