Полицијски гласник

БРОЈ 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

295 -

дуће чинити; од чега живети; где су раније становали, о томе се уверавати тражењем извештаја од дотичних власти, и цеиити јесу ли искази истинити или лажни; и т. д. па гтрема свему овоме оценити таква лица, да ли су опасна или не по јавну бозбедност, као, и да ли им се може дозволити бављење у Француској или не. Тиме се нарочито одстрањују сумњива лица, злочинци и варалице, да не иду у државе, где оваке пријаве постоје, из бојазни што или неће моћи истинитост пријаве доказима утврдити, или што ће се можда случајно одати приликом испитивања или у нечему у лажи ухватити, што све може створити сумњу и трагањем показати их у њиховој правој боји. Таквим лицима никако не годи да сами одилазе и предају се полицији, да их она испитује; у опште воле, да су мало подаље од ње, те зато и ретко одилазе тамо, где ова установа постоји, пошто врло добро знају, да баш и ако се не пријаве, могу бити ухваћени, па само због те непријаве, трагањем о њиховој личности, могу у њој лако наћи каквог препреденог чувеног варалицу или злочинца. Те и то је један од разлога, који оваким лицима пречи улазак, јер се боје, да се при самој пријави не ухвате и одаду онакви, какви су у истини. Све су ово разлози, са којих би требало што пре увести ову установу и код нас. * * * У париској преФектури постоји нарочито оделзење за пријаву сгранаца, које носи назив ЗеггЛсе Лез Е1гапдег$. Она има свога шефа са потребним бројем нерсонала. Рад је у њему овакав. Када се прими каква пријава одмах се уводи у регистар по реду пријаве са назначењем реднога броја, дана, месеца и године, када је примљена. Затим се на два картона испише цела пријава, на којима се такође стави број регисгра, дан, месец и година пријаве. Ова се два картона разликују по величини. Један је од њих мањи, а други већи. Мањи се картони узимају за општу азбучну класиФикацију, а већи за класиФикацију по државама. Разлика се прави у величини картона зато, да се не би мешали при раду, те да картони из опште азбучне класиФикације не прелазе у класиФикације по државама, нити пак ови у оне прве, што би могло после довести до збрке, да се оба картона нађу у истој класиФикацији. Овако пак, када се по величини разликују не може бити грешке, јер ће онај, када је случајно баш и учини, одмах приметити, да картон није исте величине као остали, ако га буде метнуо у ону класиФикацију, где му није место. У оганту азбучну класиФикацију долазе сви картопи од свих пријављених странаца без обзира на то, из које су они државе. Картони су смештени по азбучном реду имена у кутије, које су такође распоређене по азбучном реду тако, да се свако име врло лако, просто и брзо може наћи. КласиФикација по државама састоји се у томе, што су државе расиоређене по азбучном реду. У свакој од њих долазе само картоии њених поданика. И ови су картони по азбучном реду имена смештени у кутије, које су тако исто сложене по азбучном реду, да је и код њих врло лако наћи свако име. На картонима се бележе и друге опсервације, које се тичу лица именованих на картонима, као на пр. окривљена за какво кривично дело, тражење за какав злочин, осуде и т. д. Тако на пр. чим се који странац казни, одмах се извештава и ово одељење, које на његовим картонима у кратко означује: ко га, је, када, зашто и на колико казнио. Исто тако бележи се, ако се тражи за какву кривицу и т. д. На тај начин преФектура свакад има потребних података о свакоме странцу и његовом владању, те према томе лако ће знати, шта ће са таквима радити, ако јој Д°ђУ Ј ош к °ј и П У Т У домашај. Преписи свих пријава на картонима из целе Француске шаљу се месечно министарству унутрашњих дела, где се такође класиФицирају по истоме систему, као што је напред изложено. У министарству се дакле води надзор над свима странцима. Сви се каргони чувају, док се не јави, да је странац отпутовао, а тада се на исти начин класиФицирају у архиви, где остају, док по годинама старости дотичне особе не постану без предметни, када се ниште. Регистри се такође сви чувају дотле, док и они по годинама старости не постану безпредметни, када се ниште.

У оделењу води се још и статистика долазећих и одлазећих странаца тако, да се увек тачно зна, како у Паризу и другим преФектурама, тако и целој Француској, колико има странаца у опште, као и колико их има из сваке поједине државе. Сем тога статистиком се дознаје, колико је од странаца дошло да радом заслужи себи хлеб, колико дакле има и раденика, занатлија, трговаца, и др. колико има ђака, лекара, и т. д. а колико их има, који су дошли ради свога задовољства. Статистички подаци шаљу се министарству унутрашњих дела сваки шест месеци, што чине и остале преФектуре, а у самоме оделењу води се по све дневно, десето дневна, месечна, тромесечна, шестомесечна, и годишња статистика странаца. На овај начин министарство унутрашњих дела зна све странце који су дошли у Фанцуску и пријавили се власти. Исто тако зна и свака преФектура све странце, који се налазе у њеноме делокругу. Према томе и министарство и свака преФектура биће у стању, да свакад, када се то од њих затражи, тачно одговори, да ли се извесан странац налази у Француској и где, у коме департману, или не, ако се само пријавио ма којој власти, ако је дакле испунио оно, што сеод свакога странца тражи да испуни. Овака су тражења врло честа од стране разних Посланстава и Конзулата, када питају за своје држављање, којима имају шго да доставе или саопште. А врло често и приватна лица обраћају се за обавештење о својој Фамилији, сродницима или о особама, са којима имају каквога посла, па им је нужно да знају садање место њиховог становања. За лица пак која се не пријављују, постоји одвојена класиФикација по истоме систему. Податке за њих оделење добија од другог оделења, у коме се врши пријава становника. Када се из пријавне листе у оделењу за пријаву становника види, да је пријављен какав странац, одмах се извештава и оделење за пријаву странаца. По овакој достави оделење за пријаву странаца контролише, да ли се то лице пријавило лично нреФектури или не. Па ако се утврди — ирегледом картона да се није пријавило, одмах се по адреси из нријаве становника позива, узима на одговор за непријаву и кажњава. Ако је пак то лице већ променуло други стан, ипак се трага за њим, и чим се ухвати, одмах се кажњава. Овим путем преФектура — односно њено оделење за пријаву странаца — сазнаје и за оне страице, који се нису сами пријавили, већ које су пријавили сопственици хотела или станова, где су одсели, те и то чини, да се странци сами пријављују, пошто ће њихово име на сваки начин бити откривено по пријавној листи за становнике, баш и кад се не би хтели сами пријавити. Зато је и за саме странце боље, да испуне ту обвезу, па да буду мирни, но да их преФектура гони и кажњава. Статистика показује, да у Паризу има највише белгијанаца, па немаца, шпањолаца, талијана, енглеза, швајцараца, руса. американаца и т. д. Па и Србија има своје место у класиФикацији држава. Истина да не заузима онолико простора, колико друге веће државе, али тек ипак и она је престављена, ма и малим бројем својих поданика. Међу овим пријавама налазили смо и пријаве наших ђака, који су се бавили студијама у Паризу, а међу њима и пријаву Његовог Величанства Блаженоупокојеног Краља Милана, када је живио у Паризу. Вој. Павличевић

П И Т А Њ А*) Да би се судске и административне власти ограничиле у одмеравању казне за поједина казнена дела, закони су прописали границе у којима се морају кретати. Означена је најмања или највећа мера казне и речено да се ван тих граница ни строжије ни блажије несме осудити кривац, дакле да се може пеги или спуштати казна извесном кривцу али само у границама минимума и максимума. Постоји истина један ироиис а то је у §. 61. казненог закона, који допушта да се може и испод најмање мере по каткад казна спустити, али ја бих рекао да се ова законска по-

*) Ово питање једног подицијоког чиновника пуштамо у дист. Отварајући рубрику и за ове ствари, очекујемо од иравника, подиц. чиновника да своје одговоре пошљу уредништву.