Полицијски гласник

ВРОЈ 19. У ВЕОГРАДУ, СУБОТА 19. МАЈА 1901. ГОДИНА Т. сјзо С0О <жо 000 ООО С0О о^о 0*00 ООО &РО ОјОО ОјОО ОјОЊ С/УР (^ОО ООО С.ОО ррО сјро &ро ррО ооо ооо ојргј с 0О ооо ООГ) ООО с^ОО С*УЗ С <00 0*00 ојоп СјО^ ООО С.СЗ с«00 С^ С <0"Р 0*00 ООО С«<УР С*ОС| 0*00 0*00 0*00 о*оо о*оо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с/уз соо обо оу^ оуо оу с/у. у/г с/у? с/у? ооо оо? (у?о оот со? обс оу соо с/уг оу^обс оу5 с/зо обо оуг' с/?? оу: ооо оу^ IV/: с/ур обс аоо оос оу оуз југо (уу? с/у <уу с/у оу оу рро <>у: ау?

БЕРТЖ10НАЖ И ЊЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Ђ. АлимшЉ (НАСТАВАк) (6) 5. Око*) Око је основни део вида, у облику кугле, а смештено је у нарочитим кошчаним издубљеностима, које се називају очне шуиљине. Испитивано са компасом у руци, око нам, код разних индивиду-а иоказује скоро неириметне разлике у дименсији. Знатне индивидуалне разлике у дименсије, које се код разних очију на први поглед опажају, само су резултат величине трепавичног отвора, комбинованог са веКом или мањом испупченошКу очног лоба. Ова последња особеност (испупченост очног лоба) цењена према кругу очне шупљине, изражава се изразима: очи удубљене (упале) и очи испуичене (буљаве). Много важније, а узгред буди речено најделикатније ' и најинтересантније посматрање у целом систему Вертилоновом, односи се на означење боје очију. Као што је веК познато, ни један карактерни знак не показује у једно исто време, више променљивости код једне исте индивиду-е, ни више разноликости код разних индивиду-а но што то чине очи. Тачна класиФикација према њима, равна је оној од најтачнијих мера, а лакоћа, којом се одмах, и на први поглед, може познати њихова боја, чине их једном од најзанимљивијих делова антроиологиског описа. Што важност боје очију са гледишта описивања, није до сада била познатија, има. се приписати осуству њеног рационалног означења. Метода аналитичка, коју ћемо овде изложити, дала је, за време своје десето-годишње практичне примене, довољпо доказа о својој савршености. Да бисмо је што лакше и боље разумели, преко је потребно, да речемо коју о оним деловима ока, који су предмет нашег описивања. Анализа очних делова Око је, као што се зна, састављено из ових пет опни: беоњаче, рожњаче, судовњаче, дужице и мрежице. Од свију ових опни, предмет нашег испитивања само је дужица, позната под именама гггз -а. Ако је пажљивије посматрамо, опазићемо у њој две, по својим бојама, различне зоне, од којих једна окружује зеницу, а друга је одмах до беоњаче. Прва, од ових зона позната је у анатомији под именом ауреола а друга под именом ивриферија. Према боји ових двеју зона, све могуће врсте очију подељене су на ових седам класа: а) Очи бвз пигменша*) б) Очи са пигменшом тушим, в) Очи са иигменшом неранџасшим, г) Очи са пигменшом угасишим, д) Очи са пигменшом нвсшењавим, ђ) Очи са пигменшом несшењаво-звленнасшим и е) Очи са пигменшом пошиуно црним. Да би се могло одредити у коју од побројаних класа, долази извесно око, потребно је одредити — испитати понаособ и боју ауреоле и боју периФерије. Воја ауреоле одређује се, у главноме, према боји њеног пигмента, али јој се, ради веће прецизности, додаје квалификација тона, која се означује изра-

*) Уредништво ће норучити дитограФоку израду очију у свима бојама, и то ће дати за претплатнике као ирилог уз Бертидовазк. **) Под пигментом разуме се материја, више и.ш мање жуто наранџаста, коом су у већини очију обојене — ауреода и периферија.

зима: отворен, средњи и за творен. Ова три израза, додата врстама пигмента: жут, неранџаст, кестењав и црн, чине једну скалу од 12 ступања, која допушта неосетни прелаз једне боје очију ка другој. У очима, које долазе у 1-ву класу, т. ј. које су без пигмента, описивање ауреоле изостављено је и замењено, у односној рубрици на картону једним знаком — цртицом (—), а боја ока означена је само по боји периферије. Што се тиче периФерије, њена је боја: азурна или зеленкаста или жуто-зеленкаста или неранџасто-зеленкаста или љубичаста или кестењава или, најзад, црна. Свима овим квалификацијама, додају се, као и код ауреоле, изрази: отворен, средњи, затворен. У УП-ој класи периФерија је идентична са ауреолом, т. ј. обе су црпе, што се означује знаком т (скраћено од Мет). Из изложеног јасно се види, џа се нвалифинација боје очију заснива јеџино према ноличини пигменша и нанвоАи његове бојв. Из овога опет излази, да ће очи без пигмента бити увршћене у 1-ву класу, око с нигментом жутим у другу, око са неранџастим у трећу; пигмент угасит увршћује се у класу 4-ту; 5-та класа обухвата очи са пигментом кестењавим, где је ауреола растављена од периФерије једном кружном зоном, више или мање отворено-кестењаве боје; класа 6-та употребиће се за очи препокривене кестењавом материјом, кроз коју се провиде жутозеленкасте или сивкасте бразде; класа 7-ма потпуно је кестењава. На картону антропометриском налазе се рубрике и за боју ауреоле и за боју периФерије. Ако једна од ових двеју боја доминира над другом, онда израз, којим је она означена, треба подвући, — у противном, т. ј. ако је у мањини, треба га ставити у заграду. Ако ли су пак обе боје једнаке, онда се то означује аритметичким знаком једнакости ( = ). Кад се мерач устеже између две класе, треба прво да запише ону од њих, која му изгледа вероватнија, па тек после да стави ону другу са којом би била могућа конфузија. Тако, означене: 2—3, што значи, да је: ауреола — жуто-средња а иериферија — зеленкаста примениће се на очи са пигментом жуто-неранџастим, али ипак више жутим но неранџастим. Шта више, Бертилон ирепоручује, да се, у случају сумње, могу употребити чак и троструки бројеви за означење извесне боје очију. Оеобености Ове особености треба да буду уписане на картону у рубрици иод бр. II, у којој се пишу особени знаци лица. Израз иегав, који се примењује за очи плаве и кестењаве, служи да означи извесне иегаве мрље у оку. Ове пеге ни у колико не мењају квалиФикацију боје ока, јер оне нису ништа друго до само један особени знак. У извесним очима опажа се један исек, обојен много затворенијом бојом, но што је боја ока у онште. Према томе, да ли се овај исек налази у самој средини ока, или више може бити у лево пли десно, означује се: исек у средини — ма десној на левој страни десног или левог ока. Чес.то пута налази се око периФерије, нарочито код старијих људи, један седеФасти круг, познат иод именом старачки круг, који прилично отежава посматрање ока, нарочито у класи кестењавој, па је с тога потребно означитп га прецизно. Такође је неопходно потребио нагласитп случај, кад је боја једног ока различна од боје другог, као и случајеве: беле навлаке у очима, раширене зенице, стаклене очи, Иоравост у једно или друго око и т. д. Помињем још и то, да испитивање очију бива увек према боји левог ока, које треба да је удаљено од ока посматраочевог за 30 см. од прилике. (Наставиће се).