Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

347

је за извесну иступну кривицу с&м казнени законик прпнисао. Овакво мишљеље најбоље и најочигледније утврђује § 3 9 по.шцијске уредбе који од речи до речи гдаси овако : „У казнителном закону означене су граиице казни, од најмање до највеИе, тако ово иу и границв оаредељене, које се набљудавати имају. Полицајна ће дакле власт, држећи се тих граница, одређивати ирема отежавајућим или олакшавајућим околностима (§ 38) казну већу или мању, означене тамо границе њене не иревазилазећи". : Према оваквом стању ствари, § 3 8 полицијске уредбе о умањавању иди повећаваљу казне треба примељивати овако : За одмеравање казне за иступне кривице, треба узети средиште од оие мере казни коју казнени законик за дотичну кривицу одређује, па, од те средишне тачке. с обзиром на одакшавајуће окодности, побројане у поменутом § 38. сидазити до најмање мере коју је сбм закон одредио, или, с обзнром на отежавајуће окодности, пети се до највеће мере законом одређене за кривицу по којој се казна изриче. На пример: I 372 казненог законика одређује казну од 5 до 15 талира за иступпе кривице у њему именоване. По томе законском пропису кривац може бити, с обзиром на око.шости побројане у § 3 8 полицијске уредбе, кажњеи најмање са иет талира, а највише са иетнајест талира. Ова казна, ирема отежавајућим околностима може се повишавати само иочињући од иет талира иа на више, но то повећавање ни у ком случају не сме прећи меру казне од 15 талира, али се 19*ера казне пи у ком случају не сме спуотити испод одређеног минимума од пет тадира. Само се у поврату одређене меро казни за иотупне кривице могу по § 3 24 казнепог законика, повећавати још са једном половином казне коју је закон за дотичну кривицу одредио, ади инак тако, да та увећана казна не пређе највеће меру казни опредељених за иступне кривице §§-има 3 11 и 3 13 казненог законика. На иступне кривице ни у ком случају не могу се примењивати одредбе из § 61 казненог законика које говоре о смањивању казни, јер се те одредбе односе искључиво па кривице за здочинства, за које закон доноси робију иди заточење, као што и сбм тај законски пропис гласи. — Да јо законодавац хтео да усвоји тај принцип и за иступне кривице он би га унео и у трећу част казненог законика као што га је унео и у § 61 за злочина дела. * * * На питање једног општинског писар^ одговарамо му: Да се по закону ни једна пресуда па ни пресуде општинских судова које су застариде не могу извршивати. Ако се деси случај, да јо неко лице, — које је осуђено на новчану казну, или му је казна затвора замењена новцем, ту новчану казну, према §§ 15 и 16 полицијске уредбе, морало одмах платити, изјављујући у исто време у законом року и жадбу противу те осуде, та је пресуда, пре, него што је од наддежне власти расмотрена, застарила, онда ое по нашем мишљењу, осуђеноме лицу, које је по тој пресуди казну одмах платило, треба тај новац да враги патраг. * * * На питање једног општинског нисара одговарамо му :

Да смо ми у Бр. 7 и 8 „Полицијског Гласника" од 4. Марта ове годипо, дали општинским писарима потребна обавештења за правилну примону §. 3 3 5. грађанског законика и осталих законских прописа који се односе на пољске службености те са тога не налазимо за потребно да сад опет ту исту ствар објашњавамо. Коме је потребно да са нашим објаснењем по овој ствари користи, нека нађе и нрочита горе означене бројеве нашега диста, па ће у њима наћи упутства која му буду требада. * * * Један оиштински писар управио је на нас једно овакво питање : Суд општине Н. пресудом својом од 7. августа тек. год. казнио је Милосава Н. и Митру Н. са 00 дана. затвора за кривицу из тач. 10 и 11 §. 365 казненог законика. Пресуда је осуђенима саопштена 8. августа ове годипе. Осуђени су противу исте пресуде изјавили жалбу, али је нису у законом року од три дана по саопштењу предади општинском суду, већ је под 11. августа предади пошти на ирост рецепис са. адресом на општински суд, а суд је жадбу добио тек 13. истог месеца, — иетога дана по саопштењу пресуде. Кад је општинскп суд примио жадбу, нашао је, да је иста. неблаговремена, па је исту као небдаговремену својим решељем одбацио. Осуђени, сада у законом року, изјаве жадбу противу тога решења општинског суда надлежној вишој вдасти, и суд општински ношље ту жалбу дотичној вдасти на решење, заједно са свима актима овога предмета. Вигаа власт, и пе унуштајућн се у оцену о умеоности иди не умесности решења општинског суда противу кога је ова жадба и изјављена, узеда је у расматрање нресуду по ирвој жадби осуђених коју је суд као неблаговремену одбацио. па је исту пресуду поништида, прелазећи ћутке преко жалбе и решења о пебдаговремености прве жадбе. Овај писар пита нас сада за објаснење : чија је радња у овоме сдучају коректна и на закону основана, да ли радња општннског суда или радња више власти ? На ово питање одговарамо му: да је и радња општинскога суда и радња више власти у конкретном одучају неумесна и против закона са ових раздога : Жалба, коју су осуђени на изложени начин поднели противу пресуде општинског суда, доиста је неблаговремена, јер су они, према §.§. 1 5 и 1 6 подицијске уредбе, требали исту жалбу да предаду суду у року од три дана по саопштењу пресуде, или, да је, с обзиром на §. 15. кривичног поступка, у томе року предаду пошти на иовратни рвцеиис и, тек онда би им та жадба била благовремена, али, како они нису учини.ш ни једно ни друго, а суд је жалбу примио гек иетога дана по саопштељу просуде, то им је и жалба небдаговремена, без обзира на то, што су је они у року од три дапа предали пошти на ирост рецепис, — Но, по нашем мишљењу, ипак је неумесна радња општиноког суда, што је ту жадбу он сЗ,м својим регаењем као неблаговремену одбацио, већ је оуд требао исту жадбу оа дотичним актима и својим извегаћем послати вигаој власти на разматрање и решење, констатујући уједно оа потребним разлозима факат, да је жалба неблаговремена, и та виша власт као надлежна, донеда би овоје регаење по истој жалби. Виша власт, пак, погрешила је, што се је у изложеном случају упуштала само у разма-

трање акта по жалби поднешеној противу речене преоуде, предазећи ћутке преко оне жалбе коју су осуђени изјавп.ш противу решења општинског суда којим је та жалба као небдаговремена одбачепа, већ је требада једном својом одлуком да расправи питање и по нрвој и по другој жалби (пошто су обе на њу и упућене), •гиме: што би по другој жалби констатовала неумесност рада опгатинскога суда, гато је прву жалбу изјављену противу пресуде оп сам својим регаењем као неблаговремену одбацио и не шиљући по њој акте вишој власти, и, што би, на основу изложених законских прописа одбил а жалиоце од прве жадбе као неблаговремено поднешене и неупуштајући се у разматрање преоуде о којој је реч. * * * На питања једног општинског писара одговарамо му : Уверења о вдадању кметова и одборника општинских оптуженпх за увреду части, нека издаду они кметови, одборници н заменици одборника исте општине који нису оптужени, без обзира на то што оу они из других седа кад и та села сачињавају исту оиштину из које оу и обвињени, јер, закон нигдо није изричпо опредедио да оваква уверења треба суд општипски да издаје само са одборпицима оних ссла одакле су опгужена лица, већ је за пздавањо таквих уверења у тачки 7. чдапа 35. закона о устројству општина и општпнских власти прописано само то: да та уверења даје општински суд у договору са одбором кад пста власт захгева; а у §. 90. кривичног судског постуика за прибављање оваквпх уверења прописано је ово правило: „Кад је потр^бно да се ;ша о дотадашњем животу , наравственом поведењу и за каквог се обвењени у грађанству сматра, онда ће исљедник узети писмено сведочанство од општине обвињенога, иди испитати она лица, која о томе најбоље извешће дати могу». За јавну увреду чаети нанешену каквом лицу путем каквог писменог јавног акта предатог јавним државним властима, може дотични подписник тога акта,' на тужбу увређеног лица, одговарати одмах, без обзира на то, што по поднешеном акту, који садржи увреду, није још учињен никакав извиђај па чак и без обзира и на то, ако би се учињенпм извиђајем и утврдиди наводи који су у томе акту изнешени противу дотичног лица који садрже увреду, ако св из начина иотврђивања или других околности увиђа намера да се је на уведу ишло: — § 211. кривичног судског поступка.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Ноћу, између 26. и 27. пр. месеца неиознаги лопови разбили су магазу Станоја Китановића, земљодедца из Бивоља, ореза расиноког, и из исте украли и однеди: 200 кгр. црне и 30 кгр. беле вуне. Начедник ореза раоинског актом Бр. 1 8 670 моли за тражење крадљиваца и покрађе. Илија Манојловић, родом из Новог Сада, по извешћу Лустро-угарских власти извршио је тамо више опасних крађа и побегао у Србију. Он има 3 5 год., средњег је стаса, високог чела,