Полицијски гласник

БРОЈ 41

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

руководио нежним саветом, заповеда бруталном вољом или да јој чак и властиту снагу воље одузме. Шта се, у осталом, тиме могло постићи ? Тако лако њиме изазвани сан; поука, што му је дао доктор Барило, који је цео свој живот посветио проучавању нервних болести; разговори између њега п познатих људи од науке, које је он дуже време изгубио из очију, али их се сада поново сетио, — свему је то дало могућности да разуме. Али навикнут, да властитом студијом прибави себи извесности, а не да рачуна са претпоставкама, да увек верује само оно, шго је видео рођеним очима, хтео се и сада тога држати и због тога савлада своје премишљање. — Шта је потребно за такав покушај ? упита; је ли довољна сама заповест; — Не сасвим. Причекајте, молим вас! Он приђе госпођи Шасен, прегледа је још једанпут и онда рече: — Она је у стању, које ми називамо сомнамбулистичкокаталептично или каталептично—летаргијско, које чини прелаз к једном од три хипнотична ступња, који се зову легаргија,

каталепсија и сомнамбилизам. Пошто је од важности, да се ради у једном тачном одређеном ступњу, то ћете ви изазвати сомнамбулско стање. То је лако, ја ћу вам водити руку... видите: овако!... Тако. Као што видите, немају удови већ више пређашњу укоченост, лице добија израза. Ако хоКемо, можемо оваком лицу отворити очи. Само опрезно, молим вас! Ствар има и својих тешкоћа. Тако ! успели смо: очи су отворене, али госпођа остаје савладана сном. Заповедите јој сад, да устане... Ах! Изгледа, да не разуме. Можда одиста не разуме речи, које јој говорите; а можда и неће да послуша .. Да покушамо једним другим средством... Ступите мало у страну и покушајте, да утичете не речима, него покретима... Тако! Испружите руке, сасвим отворене, и полако их опег привуците себи... то је више поступак магнетизерски него лекарски — видите, она устаје, иде поред вас. У овом тренутку види она само вас, чује само вас! Кад бих сад хтео да ставим какву смегњу између ваших очију и очију госпођиних, она би ту сметњу сломила, а ако јој не би за то доспевало снаге, ако не би била у стању то да сломије или да одстрани, могли би је снаћи нервни напади... Шта хоћете да јој заповедите ? (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање: Зна се, да кметови оиштински, при извиђању и суђењу појединих грађаноких спорова на лицу места у атару, својих онштина — према ностојећим расписима — несмеју напдаћпвати никакву дијурну од парничних отрана. Адн, кад првостеиени суд, решењем својим изузме од суђења цео суд оне општине одаклс су парничари и где су они спор пове.ш и одреди суд друге општине за суђење тога спора, па судије тога другог опшгинског оуда, према опору поведене парнице, морају ради извиђаја и пресуђења истог снора изаћи на лице места у другу општину, изван атара своје опшгине, — да ли у томе случају те судије — кметови — имају права и иа какву дијурну, пошто је спорно земљиште удаљено од места њихова становања по 4— 5 сати растојања, тако, да морају до тога места плаћати подвоз, а поред тога подпосити још и друге трошкове за потребне им животне намирнице, приликом изласка на лице спорног земљишта ? На ово питање додајемо следеће објаснење: Расписом Министра унутрашњих дела од 20. априла 1889 год. П№ 5127, наређено је и објашњено: да кметови ао за кону немају права ни на какву дијурну, ни за какав посао, који раде по службоној дужности својој, као кметови у кругу своје оаштине; а исто тако да права на то немају, у овим границама, ни остали часници, званичници и служитељи општински. Као што се из овога наређења вндп, оно забрањује кметовима и осталим часницима аа и званичницима и служитељима оиштинским наплаћивање дијурне само онда и у оним случајевима кад они раде своје службене послове у кругу — атару — своје општине, али кад се деси случај какав је у горњем питању изложен, због кога би кмегови и остали општински часници или званичници и служитељи ради извиђаја извесног спора морали излазити на лице места које је у атару друге општине, онда, по нашем мишљењу, они имају права и на дневницу и па путни и подвозни трошак, исто онако, као што то право имају и изборне судије. У таквим дакле случајевима, парничари су, саобразно §. 440 с погледом и на <ј. 241 грађ. суд. поступка, дужни, да плате и унапред ноложе: за свакога кмета — судију — по пет динара

на дан, на име дневнице, поред путног и подвозног грошка колико би исти изнео за одлазак на лице места и повратак у место њихова ста* ❖ ❖ На питање једног полицијског писара, одговарамо му: Да је расписом Министра унутрашњих дела од 13. септембра 1899. П№ 20 53 6, наређено свима полицијским властима: Да свакад, у приликама кад имају да у Турску прогнаду какво сумњиво лице, предходно извештавају Турске пограничне власти о прогонствима тих сумњивих лица у Турску, како турских тако и других, страних, иоданика.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Стеван Миленковнћ, Световар Васић и Јован СавиЦ бив. момци код Хорђа Гусмлина пекара из Ниша 10. тек. месеца побегли су од свога газде и однели му у готовом новцу око 60 динара а сем тога и корпе у којима оу еспап разносили. Стеван је родом из Пирота, има 18 год., високог је стаса, смеђ је у опшге, чело му је високо. Светозар је такођо родом из Пирота, има 20 година, средњег је стаса, лица дугуљаста, боје лица смеђе. Јован је родом из Ниша, нма 22 године, високог је стаса, смеђ, на себи пма плаву војничку блузу и шајкачу. Начелство округа нишког актом од 1 1. гекућег месеца Бр. 17.24 7, моли за тражење ових крадљиваца које, у случају проналаска, треба њему стражарно спровести. Акт управе града Београда Бр. 27900. Владимир СтарчевиЦ бив. каплар царинске страже у Великом Селу, решењем начелника среза врачарског Бр. 10012, стављен је под кривичну истрагу и у притвор због извесног казпимог дела. Он има 27 година, високог је стаса, крупан и добро развијен, црномањаст је, има мале црне бркове, браду по некад брија, глас му је крупан, усне дебеле, а поглед оштар. Пре ступања у царинску отражу био је пекар. За Владимиром, који је у бегству од марта месеца тек. год. наређује се најживље тражење. Пронађеног треба спровеети начелнику среза врачарског, или управи града Београда с позином на акт Бр. 27.683.

Велимиру НиколићуЈ каФеџији из Ниша украдена је 1. тек. месеца једна кобила, стара 9 год., длаке беле, са белегом од ама на сапима. Начелство округанишкогактом Бр. 17.24 8 моли за тражењо лопова и покрађе. Акт управе града Београда. Бр. 29000. Милисав Југ, калфа коларски, родом из Горице у Хрватској, решењем начелника среза посавског, округа ваљевског Бр. 8204, стављен је под кривичну истрагу и у притвор због опасне крађе новаца Матићу и Тешићу, гоговцима тамошњим: Он има 21 год., средњег је стаса, плав образа округлих, бркова малих, у оделу је цивилном. Поменути ерески начелник моли све полициске власти за најживље тражење овог крадљинца, кога, у случају ироналаска, треба њему стражарно спровести. Акт управе града Београда Бр. 27.930. Михајло-Милан СтојановиЦ родом из АустроУгарске, извршио је, ноћу 13. и 14. тек. меооца, разбојништво са убиством у селу Вдадимирцима, среза посаво-тамнавског, и побегао. Он има 6 0 година високог је стаса, развијен, просед, очију црних, бркова малих, без браде је. Од одела има на себи један стари капут и панталоне, на глави јагнећу шубару, а на ногама банатске опанке. За убицом и разбојником наређује се најживље тражење. Пронађеног треба спровеоти под јаком стражом начелнику среза посаво-тамнавског с иозивом на депешу Бр. 9949, или управи града Београда с позивом на актБр. 27928. Ноћу, између 1. и 2. тек. месеца, непознати лопови украли су 2 вола са појате Павла Павловића, из Батинаца окр. моравског у вредности 600 динара. Оба украдена вола длаке су жутошарене, рогова белих и великих, стари по 3 — 4 год., без роваша су. Начелство округа моравског актом Бр. 12203. молп за тражење крадљивца и покрађе. Акт управе града Београда Бр. 26897. Станислав Лукић, бив. осуђеник управе београдског казненог завода, родом из Кличевца, округа моравоког, који је био на раду у Добричеву, побегао је са осуде ноћу између 4. и 5. тек. месеца. Он има 27 год., средњег је стаоа, у лицу је црвен и рапав од богиња. Био је осуђен, и то у поврату, на 20 година робије због убиства с предумишљајем, од које је казне издржао свега 6 год. 5 месеци и 6 дана. За одбеглим Станиславом наређује се најживље гражење. Пронађеног треба спровести под јаком отражом начелству округа моравског о позином