Полицијски гласник

ВРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

143 "

Предавач је на крају уз живо одобравање свију присутних дао израза жељи, да Ке се борба противу алкохолизма и даље наставити и да нарочито лекари за децу треба да буду увек одлучни и конзеквентни противници алкохола. Сем овога предавања, држао је, по подне, ароф. Д-р Г. Антон, управник исихијатарске клинике у Грацу: »0 алкохолизму и наследству«, даље Д-р Софија Дазинска - Голинска : »Алкохолизам и социјални односи у неким. срезовима у Галицији«. Поред тога држали су и учитељи из доње Аустрије један састанак, на коме је донета резолуција, да се и они ангажују против алкохолизма. Гледаћемо, но могућству, да донесемо кратке изводе из свију предавања и питања која су на конгресу расправљана, а за сада нека се читаоци задовоље и са овим.

НОБ ЖИВОТ 0-. Гегп Био је већ трећи дан, како је Јулија сарањена. На дан њене смрти дошао је добре воље кући и затече је где издише. Да јој последњу услугу укаже, да је пресвуче у бело одело, да је оплаче и испрати на гробље, да исплати потребне трошкове и доће до уверења да је заиста све свршено, — све је то за њега била тешка мука, за њега, кога никад у животу ни најмања несрећа није задесила. Трећег дана с вечера, да би видио да ли се може навићи на стари живот отишао је да вечера у Но1;е1 Ап^ајв. На срећу није наишао ни на једног свог старог познаника, и када Жерар, стари му камердинер донесе јеловник и стаде читати, рече му он: — Молим вас, оставите, за то ћу се ја већ побринути: Када је врућу, миришљаву супу видео на столу и пробао, осећао је као неко физичко задовољство, које одавна није код њега било и он стаде будан сневати, како ће почети да живи пошто је Јулија мртва. Јео је лагано и размишљао о новом животу, који му не изгледаше бог зна како ружичаст и ако је био млад човек и није имао ни пуних тридесет година. Мислио је да путује, да путује на Исток или у јужну Америку; ко зна, можда ће у тим далеким земљама наћи опет изгубљену срећу, храброст, да оствари илузије свога духа... Котлет, који му је Жерар сервирао изгледао му је нешто горак и то га освеети; за тим иепи гутљај вина, али му је и оно изгледало нешто горко. Онда узе дивну, румену крушку, али му ни она није пријала. На један пут осети да су му прсти влажни и да га хладне руке његове жене додирују; у ушима му је чак и њен глас на самртничкој постељи зујао. У ггоследњем тренутку свога живота, пре но што је глас изгубила рекла му је: — Обећај ми, да ћеш доћи за мном; ја ћу те чекати... Она га чека — то је он осећао. 'Га усиомена огорчила му је јело и пиће. Јулија је била поред њега, са сузама у очима... За тим му дође друга мисао и он запали цигарету; али је и на уснама осећао горчину ...Стаде се самог себе гадити, и остави хотел, гоњен као Фуријама. Поред свега тога, после два, три месеца пошло му је за руком, да физички утисак везе између његовог живота и њене смрти одстрани. Он не отпутова на исток а ни у јужну Америку; мислио је, да ће наћи мира у друштву са раскалашним циркусним јахачицама, са Мис Клаудијом која је имала мишиће као од челика, а при том нежна и наивна као какво дете. Мис Клаудија била је у стању једним ударцем да га сможди, па ипак га је на коленима молила... Он је поступао с њоме рђаво и терао је од себе, када би зле воље био и када му се чинило, да Јулија прислушкује његове разговоре са Мис Клаудијом. По неки пут, ноћу, када би легао да одпочине, чуо би речи, али као у магли допираху до његова уха. И у сну имао је визије, које му нису давале мира —право Фантастичко очајање! Јутром устајао је блед, уморан, те се реши да с Мис Клаудијом не пије толико шампањца... Али сваким даном било је све горе. Осам месеци било је протекло од смрти Јулијане. Надао се да ће оздравити и помишљао је опет на путовања.

Једнога вечера, — лакомислености пуста — сврну он опет у Н0±е1 Ап^Ша. Келнери га дочекаше радосно и пошто је као обично избацио: »Молим вас, оставите мени!« прелиставајући јеловник, рече му, или боље, подсети га келнер на један мали рачун од пре више месеца... — Заиста, хитао сам, морао сам ићи! — рече он брзо сећајући се оне горке вечере на три дана по смрти Јулијаниној. Али овога вечера имао је добар апетит. Нека стара дама, која је седела за столом гледала га удивљено, када је и читаву Флашу вина исиио. — Чудновато, — рече он келнеру не заборавши овога пути да плати рачун, — чудновато, да ни вечерас. нема мојих старих познаника. — Да, знате ли, гроФе, вечерас је ноћ у очи нове године, и вечерас долазе у хотел само странци. Рег уассо!... На то нисам ни мислио! Он се диже, баци златник на име напојнице, и пође мирно, сећајући се, да је вечерас равно година дана како је носледњи пут весело провео вече с Јулијом, која је онда још била здрава и пуна живота. На прагу засга за тренут: Како би било да оде до Мис Клаудије ? — Не! рече он одлучно и пође кући. Дошавши у свој стан, стаде отварати и читати писма и карте које је последњих дана добио. — Честитке... честитају ми нећаци, па ипак смео бих се кладити, да би им милије било да сам мртав ! Бацивши последње нисмо на сто, зазвони и нареди слузи, да му донесе Флашу шампањца. — Последња година није ми била срећна! — рече он пошто је слуга изашао из собе. ■— Хоћу весело да дочекам нову годину! Па пошто је прелистао новине, упути се у спаваћу собу, где је слуга отворио Флашу. — Ти можеш ићи да спаваш или својој Гертруди, како ти је воља. Више ми ниси потребан! Часовник је показивао једанаест и четрдесет минута. Седе у наслоњачу и посматраше плаФон не мислећи ни на шта. То је први пут био случај да се осећа тако миран; нерви му изгледаху умртвљени, а све је био нестрпл,ивији, што се сказаљка на сахату ближила више ноноћи и новој години. На један пут приђе столу, на коме је био шампањац и већ хтеде пружити руку да узме чашу, када неки ужасан крик прозуја кроз мириу ноћ, а до ушију му допреху речи: — Ти си ми обећао, Да ћеш доћи за мном; ја те чекам! Остави чашу и дохвати други предмет, који је на столу лежао Само још неколико секунада требало је до поноћи, и ои шану: — Нова година... Пуцањ из пиштоља разлеже се. — Нов живот — рече он затворивши очи и издишући, докле му се мозак просу по соби. Часовник је показивао прву секунду нове године.

ТРАЖИ ОЕ По спору Новице и Михајила 'Гутуновића из Радаљева, среза моравичког, Михајло је потребан због избора вештака. Па како се не зна где се сада налази, то начелство округа рудиичког актом Бр. 5887 моли полицијске власти, да именованог потраже и да о проналаску известе. УБр. Г2284. Војина Ћурчића^ бегунца из Турске, родом из Трудова, тражи његова жена Љубица са дететом ради издржавања; (и она је амо пребегла и налази се у Чачку код девера Тадије и свекра Спасоја). Па како му се не зна стално место становања, то начелство окр. рудничког актом бр. 5978 моли полицијске власти да потраже Војина и да му ово саопште. Ради бржег проналаска извештавају се власти, да је Војину 33 године, да је уопште плав и крупан и ирилично ћопав (посечен му је велики прст на нози). УБр. 12273.

П 0 Т Е Р А Дој т ШН Анђелковић; овд. зидар, родом из села Лешице у Турској, стар 40 година, смеђ у лицу, средње величине, —