Полицијски гласник

ВРОЈ 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

363

Наравно, онај, који јој је заповедио убиство, рекао јој је још и: сакриваца немате! Правосуђе не уме да се нађе, не може себи да објасни злочин. — Девојка их доводи до дивљења. — Али се код жртве нађе писмо, у којем се моли, да дође у Ри Бланш. Берта Моклер призна без устезања рукопис, хартију и потпис, али уверава тврдоглаво, да није писала господину де Живреју. Којешта, као да се госпођа Шасен опомиње гадних писама, која су јој диктирана? Доктор Баријо није одговарао. Ослонивши лактове на сто, слушао је он и није пуштао да му измакне ни једна реч. — Писмо и признања, настави барон Роберт, не би можда суд још убедили о кривици, јер није било никаквог мотива за злочин. У недостатку таквога, морао би суд тражити друге путеве за сазнање, а то је могло бити опасно за правога кривца. Збсг тога се овај постарао, да се поред убиства констатује и крађа; у соби девојчиној сакрио је он новчаник са десет хиљада Франака и са посетницама господина де Шивреја.

Само је заборавио, да девојци, коју је хипнотисао, још заповеди: дПризнаћеш крађу као и убиство.® С тога она одриче крађу енергично, као што и госпођа Шасен пориче браколомство. А може бити да ствар стоји и овако: да Луј Шасен, који ништа не губи из вида, није из нарочитог разлога Берти Моклер заповедио, да призна крађу, јер је суд због њеног одрицања, док су веК и инале све околности противу ње говориле, био заузет према њој неповољно... Да, да! Луј Шасен хтео је све да предвиди, само му је једна околност измакла да ми је случај, на који сам у животу увек рачунао, као награду за то, позвао вас, господине докторе!... Луј Шасен је године 188* познавао Берту Моклер и хипнотисао је! — Дакле, питао је доктор Баријо, јесте ли сад убеђени, да је Луј Шасен заповедио злочин? — Чврсто убеђен, јер је само њему овај злочин донео користи. Али има још и даљих разлога, који су га на то покренули. (Свршиће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА На питање једног полицијског писара, одговарамо му следеће : Поводом тога, што су се дешавали случајеви: да су извесне наше полицијске власти издавале пасоше многим отраним поданицима, а нарочито онима који од дужег времена живе у Србији, као : мајотори, калФе, радници и т. д. на основу којих оу они, при поласку из Србије. добијали од надлежних полицијских власти и путне исправе за иностранство, па су многи од јових страних оданика, на основу тих српских паооша и путних исправа, примани и по нашим и по отраним болницама на дечење, као орпски поданици, за које се доцније — немогући доказати њихову принадлежност — морао плаћати болнички трошак изнародног оанитетског Фонда, — Министар унутрашњих дела — да би се једном стало на пут овакој неправилној радњи полицијских власти, којом се знатно штети народни санитетски фонд — распиоом својим од од 28. августа 1890 године СЈ\» 63 9 8 препоручио је свима полицијским властима, да оне нареде свима овојим подручним органима: да ни једном страном цоданику не издају путне исправе, јер, ако се, и посде ове наредбе, деои, да који од страних поданика буде примљен у какву страну болницу, на оонову српског пасоша, сав болнички трошак пашће на терет онога органа власти који му је и путну исправу издао. * * * Од једног општинског писара добили омо једно овакво питање : Пок. Н. Н. бив. рачунополагач и предоедник оуда општине Н. наплатио је 4 84 динара општинског приреза по дневнику касе примања па исту суму није предао каси општинској. Кад је он као председник и рачунополагач у тој дуншости умро, надзорна и среска влаот извршила је преглед каое и рачуна, па је тим прегледом нашла и констатовала у општинској каси недостадак у горњој суми, с тим, да је за тај недоотатак одговоран пок. Н. Н. као рачуноподагач. Ово стање среока је влаот утврдила овојим реФератом. Нађени недостатак у 484 динара води се сада на дугу по општинској књизи дуговања, као заоставши на дугу општивски прирез код именованог рачунополагача.

Сада нао овај писар моли за објашнење: Може ли се ова сума у 48 4 динара наплатити од рачунополагачевих наследника, без судске пресуде, као општински прирез по закљученим дневницима, и, може ли ое у овом олучају поступити по нропиоу тач. 2. § 4 65. грађ. оудског поотупка, као и то, може ли се на ову оуму тражити 6 а | в интереоа од дана кад је умрли рачунополагач оглашен за одговорног? Да ли се реФерат полицијске власти о нађеном недостатку може сматрати као јавна исправа по § 187. грађанског судског поступка? као и сматра ли се за јавну исправу преглед оиштинског дуговања и потраживања, који је потврђен општинским оудом и одбором ? На случај, да би наплату требало тражити судоким путем, онда треба ли плаћати и какву таксу за тужбу ? На ово питање дајемо молиоцу следеће објаснење: Сума нађеног недоотатка о коме је у питању реч, ни у ком одучају не може се наплатити без пресуде надлежне власти, јер ово није случај о коме говори тачка 2. § 4 65. грађанског судоког поступка. Та законока одредба дозвољава наплату без оудске пресуде само оног општинског приреза који је разрезан на поједине житеље па га они неће оами да плате, а не и наплату приреза кога је рачунополагач већ покупио од граћана па га утајио, као што је појављени случај. Наследници умрлог рачунополагача дужни су да пдаћају све дугове покојникове само онда ако оу се они примили и наољедства његове заоотавштине, а ако су се насљедотва одрекли не морају по закону ни његове дугове плаћати. У наведеном сдучају појављеног недостатка требало је овако постуиити : Кад је надзорна државна власт, по смрти рачунополагача, извршним прегледом рачуна и каое, са којима је он руковао, нашла по истима недостатак у 4 84 динара од прикупљеног општинског приреза, па то и овојим реФератом констатовала, — онда је опа према одељку 13. члана 7 8. закона о општинама, требала одмах да тражи обезбеђење код надлежног оуда у омиолу члана 4 6. тачке 2. и члана 4 9. 71. и 88., закона о уређењу Главне Контролб, а за тим да о свему томе и Главну Контролу извести. Ако то није учињено одмах, онда нека се учини сада. По члану 50. и 97. закона о уређењу Главне Контроле, преоуде над рачуноподагачима за по-

јављене недостатке у каси и рачунима са којима су они руковали, изриче Главна Контрола, и овом пресудом оправдава се забрана стављена на покретноот рачунополагача за појављени недостатак а прибелешка се претвара у интабулацију, о чему се и ирвостепени суд извештава. Што се тиче интереса на суму појављеног недостатка о њему ће изрећи свој суд Главна Контрола придиком изрицања пресуде по овој отвари. РеФерат среске надзорне власти о прегледу рачуна, који је она извршила, сматра се као јавна исправа за обезбеђење појављеног недостатка према I 187. у вези оа §§ 377. 3 7 8., и 3 9 3. грађанског судоког поступка, а, преглед општиноког дуговања и потраживања не може се узети као јавна иоправа, ове дотле, док Главна Контрола не би прегледала рачуне и разрешила их као иоправне. Пошто је за пресуђење овога питања надлежна Главна Контрола, онда не треба рачуноподагача тужити суду за појављени недостатак, него поступити у овој ствари онако како је горе изложено, а у том сдучају, такоа није потребна, иошто се дела оваке природе извиђају и суде по званичној дужности. * * * Један оиштински писар посдао нам је једно овакво питање : Новим § 20 6 грађанског судског поступка од26.јануара 1901. године, пропиоано је: да општински суд, ако не прими примедбе судије првостепеног оуда које би овај учинио на пресуду или решење општинског оуда, поводом изјављене жалбе од незадовољне стране , може понова посдати предмет првоотепеном суду, са својим раздозима зашта примедбе не усваја но остаје при преоуди или решењу, и тада ће првостепени оуд размотрити предмет у пуној оедници, па, ако разлоге општиноког оуда уважи. одобриће његову одлуку, у противном, учиниће примедбе општиноком суду по којима је овај дужан у свему поступити. Овај писар моли нас, да му поводом овог гаконског наређења објаонимо оледеће : Кад какву пресуду или решење општинског суда одобри одређени судија првостепеног суда, као добру и на закону основану, да ли у томе случају незадовољни парничар има права да тражи, да ое та пресуда као одобрена врати првостепеном суду те да и њу цео оуд у своме колегијуму расматра или не ?