Полицијски гласник

282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

— На то сам, до душе, веК помишљала. Али да ли бих могла и успети са разводом ? — А зашто да не? упита он зачуђено. — Јер... јер, рече она устежући се и још тише, — јер би га развод учинио опет сиромашним, и... јер он не би допустио, да до такве пресуде дође. — Како Ке он то моћи да спречи? Његово је неваљалство познато. — Ја вам кажем, он неће допустити, да до тога дође. Барон виде, како је она пребледела и дрхтала, па викну: — Ах! Сад разумем вашу резигнацију! Мислио сам, да вијош осећате љубави према њему?... Хвала Богу, о томе нема ни говора! Ви га се дакле бојите? — Јесте, јесте, ја га се бојим, шапутала је она. — Он ће знати, да ја над вама бдим, и неће се усудити, да вам учини ма икакво зло. — УсудиКе се он све. — Толико се, дакле, ви њега бојите ?... Г1а онда је ваш живот још сто пута ужаснији, него што сам мислио. И ту да оклевам? Да чекам још? Ни тренутка више ! звоните по вашу девојку! Наредите да вам се донесе шешир и огртач и пођите сместа самном! Она је слушала, као да јој њен отац говори. Али кад су хтели да пођу, запита она бојажљиво: — Куда хоћете да ме водите? Не одговарајући, барон је узе под руку, привуче је себи и рече родитељским тоном: — Ходи, драга кћери, ходи! хоћу да те спасем.

III. Барон Роберт је одвео госпођу Шасен Др-у Рено-у своме адвокату, једном од најбољих у целом Паризу, који је, у колико му је допуштао посао, био и друштвен човек, те се, кад му је барон дао објашнења о стању ствари, изјаснио, да би под таквим околностима развод свакојако морао бити потребан. — Јер ви јамачно знате, рече он, развод, као и смрт, разрешава брачни однос и доводи ликвидацију обостраних права. Она страна, противу које испадне пресуда, губи оне користи, које су му уговором дате или су му после свадбе уступљене. За Шасена би то значило евентуалну пропаст. — Е, драги докторе, одговори барон, онда би му пала у део само његова заслужена награда, праведна казна, и ми рачунамо на вашу вредноћу и познавање закона, које ће му обадвоје што пре навући на враг. — Што је могуће пре, одговори адвокат тресући главом; не уздај ге се и сувише чврсто у добар исход! Баш тај закон, о коме говорите, забрањује ми брзо поступање. Какви узроци дају повода парницама за развод брака? — Насиље, злостављања, тешке увреде. Је ли господин Шасен био ослон према својој жени? Није! јер би ми то иначе већ приповедали ! Да ли је злостављао? И то није. Остаје, дакле, само тешка увреда. У том погледу стоје ствари, разуме се, друкче. Шасен је своју супругу увредио исто тако речима, као и делима. Али ко је чуо речи? Ко је видео дела? Где су сведоци? Свако ће, одговарате ми ви, стати сведоком за његово срамно понашање! Али свако је веома лабав појам. Јавно мишљење, велите даље, биће на нашој страни. Али се јавно мишљење даје, ако је човек умешан и богат, и обоје је случај са Лујем Шасеном, без тешкоћа определити, упутити, обрлатити, створити. У осталом

с тиме сте, јамачно, на чисто, да сваки судија радије доноси своју одлуку на основу стварности, него по гласовима, по спољњем изгледу. Њему није довољно, да имаморално убеђење; он мора гледати да му се убеђење може ослонити на стварне доказе. — А знате ли, драги докторе, да ваше речи утичу веома неповољно, није се могао барон уздржати, да не каже. Кад бисмо вас хтели слушати, онда би једва смели ствар и отпочињати. — Ви ме нисте добро разумели, господине бароне, Хоћу само да утврдим, да ми смемо рачунати само са сасвим иоузданим ударцима, ако желимо да добијемо парницу, и то да је добијемо брзо. — Тако? То сте хтели да докажете? Зашто то нисте раније рекли? Истога смо мишљења и ми, узвикну барон без обзира на госпођу Шасен, која је постала бледа као смрт па онда запита даље: — Какве врсте треба да су ударци које хоћемо да изведемо? Адвокат настави: — Насиља, злостављања, тешке увреде оставимо на страну, јер би за њихово доказивање прошло много времена, ми ћемо се, на против, тужити, на основу § 230 грађанског законика, просто на просто због браколомства, учињеног од стране мужа, и тражити развод од стола и постеље. — Браво ! Тако је добро ! викнуГбарон, и овога пута без обзира на особу, које се управо ствар и тицала. — Браколомство је, говорио је др. Рено даље, безуслован основ за развод, то значи: он чини сувишпима сва разабирања. Судија има у виду само закон и ослања се на његове параграФе. Он испитује, да ли постоје довољни докази за браколомство. — Да, али како ће се поднети ти докази? Та човек је само у том случају кажњив, ако одржава интиман одношај са туђом женом у брачноме стању. — По кривичном закону, да. Али у нашем случају ради о тужби за развод; и овде постоји савршена једнакост између мужа и жене. Не пита се, где и како је повређена брачна верност, него је главно, да је она повређена. — Изгледи се непрестано иобољшавају, мислио је барон, који је проживео све ступње између наде и сумње. „Такав доказ ће се лако ггринети!... Луј Шасен се скоро никако више не бави у својем стану. Где проводи дане и ноћи? По свој прилици код какве метресе. — По свој прилици, велите. Али нама је потребна сигурност! Он ће тврдити, да спава код пријатеља, у клубу, под ведрим небом. То све није забрањено. — Ја ћу до сутра сазнати за имена и станове његових љубазница, утврдићу истину, да он са њима живи. — Како, молим вас? Разуме се, сведоцима. Али с тиме морате бити на опрези! Љубазница ће — одрицати. Послугу ће он поткупити новцем своје жене. Туђини или пријагељи умеће да се извуку из те ствари; јер ко се радо уплиће у породичне односе?... Али узмимо, да ви нађете неколико сведока; хм, према њима ће он ставити друге сведоке, који ће опорећи исказе ваших сведока. Куда ће онда одвести резултати поведене истраге — ко може знати? Не! ако тако будемо поступали у парници, онда ће суд имати да рачуна само са нагађањима, и Луј Шасен не губи при томе ни стопе од свога земљишта, а тако што морамо ми избегавати по сваку цену. — Па којим путем треба да пођемо ? упита барон Роберт, овај мах живље него до сад, јер његов живахан темперамент није био згодан за околишења, којима се не може догледати краја. (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један опшгински иисар управио је на пас једно овакво питање : Председник суда општине Н. дао је оставку на"своје зваље која му је и уважена. Начедство окружно наређује, да се председник разреши одмах а дужност да иреда најстаријем чдану општинског суда, без напомене: да ли најстаријем по годинама иди по звању. Начелник срески спроводи исти акт општинском суду,

и, општински суд у присуству општинског одбора, разрешава председника од дужности, а за заступника његовог одређује чдана општинског суда који је по годинама старости најстарији, а не и по звању, оснивајући ову своју радњу на чдан 23. закона о уетројству општина и општинских власти. Ово не буде право ономе чдану ошптинског суда који је најстарији по звању, а млађи по годинама од онога' који је одређен да заступа председника, те ово достави надзорној подицијској вдасти, и иста власт ионишти радњу

онштинског суда, с напоменом, да је суд у овоме сдучају погрешно радио и нареди, да се дужност председника нреда најстаријем чдану општ. суда по звању, оснивајући ову своју радњу на члан 47. тачку 4. поменутог закона. Овај писар моди нас сада за објаснење: ко је у овоме случају погрешно радио, да ли општински суд или полициска вдаст ? и на то питање ми му одговарамо: Да је у конкретном случају радња среске власти правидна, а да је радња општинског суда била погрешна, са ових раздога: