Полицијски гласник

322

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41

вац, већ за угаљ, он Ке нас огрејати и — милостиви Боже, ах, ти не ћеш више нлакати, анђеле мој, свет ће ме осудити, Бог опростити«! — — — — — — — — — — — — Тиме се завршава исповест самоубице. Отворим молитвеник. На првој страни беху написане речи: »Моме брату Ервину грофу од Линденхајма ради комплетовања мога дела наследства. Сад може бити задовољан. Ерна <( . Дубоко потресен гледао сам у молитвеник, кад неко закуца на врата мога биро-а. У Биро уђе један млад, велики човек, са преживелим цртама лица у најелегантнијем оделу дубоке жалости. „Ја сам тако слободан, да вам се због једне приватне ствари представим®, рече он кроз нос, »моје је име — Ервин гроф Линденхајм к . * * * Првог идућег празника »Сви свети« шетао сам стазама на на гробљу, и на породичном споменику гроФа Линдехајма приметим нову таблицу од мрамора, на којој је било просто урезано само име Ерна. Познаници те Фамилије причали су, да је тако било име кћери старога гроФа, која је још за његова живота умрла у замку Линденхајм у чешкој. И сад је млади гроф пренео амо њене иосмртне остатке. Она је умрла у најлепшим годинама, пре но што је познала муке овога света. Срећна Девојка! Ја пак помислих на Фасциклу акта Гертнер-Линденхајм, која лежи прашљива у нашој полицијској архиви и која је тамо и сахрањена. Сирота Ерна! Са немачког Д. В. В.

КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 11 Она се хтеде бранити, хтеде га отиснути од себе, затим га је опет молила да иде, али њен је глас бивао све слабији, њени нервозни покрети исчезоше, њене заморене очи склопише се... Он је још непрестано гледаше, али не више онако оштро и укочено као мало пре, његова победа, коју нити је тражио, нити хтео, збунила га је и уплашила; било му је незгодно да према тој жени, коју је ои успавао. Поред све његове храбрости улевала му је бојазан и страх ова, њиме изазвана, натприродна појава, коју он себи није могао да објасни, јер се још није био упуштао у дубље студнје о хипнотизму са његовим узроцима и последицама. Ускоро узеде његов страх још и један други правац: како да опет пробуди ову жену? како да је поврати у живот ? Он није познавао начин, којим се служе лекари и оператори само му је пало на памет, да је опасно, хипнотисану особу напрасно пробудити, јер се тиме лако изазивају нервозни напади и озбиљне болести! Он покуша да се с њоме разговара, покуша да је пробуди заповешћу, као што је заповешћу и усаавао — али га она није послушала, изгледало је, на против, као да су јој се удови још више кочили — и сад га спопаде неописан страх — и кад у то уђе у собу госпођа Дипи, викну он као изван себе: »По лекара! брзо ! брзо ! по лекара ! с( VIII. После пет минута дође лекар, човек од својих тридесет година. Он приђе госпођи Шасен, прегледа је, опипа јој било, ослушну јој срце и онда рече барону Роберту, који је стајао пред њим са госпођом Дипи: —- Госпођино стање није опасно. Она спава — разуме се, не обичним сном, него једним њој наметнутим сном, који ми зовемо хигхнозом. Ко је пренео у ово стање? — По свој прилици ја, рече барои. — Ај, ај, узвикну лекар, па пробудите је онда! — 'Га ја сам покушао; али ми не иде од руке. — Дакле први пут сте госпођу успавали? — Да. — Како сте то учинили ? — Ја сам је стално гледао и заповедио јој да спава, и не слутећи, да ће ме послушати!

— И то је било довољно? — Као што видите. — Онда мора да је госпођа изванредно пријемљива за хипнотисање. Она је хистерична? Је л' те? Под хистеријом разумем неку врсту нервозности, која са чулним надражајима нема ничег заједничког. Ја то нарочито наглашавам, јер се под хистеричном женом радо замишља чулно јако осетљива жена. У самој ствари је сасвим супротно, као шго гврди и доктор Бруарден. — Знам ја то добро, рече барон смешећи се. — Опростите, али ја не знам, одговори, овај с киме имам част говорити? Ја сам овамо утрчао, и не распитујући куда идем. — Ви сте у кући госпође Луја Шасена а у мени видите верног, оданог пријатеља њенога оца, — ја сам барон Роберт де Верније. — Велики светски путник и научник! — Име светскога путника примам; али противу научника протестујем, нарочито у овој прилици, где чак не знам, како се буди хипнотисана жена. — Ја сам вам већ рекао, господине бароне, госпођино стање је слободно сваке опасности од тренутка, кад се не буде изазивао ни сомнабулски сан нити какво сугестивно дејство. — Шта разумевате под сугестивним дејством? — Оне разне појаве, које се код појединих индивидуа сугестијом производе; то јест: пошто им ми за време спавања улијемо мисао, онако како ми желимо да се схвати и осети, или им чак наредимо да изведу и пеку радњу при којој је њихова воља равна нули и зависи искључиво од наше воље. — Дакле, тако се далеко већ дошло са хипнотизмом ? — Зар ви то нисте знали? — Читао сам о томе, али још нисам створио никакав свој суд. — Па то сте могли лако учинити, бароне. Података има за то довољно; та ја вам већ годину дана шаљем свој часопис за хипнотизам! — Како! Ви сте до^тор Барило ? — Част ми је. — То се зове срећан случај ! Одавно сам већ желео да вам се захвалим и непрестано сам хтео да се с вама разговарам. — Али мој часопис нисте читали. — 0, молим! Ја морам код својих радова да поступам с методом и ваш сам часонис оставио за доцније... наравно да сам погрешио! Требао сам о хипнотизму да учим код вас, код Шаркоа, Ришеа, Бернхајма, Воазена, који су ми, као пријатељи, сви веома блиски... Ви дакле велите, сугестијом... — Сугестијом се иде тако далеко, да се поништава воља извесне личности, и да се своја властита воља ставља на место туђе. Од такве личности постаје за нас, према томе да ли је хипноза јаче или слабије утицала, прави аутомат, чија се душевна зависност од нас управља једино по снази хипнозе. — И до таквог резултата може свако доћи? — Готово. На име, мање зависи од оне особе која сугерира. него од оне коју треба сугерирати. Ова последња мора да буде пријемљива за хипнозу. — Дакле да буде хистерична, као што сте се изразили мало пре? — За хипнотичке циљеве обично важе као најзгоднијн субјекти од карактеристичне нервозе оболеле особе или просто и обична нервозна лица; али ми налазимо такве субјекте и међу сасвим здравим л>удма, међу људима снажне конструкције. За наше циљеве довољна је већ и слабија нервозна осетљивост за утиске. — Од тренутка, кад је наступила хипноза, може се дакле •гим особама сугерирати свака туђа мисао. — То не бих рекао да сам казао; јер сугестија није неизбежна последица хипнотичке склоности. Једним се особама може лакше сугерирати него другима. Барон Роберт показа на г-ђу Шасен, која је још непрестано лежала у сну, и рече: — Да ли би вас она послушала? — Мене? Сад? Пошто сте је ви уснавали? Не! то не верујем, јер је она сада у вашој власти. Али ће пре следовати каквој сугестији с ваше стране Покушајте само ! Барон се устезао. Овака врста науке била му је непријатна! у њему се иротивило, да једној особи, коју је до сада