Полицијски гласник

368

Г10Ј1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47

бомора: убиотво и т. д. У овим случајевима целокупан посао истражников само је један пример за рачунање, кад-кад и тежи, али увек са чврстим основама. Али кад су логички ред, почевши од дела иа до последњег основа, до којег се могло доћи, постави па се опет објашњење не може да нађе, онда је са конструисањем свршено и онда нам ништа више не остаје, до да по мраку пипамо. Не нађемо ли нри том нишга, то је онда према околностима још и најбоље; рђаво је кад мислимо да смо за истином рђавим путем пошли па то и даље верујемо. Такав један скривени повод, и то још најчешћи, налази се у сексуалности. Што он пак често само невидљиво делује узрок је у стиду, стога се он и јавља само код жене у јасном и уоквиреном облику. Скривени сексуални повод игра своју улогу код малих, незнатних лажи и код најнезнатније жене сведена исто тако, као и при тровању супруга због изгледа на другог љубазника. Он свуда плови под лажном заставом и нигда се не сме звати похотљивошћу, јер њу жена одбија од себе. Ако посмотримо неколике Форме сексуалног нагона, под којима се он јавља, онда ћемо на прво место изнети лицемерност или лажну религиозност. Ово је познато од старине. Фридријх указује нарочито на унутарњу везу између религиозног шарлатанства и сексуалног система и цитира неколике историјице светица као нпр. ону о калуђерици Бланбекиновици, о којој се саопштава: »еат 8С1ге ДезШегавае сит 1аспгш8 е1; тоегоге тах1то, ићтат езае! ргари1;шт СћпвИ«. Влажена Вероника Јулијани из побожности према јагњету божијем примала је увек једно јагње са собом у постељу и дојила га на својим грудима. Сличне, само много ватреније ствари причају се и о светој Катарини Ђеновљанској, светој Армели, светој Јелисавети и т. д. отуда и са свим тачно вели Рајнхард: „Сладострасне молитве нису ни више ни мање него изливи притајених наслада и наступи чулне љубави«. И Сем 1 ) се вара кад вели да мистицизам већином лежи у слабим нервима и рђавом желудцу —• он лежи један педаљ ниже. Наук је лак. Морамо се увек обавестити о томе, да ли је једна жена наравствено чиста или је похотљивија и т. д. јер то не само да игра улогу само при наравствености, већ то може бити важно и у сваком другом процесу. Одговори и обавештења, која ћемо на таква питања добити скоро су без изузетка са свим безначајна и неистинита, јер је предмет питања ретко очевидан и врло га је тешко посматрати. Међутим много лакше и готово увек до циља се долази) ако се питање управи на лажну религиозност, шарлатанство и томе слично. Ово не само да је лако спазити, већ оио према својој природи само излази на видик; јер ко негује лажну побожност, чини то обично због људи, па стога онда то и не крије. Зато, утврдили се само сведоцима религиозно шарлатансгво, онда ће се врло ретко погрешити, ако се ту буде рачунало и на мање или више скривену похоту. Случаји у овоме правцу познати су свакоме од нас, и као примере могао бих навести два из свога сопственог искуства. У једноме радило се о томе, што је једна постарија госпођица придизала необично велике суме, и поклањала их своме слузи. У почетку свака сумња у овоме правцу беше неоснована; и тек утврђење постепено појављене лажне побожности [она је себи била удесила један домаћи олтар, у коме се и слуга заједно са њом морао молити] упозорило је на Факат, да се тако наравствена госпођица и за свога бединтера интересује. Други случај био је убиство једног старог, импотентног супруга, кога је отровала његова још млада жена. На њу није нико сумњао, али кад је као сведока узеше на испит, паде у очи само и једино њена необично пуна побожности спољашњост. Дохватише је за ову тему и изиђе на видело тако вагрена љубав према свецима и религиозним тајнама, да се више није могло сумњати да под овим пепелом букти жарка чулност. Развод се ниЈе могао доказати, јер га је се она морала из ма којег разлога плашити; али да се отровани супруг њој није допадао, било је ван сваке сумње. Узеги да га је она сама склонила, само да би се за другога удала није било далеко; и кад је овај други потражен а нађен онда доказивање већ више није било тешко. Како је то тугаљиво, директно указати на похоту и са овом и основе за сумњу стојати и колико је потребно скри-

Ј ) 8еите, „ОеваттеНе ЛУегке, 3 Вс1.

вено утврдити ноказује једна примедба Краусова, који вели, „жена пред човеком никад не аФектира похотљивошћу; она хоће само да га заведе, а она то не би хтела, кад не би била и сексуално похотна*. Само је општост саопштења тачна али не и да жена нема ту никаквог основа за афектирање; јер ми познајемо њиие случајеве, у којима жена, затруднела од неког сиромашног, покушава да заведе неког богатијег, само да на тај начин прибави своме детету имућннјег оца. У овим и сличним случајевима све ће се вештине завођења употребити и ако се у ствари нема ни најмање похотљивог расположења. Друга исто тако важна Форма је досада. Шта је то, досада ни један човек не уме рећи, али је свако зна најтачније. Нико не вели да је она порок, а свако зна да велика множина рђавих дела само досади захваљује за свој постанак. Она није исто што и беспосличење — ја могу бити беспослен али ни најмање у досади, и може ми бити досадно па ма у послу био. Најбоље ћемо погодити ако досаду назовемо расположењем, у које нас ставља незадовољена жеља за субјективно захтеваном променом. Само у преносном смислу можемо говорити о досадном пределу, досадном предлогу, досадном друштву — ми увек мислимо на расположење, у које нас они стављају. Меродаван је субјективан моменат, јер један предео многима може изгледаги досадан, док би ономе, који је тамо рођен, или можда ботаничару, минералогу или другом каквом испитивачу био необично интересантан. Неко друштво, библиотека, предлог може једном исто толико бити досадан, колико другоме интересантан; укратко, у преносном смислу појам досаде најрастегљивији је. С тога ћемо ми о досади говорити само као о расположењу, и ово ми налазимо као прегнантни облик појаве већином код девојчица и младих жена, а такође често и код неразвијених, или женских људи. Она је тада оно особито, сањалачко, лагодно или нелагодно расположење с чежњом за нечим што није ту, с таким прекорима за све у опште, што жељено ускраћује, с непрестаном жељом за испуњењем неке унутрашње празнине — и све то већином на сексуалној основи. Ова се основа не може израчунати математички, али искуство посведочава, да се ово расположење појављује само у време потпуне полне енергије; да га нестаје кад се у том случају чежња баш по жељи испуни и да и иначе и најбогатије и најбоље промене не могу дати замену — закључак на еротичан повод није дакле дат насумце. Истина је и да ми видимо и морални и васпитни утицај рада, који строго подељен, нарочито захтевајући и потпуно испуњујући и сва излишна расположења одстрањује; али све има своје границе и често је јача и мека, слатка снага досаде од морања и нагона за радом. И је ли она већ ту, тада њене последице добре никад нису, равнодушне ретко, а најчешће у њиховој сенци сазрева лагано забрањен плод. Нико неће рећи, да је до сада узрок недозвољеним одношајима, почевши од завођења и прељубе и свију оних многих грехова, који са тим долазе, од малих крађа за љубав љубазника па све до убиства нељубљеног супруга, — али за криминалисте је она увек један симптом, који казује, да је жена била незадовољна оним што је имала и да је тежила за другим. А од тежње до жеље и од жеље до дела, колико има? Ако упитамо покајане браколомнице, кад им је на памет пала кажњива мисао увек и увек ћемо за одговор добити, да је то било у часовима неизлечиве досаде. И рђаве мисли и планови, све је из гога времена. Упитајте само искусне криминалисте, да ли су они ма и једном погрешили кад су код жене т апшв поМв репси1ов18, које су извршиле злочин, прво за часове досаде питали. 0 њима обично зна околина и окривљена и сама верује и зна, да је већ упола ухваћена, кад се већ и о овим часовима пита. Сћегсћег 1а Гетте — сћегсћег 1' атоиг — сћегсћез 1' еттј — и стотину пута наћићете решење. Скривени сексуалитет лежи такође и у сујети, више него што се обично мисли. Ову реч смемо употребити само у нарочитом значењу, јер кад говоримо о сујети научниковој, чиновниковој и војниковој онда мислимо на славољубље, на тежњу за истицањем, похвалом и признањем. Нарочита сујета је само ствар женска или женских људи и као што је Дарвин показао да боја перја птица, инсеката па и самих цветова само за намеру одабирања служи, има дакле сексуалну основу, исто тако и женска сујета има само полни циљ, она је сујетна само за људе. У овоме се најтачније изразио Локе: »Све што обраћа пажњу на њену личност, а не шкоди јој, употребиће жена макар и ин-