Полицијски гласник

152

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

међу ообом говорили; како је он, злочинац, после стрчао са степеница и чуо вриску Миколке н МиКке; како се сакрио у празан стан, дошао кући, и на свршетку показао онај камен, на вознесенском проспекту, под којим су нађене биле ствари и кеса. Речју дело поста Јасно. Иследници и судије веома се беху зачудили, између осталога , што је он кесу и ствари сакрио под камен, а да се њима није користио, а још више томе, што се он не само не се^аше до подробности свих тих ствари, које је сам лично приграбио. него се чак варао и у броју тих ствари. Та особита околност; што он ни једном није кесу отворио нити је знао колико је управо новаца у њојзи било, изгледаше неверовна (у кеси беше триста седамдесет рубаља у сребру и три двогривењика; од дуга лежања испод камена, неколико горњих, најкрупнијих, новчаница беху необично иштећене). Дуго су се паштили да дознаду: зашто на име кривац само у тој јединој околности лаже, кад све друго признаје драговољно и истинито? Напослегку, неки (особито исихолози) допустише чак и могућност тога, да он доиста и није загледао у новчаник, па с тога није ни знао шта је у њему било, и, не знајуКи, онако га и однео под камен ; али из тога су баш и закључили, да сам злочин није могао ни бити друкчије извршен, него у неком привременом лудилу, тако реКи за време болесне мономаније убиства и крађе, без даљих циљева и рачуњања на добит. Ту је добродошла најновија модерна теорија о привременом лудилу, коју тако често труде се да примене у наше време наспрам других злочинаца. Уз го јогп и давнашње хипоходрично стање Раскољњиковљево би утврђено до тачности исказима многих сведока, доктора Зосимова, његових преКашњих другова, газдарице, нослуге. Све је то веома допринело закључку, да Раскољњиков није налик на обичног убицу, разбојника и крадљивца, него да ту има нешто друго. РТа највеКу неприлику и љутњу оних, који су то мишљење заступали, сам кривац готово пије ни огледао да се брани ; на последња и завршна питања: штаје поименце нагнало га на убиство, и шта га је побудило да изврши крађу, он им врло разговетно одговери, пајгрубљом тачношКу, да је узрок свему његов р^ав положај, његово сиромаштво и беспомоКност, жеља да утврди прве кораке своје каријере за живот помоКу бар каквих три хиљаде рубаља, које је мислио наКи код убијене. А на убиство се решио услед свог површног и слабог карактера, поврх тога раздражен оскудицом и недаКама. На питања пак, шта га је баш иобудило да се сам пријави суду, одговори отворено, да је то учинио из искреног кајања. Све је то било готово грубо, сурово... (Наставиће се). —т • ИЗ П01ИЦИЈСК0Г АЛ.БУМА Лице, чију слику износимо, стављепо је под кривичну истрагу и у притвор решењем кварта палилулског управе гр. Београда Бр. 4870, због више опасних крађа. На саслушању своме изјавило је: да је родом из Београда, да је надничар по занимању и да се зове Михајло Лазић, док је кварт, опст, с друге стране сазнао: да је све ово лаж, а што је иајважније, да је самозванп „Михајло® осуђиван до сада више пута због крађе. На молбу поменутог кварта — да се утврди идентичност овог лица — износимо му слику и молимо, како властн тако и приватне личности, да све, што о њему буду знали доставе, и то што пре, било кварту палилулском било нама, било најзад Унрави гр. Београда с позивом на акт Бр. 12905. Михајло има 50 до 55 година али изгледа много млађи, стаса је средњег и нешто мало погрбљеног, у лицу је сувоњав и црномањаст, има повелике и црне бркове, на левом образу, иопред уха има малу белегу од скрофула, а на десном лакту белегу од засекотине.

П 0 Т Е Р А Сретен Макић, бивши слуга у Крушевцу окривљен је за дело из § 229 крив. закона за шта је био притворен па побегао. Начелство округа крушевачког актом Бр. 1959, моли све полицијске власти, да МакиКа потраже и но проналаску да га начелству стражарно спроведу. Сретен је родом из ПараКина, али се издаје да је из Вратчана. Њему је 16 год. УБр. 12400. Вожидар Глишић, бивши контролор дувана у срезу ресавском, учинио је много злоупотреба у дужиости, за игга би се имао узети на одговор. Али како му се не зна место становања, то начелство округа моравског актом Бр. 6125.молисве полиц. власти, да га потразке и нађена њему спроведу. УБр. 12804. Спасоје Стојић, бивши чувар државних шума из Поточца, који је извршном пресудом Апелационог суда од 19 августа прошле године Бр. 3685, за више кажњивих дела осуђен на пет месеци затвора, побегао је у намери да избегне издржање ове казне. Начелник среза темниКског актом Бр. 3688, моли све власти да га потраже и нађена њему спроведу. Он је средњег раста, косе смеђе; а носи цивилно одело. УБр. 12756. Рада Јојкић, родом из Аустро-Угарске, кочијаш г. Ореља адвоката у Шапцу ироневерио је своме господару 600 динара, па 8 овог мес. побегао. Начелство округа иодринског актом Бр. 5587, моли све нолицијске власти да ЈојкиКа потраже и нађена њему сгражарно спроведу. Раду је 36 год., средњег раста, црне косе и округлих образа, више је смеђ. УБр. 12762. Јован Станоја Мицића, војни бегунац из села Волуја, ср. звишког, одметнуо се испред власти са још своја два друга, пепознатих зликоваца, и отпочео да живи самовласно у намери да врши кажњива дела. Начелство округа пожаревачког актом од 9 ов. мес. Бр. 6400, позива Јована и другове му да се у року до 28 ов. мес. предаду најближој полиц. власти, што ако пе учине, оно Ке Јована огласити за хајдука, и тада Ке свакоме бити слободно убити га. Јовану је 21 година, 168 см. висок, лица округлог, пуног, очију црних, чела малог, без наусница је, нема једног зуба. Рустем Амет, турски војии бегунац, ноКу између 15 и 16 ов. м. обио је ансану суднице општине чачанске, где је био нритворен због крађе, па побегао. Он је у онште црне масти и косе, малих бркова, очију великих; иа рукама између шака и лаката има жиг полумесеца са звездом. На себи је имао стару блузу и панталоне. Начелство окр. рудничког депешом Бр. 6440, моли све полиц. власти да га у своме кругу потраже и са нађеним надлежно поступе. «1адислав Фалкај, рођеп у Бичке у Угарској, поштоноша у Пешти, — проневерио је 40.000 круна разног државног новца па умакао из Пеште. Њему је 36—40 год., висок, витак, при ходу нагнут напред, вилице напред испале, упало, жуто, болешљиво лице, Келав на темену, са црном косом иа глави, браду обријану, густе црне бркове, упале браун-сиве очи; говори мађарски, немачки а мало и румунскп. Наређује се тражење.

ТРАЖИ 0Е Јован — Јовче — Тодоровић, петнајесто годишњи син Николе ТодоровиКа каФеџије код »Два побратима", из Београда, побегао је од куКе 13 тек. месеца, па се ни до данас није вратио. Сумња се да је бегство учипио због рђавог учења у школи. Оп је средњег стаса, црномањаст, широких црних обрва и црне косе, а под десном вилицом има младеж. Био је одевен у прслуку и паиталонама од штоФа грао боје. Пошто га траже његови родитељи, то Управа града Београда актом Бр. 12907, расписује за нроналазак његов, па ако се иронађе да се упути Управи или његовим родитељима.

ПРЕСТА1А П0ТРЕБА Пошто су ухваКени побегли осуђеници београдског казненог савода Велимир Остојић из Копљара, Пантелија ТриФуновић — Блја из Г. Врањске, Драгутин Јанковић из Гугља, Иетар Глигаић из Јевремовца и Стеван Ивановић из Браничева, чије смо потернице донели у ранијим бројевима нашега листа; — то је престала потреба за њихово тражење.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР. 296.