Полицијски гласник

ВРОЈ 47 ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1А.СНИК 36?

као ти трагови. Кад се у томе извежба, приотупиће корак даље и заиочеће да се вежба у изналажењу трагова, који се голим оком и не виде, него тек с помоћу лупе која за више пута увећава, нри чему наравно да је нужно имати што веће поље вида. Најиосле, проучаваће трагове, који се ни наоружапим оком не дају видети и који излазе на видик тек употребом нарочитих хемиских средства. Истраживати и пратити добро изражене трагове или оне од којих имамо само делове, није још велика тешкоћа. 0 томе је већ било довољно говора у овом листу и ми ћемо нредпоставити да ће се, према томе, сваки кога се тиче лако моћи и практички извежбати. Зато ћемо одмах прећи на трагове, који се голим оком само сасвим тешко или никако и не виде, али се лупом дају разпознати. Како пак врло често може бити случај да се нађе или и за таким трагом иде, то треба изближе да загледамо и у то пигање. Ово тим пре, што се често у таким приликама тврди, како бајаги никаква трага нема. Међу тим, то је само изговор, да би се дотични ослободио посла који је мало тежи. Да таких трагова може бити и да их заиста и има, о томе се може уверити свако, ко неколико пута коракне, не пазећи право, по каквој чврстој подлози и онда стаие испитивати да ли може наћи трагове својих корака (наравно ако такав траг није намерно каквом бојом обележен). Ту је врло тешко изнаћи трагове од сгопала, па ни хемиским агенцијама, не дају се изнаћи; али, ко је извежбан у тражењу таких трагова, наћи ће ипак и ту нешто што други и не слути да је ту, колико је та извежбаност корисна, јасно је кад се узме на ум, да велики број злочина чине људи изувши своју обућу пред извршење дела и услед тога остављају од својих стопала трагове, које као да је још теже испитати. У ствари пак толико тешко није, јер нигде није без и мало прашине, а гола или врло лако и за нечујни ход обувена нога оставља и на најтањем слоју од прашине траг, који се може наћи, ако се гледа са земље полегнуто, ако се, дакле, трагови посматрају кад се прилегне на под на коме су и у правцу пода. Кад је траг од босих ногу, да се лако изазвати и хемиским путем. Узмимо прво имамо да изнађемо трагове од стопала без примене хемиских агенција. Потребно је поново напоменути и нарочито нагласити, да је за то неизоставно потребно имати неке извежбаности, бити предходно нарочито спреман и израђен за то, а не мислити да се може томе послу ириступити одмах кад се који случај јави и тек тим путем тећи знање. Та иредходна спрема, практика или искуство може се стећи овако. Да бисмо могли себи представити како може бити по извршеном каквом злочину невидљивих трагова од стопала и шаке, треба учинити један низ огледа, при чему можемо се иослужити једним лицем које ће нам у том бити од помоћи или нам бити као објект за огледе. Узећемо да се по најбоље можемо поучити о свим могућим траговима стопала и руку, ако изведемо све знаке каквог за то згодног дела — каквог насиља, разбојничког убиства, крађе — па ћемо онда проучавати тиме произведене трагове. А да би нам они били јасни и лепо видљиви, напунимо лопту са два дела толка и једним делом брашна од пиринча, па притисцима лопте растуримо прах над иодом, столовима, столицама, креветима и т. д. собе у којој смо ради чинити огледе, тако да свуда имамо једнак слој белог праха, кад се овај спусти доле, а дотле, т. ј. док се прах не спусти на предмете и под, чекајмо изван собе. После неког времена, а пошто је лице које нам је овде објект за огледе већ заузело место, које лежи: на дивану, постељи или ма где, пуштим се ја да споља уђем у собу са свом овом опрезношћу, с. којом би у даном случају прави зликовац радио. Ушуњам се на врата у собу и приступам обазриво циљу, да изведем какво насиље или што слично. Да бих добио добро изражене, карактеристичне трагове, трагове какви под приликама правог извршења оваког злочина морају бити, гледаћу да с неколико бајаги удараца каквим опасним оруђем „смрсим конце (< ономе, а одмах по том, или пошто га још тобож опљачкам, да побегнем. И сад почећемо проучавати трагове. Па како су разнолики и врло поучни ови трагови, који су веома добро и сасвим видно оцртани на фином слоју оне прашине! Трагови што воде месту дела махом су из самих отисака стопалама палца и по нешто од табана, и то не увек равног дела; онде пак, где сам вребао и стао да ослушкујем на томе путу, види се траг целог стопала, као и пред самим местом дела, где се још виде нарочито добро изра-

жени отисци иета, који су постали приликом оних »удараца". Први кораци после »учињеног дела« показују обично трагове целих стопала, као и ири претурању ормана и сличним манипулацијама, де се јасно огдеда безобзирност и узбуђеност; у повратку пак биће скоро увек трагови у оном облику какви су бшш у приступању, само ће често бити доста већи и отисци биће у опште мање јасни, због хитања да се побегне. Само при оваким огледима ваља добро имати на уму »своју улогу,« да имамо да прикажемо на дел.у бајаги правога злочинца, иначе резултати наравно неће одговарити стварности. Пошто се још узму, ради вежбања, разне мере, изврше потребна уцртавања и коиирања, и пошто се проуче на исти начин и заостали трагови шака који су исто тако интересни, пребрисаћемо све трагове каком сухом крпом и огледе можемо поновити с неким променама. Тако, у колико се само то да извести, можемо продужити огледе са уласком на прозор (н. пр. из ходника), јер су интересни трагови од стопала и шаке на даскама од прозора, или ћемо учинити друкчи размештај ствари, тако да мора бити извесних заобилажења и т. д. Извешћемо оглед и с тим, кад се »жртва® не држи пасивно него се брани, те се развије већа или мања борба, којој злочинац учини крај каквим хитрим ударом или ма како јој доскочи. Посматрања, која ћемо за тим учинити, даће нам најинтересније резултате. а све појаве имаћемо услед тога тако груповане, да ће нам после лако бити из јасно нађених трагова погодити шта се све догодило. За ход при истраживању могућих трагова и испитивању оних који би били нађени доброје употребити какву нарочите врсте обућу, како се трагови који се при том остављају не би бркали и после погрешно узимали за трагове учињене при самом вршењу злочина. Таке би од прилике имале бити предходне студије, којима би се имао ко учинити подобним за изналазак и оцену нађених трагова. Тиме би се око научило да гледа тако како му треба гледати у даним случајима, а тиме се оиет јако развија посматрачки дар. Све је питање у главноме у томе, пронаћи заостале трагове с помоћу искуства које смо стекли раније учињеном пробом и којим имамо сад да се користимо применом највеће пажње. Очевидно не може бити чест случај, да је злочин извршен, где кроз дуже време нико није дирао и брисао прашину, у којој би се наравно лако дали читати трагови који су од злочинца заостали; зато и мора бити што више вежбања, па да се и у најфинијем слоју од прашине може што видети. Наравно да у сваком случају треба приступати послу са што већом суптилношћу у исиитивању, пре него што би знаци или белеге којих има били искварени многим оним лицима, која се ту или по службеном послу или из радозналости тискају. Чим дакле видимо да се нешто збило што нам је загонетно, те мислимо да ту има нечег, биће најбоље сваком другом забранити улаз, а за истраживање трагова позвати кога у том искусног зналца. На жалост обично бива, Д'а се не може доћи до скупоцених и за истрагу врло важних ових података само зато, што се безобзирно још пре тога тапкало око места учињеног дела и тако сасвим уништили сви трагови. Ако је ту каква барица од крви, дешава се шта више да се и у њу чак гази и ногама разноси, те тиме постали нови трагови од стопала уносе само непотребну забуну и одуговлачење развоја саме ствари. « ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ (Наставак) е). Скривено Сексуално. — Најтежи моменти за криминалиста у психолошком погледу, налазе се увек тамо, где делују скривени нагони и где привидно изгледа, да они са учином немају готово никакве везе, јер се повод тада обично тражи у погрешном правцу. Ја велим »повод® јер »мотив« мора бити свестан а »основ« би се могао рђаво разумети. Нама су познати многобројни кривични случајеви, пред којима стојимо без икаквог савета; јер, или познајемо кривца, али не можемо да нађемо узрочну везу између њега и самог дела, или га не познајемо, али опажамо ио свима околностима, да бисмо врло лако могли доћи на траг, само кад би нам психолошки постанак дела био јасаи. Кад мотив и дело стоје у отвореној вези, онда је врло лако нпр. жеља за имањем: крађа: освета: паљевина; љу-