Полицијски гласник

ВРОЈ 25 и 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

201

песрећа, несрећа у најцрњем облику. Место две плаћасмо четири па шест стотипа лира, и ја плаћах, јер не хтедох да просим, оставивши своју жену, да умре у својој болести, пошто не могох набавити ни капи чорбе, па и троје ми деце умј5е од глади. Екселенца, знате ли шта то аначи, када се пелагра увуче у једну колебу, тај зли дух, сестра куге и колере, са испијеним очима и лицем, када она немилосрдно дави једно сирото створење за другим. Не, екселенца, о томе ви не можете имати појма, јер иначе не бисте имали ни једног мирног часа у животу! к „Напоље, безобразно исето, или Ку те избацити преко степеница!« развика се конте Силвестри са стегнутим песницама. Али колониста се не маче ни с места. Он само исправи своје повијено тело, а из очију му засја самртна мржња. „Стрпљења екселенца, ја ћу својевољно отићи — за навек, далеко одавде преко светских мора у страну земљу, куда су отишли стотинама хиљада мојих претходника, где ни црноме робу не може да буде горе него што је овде. Буде ли ми тамо боље: добро, пропаднем ли, још боље, тада је једном за свагда крај беди и иевољи. Овде нећу оставити ништа за собом сем Масо, које ћете ви сами екселенца, упропастити. Моја жена и три детега леже у гробљу, свога најстаријег сина Франческа могу да сматрам за мртва, ви сте га послали у војску, а сада се укрцао за Африку. Није ми остало ништа друго, сем најстарије дете Маруција, које је ваша екселенца узела у своју послугу. Ми колонисте плаћамо држави синовима, а са кћерима плаћамо господарима крваву порезу. Екселенца је заповедила, ја морадох послушати и дадох кћер у послугу код екселенце. Али сада вам, екселенца отказујем њену службу, и тражим девојку натраг кући. Тога сам ради дошао. Тражио сам своје дете у целој кући, али узалуд, нико ми не хтеде ништа рећи. Смејали су се подругљиво, слегали раменима и мислили, да то могу да дознам само код екселенце, где је она, јер се екселенца за њу постарала. И ево ме, екселенца, овде не више као ваш слуга, већ као слободан, ма да и руиниран човек, гштам вас с правом оца: »Где је моје дете?" Преко лица копта Силвестрија пређе ђаволки осмех. »У санта Мадалени, где и треба да буде кћи једнога бедника, као што си ти. к На то се кологшста страшно насмеја. „Ако верујете, екселенца, ја ћу вам сад открити једну тајну, а горе вас мора згодити пламени мач освете свевишњега — ви нисте послали у дом за находчад кћер презренога колонисте, већ сестру конта Силвестрија ! к Као бесан се усгреми конте Силвестри у једноме скоку на колонисту, ухвати га обема рукама за врат и узвикну: »Опозови то, псето једно, тргни реч натраг, или ћу те удавити свејим сопственим рукама." »Не, не®, прозбори овај, в истина је тако истина као један Бог к Ропац му украти даље речи; очи колонистине засветлеше као варнице, у самртноме страху напрегну он сву сву своју снагу, ухвати слободном десницом заоштрени штилет, којим је гроФ отворио миришљаво писамце балетеисно, и забоде га у груди конту Силвестрију, који се оку.пан крвљу с узвиком сруши на диван. * * * И не покушаваше да бежи или се одупре, предаде се колониста Бенедето Мелини у руке карабинијерима. Земаљским судовима не би суђено да изрекну пресуду над убицом. Пелагра, та ужасна болест, која му је и децу отела, снађе и њега — и он умре у лудилу. Са немачкога _ Д В. Б У ПОТЕРИ НА ХАЈДУКЕ (Шаљива прича једног предводника потере, у којо.ј има ствари и еа овбиљно разшишљање). Добих наредбу начелника среског да са 16 добрих, наоружаних момака одем у оближњу шуму и да ненадно извршим претрес неколиких сумњивих салаша, за које су потајници дознали да се по њима крију оглашени в хајдуци к . Одабрах најбољих шеснаест момака из моје општине, заказах им у 10'/,, сати састанак пред опшгинском судницом и •опда пред вече одох у К. да примим бојеве метке.

У К., где је среска канцеларија, добих од капетана потребну муницију, а, осим тога, још и мало накнадних упустава како ћу да поступам у потери. Беше још доста рано, те стога не хтедох баш одмах да Се вратим у село, него одох »на по једну к у кафану код Хајдук Вељка. У каФани беше до 10—12 гостију, који беху поседали за два стола, и живо се разговараху и препираху о »хајдуцима", који се појавише у околини. У једноме се слагаху сви, да би за њима ваљало дићи што енергичнију и шго смишљеније изведену потеру. Газда Миловап, каФеџија, иначе веома разборит човек, сад је просто сиктао од љутине и брзим корацима је премеравао ка®ану, јер су му зликовци, о којима се водио говор, учинили неку грдну штету на његовом сеоском имању. Најпосле, након дугог ходања по каФани, умеша се и он у општи разговор својих гостију, тек колико да искали срце, пуно срџбе због нретриљене штете. Он је, наравно, како то обично чине људи кад их задеси какво зло, кривио за све власт и одрицао јој моћ да безбедност грађана очува. У таквом расположењу још је дуго праскао, док најпосле не запе за реч једног од својих гостију и погледа га сасвим искосице, што се овај усудио те зликовце назвати „хајдуцима." — „Хајдуци", је ли! рече газда Милован више љутито но подсмешљиво своме госту. А што им не изабрасте још неко лепше име, тим положарама и зликовцима! »Хајдуци!... Хајдуци"!... У тај мах паде чича Милованов поглед на лепо израђену малену слику Хајдук Вељкову, која висаше о зиду у каФани, и он је брзо дохвати, скиде је и стаде, гледајући у њу, декламовати: — Хеј, Хајдук Вељко, Хајдук Вељко, што не устанеш, дико српска, те да видиш који су данас^ твоје друштво, којима дајемо ми твоје светло хајдучко име. И ти си хајдуковао, ама си хајдуковао за свој род и народ ; бранио си земљу од душмана и крвопија народних; хајдуковао си да очистиш земљу од спахија, ага и бегова и да је оставиш потомцима ослобођену... А шта раде сад твоји потомци ? Пљују на тебе и твоју свету успомену. Они твојим херојским именом, они именом Главаша и других хајдука, народних ослободилаца, називају данас најгоре људе, најцрње злочинце и неваљалце, који своју рођену браћу пале, пеку веригама, пљачкају и харају. Устај, јуначино, одбрано крајине, да видиш сад ко су српски хајдуци, па се дичи и поноси, што те је захвално потомство изједначило у имену с Јосовцима, Деспићима, Фујорима, Солдатовићима, Бркићима и другим паликућама, иржибабама и разбојницима!... Док беше газда Милован говорио овај монолог, држећи пред собом слику Хајдук Вељкову, владаше у каФани мртва тишина. Свак осећаше као неки стид, као неку кривицу, што се свето и светло хајдучко име придева данашњим разбојницима н другим зликовцима, који чине зла по селима и друмовима. На мене је газда Милованов говор учинио дубок угисак, и ја сам тек сад увидео, колико грешимо сви ми, а нарочито колико греше у томе власт и штамиа, што те најординарније, злочинце називамо хајдуцима... Томе би бар лако могао да се учини крај, само би требало имати мало воље и наредити кратко: »Од сад се у службеиој иренисци реч „хајдук к замењује речју разбојник или речју зликовац. к Држим да ће тако што ускоро и да буде, јер му је крајње време. Доста смо вређали и ружили имена наших ослободилаца. * * * На уречено време беху се искупили сви момци пред општинском судницом. Прегледах им оружје имуницију; све беше у реду и ми се креносмо у потеру на—»хајдуке«. Ноћ беше тиха, топла, пријатна за путовање. Ми имађасмо задатак да пређемо иреко брда, преко неких урвина и готово непроходних путова, па да дођемо неопажени до означеног места. И ми смо ударили том странпутицом, па смо се, Бога ми, поприлично намучили и својски изнојили. Наредио сам, и момци су ме слушали, да се означеном месту, где имамо наћи »хајдуке®, пристуна што тише и што опрезније, да не би изненадили нас зликовци у место да изненадимо ми њих.