Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

3*75

решљивој загонетци у срцу женином" или о »вечито тамној тајни душе женине*, — уи1рев уи!1; Ггаис1ет, 1ирив а^пит, ГетЈпа 1аис1ет — тиме оу све дубине тајанствености решене. Дотични човек умео је само иоклонити 1аис1ет, разумео је нробудити сујету па стога је и изашао као победилац и над оним, који је био много достојнији од њега. Ово иде тако далеко, из одговарања на питања о сујети жениној можемо добити поуздан и одређен одговор и на саму живахност њеног сексуалитета, а тај је одговор за криминалисте врло често од највеКе важности. Стари Хајнрот изврсно вели: Сваки женски индивидуум поклања себи, само док још може, или док верује да може полагати право на нешто, највеће поверење; сујета је полни карактер«, а ми још додајемо, и мерило секоуалитета. Чим дете метне у косу прву шарену пантљику, полност је се већ узбудила, она се с љубављу пење до највишег кићења и украшавања и умире, кад се постарела жена занемари. Жена лаже кад вели, да је у њеном срцу све изумрло, а седи пред вама чиста и накићена; она лаже кад вели да још љуби свога мужа а и најоскуднија брига за одело и тело говори друкчије; она лаже кад уверава да ће увек иста остати и да ју је сујета прогала. То су иравила без изузетка, и сваки греши, ко им не верује. Често долазимо у прилику да будемо поучени и о томе, колико вреде женска знања и у колико се на њих можемо ослонити. Али није овде место да се о капацитету и женског мозга оријентирамо, и да се упуштамо на опасно поље, на коме су некад Шопенхауер и другови а за њима и модерни Антрополози радили, и још и данас раде — у даноме случају то је ствар иследникова, и он ће и то испитаги, као и све остало. Ми ћемо само указати на симптоматизму вредност женских знања у погледу на њихову сујету. Тако Локе вели, да жене у цркву и позориште иду само да изнесу своје хаљине и покажу своју побожност и разумевање у уметности, а та<1ате сГ АгсопуПе вели жене уче само да се каже, како и оне нешто знају међу тим до самих знања врло им је мало стало. Ово је важно што ми баш у овом погледу можемо по који иут учинити жени неправо. Ми смо навикли узимати, да жена за задобијањем ма каквих знања мора имаги извесан одређени циљ, који са њима сгоји у узрочној вези. Ми се обично питамо: за што се он интересује за њих, зашто је стекао себи та знања, и у већини случајева чинимо потпуно правилно, кад се те логичке везе сећамо и логички је тражимо. Ово је доносило много разумевања и у најтежим процесима — али би код жене ту било лажно закључено. За вештине, литературу и знања оне се већином интересују из сујете; али и за стотине других ситница још, само заго, да би знале, да би тиме могле сјајити, показати: да се зна. Сујета и радозналост врло су сродне и жена често долази до знања, која би је веома јако могла осумњичити, само кад се она не би могла на најбеднији начин објаснити: њиховом сујетом; а ова се опет објашњава само борбом за другим нолом. И сама жена инстиктивно зна, да своја знања само на овом пољу може употребити. И ова борба за другим полом, најчешћи је издајник женин, и то како за своје сопствене злочине тако и за туђе. Свугде ће ово бити драгоцено: „Прва Евина помисао после греха беше: Како ме одева овај смокови лист ?« Ово је изврсна представа, да Ева, која се само своме Адаму имала да допадне, поред свију других беда због греха, прво дође и на ову помисао. Али је она потпуно тачна; чак и Евине мисли можемо од прилике представити : »Да ли ћу му се сад више или мање допасти?« Свакако, врло је карактеристично, што се вели, да јој је то била прва помисао. У томе и лежи сила сујете, што се она брзо напред пробија. Може се рећи, да би од свију откривених деликата, које је руководила жена за имаовином, најмање још половина остала неоткривена, само да су учиниоци још толико снаге имали, да се са неправично задобијеном тековином. још извесно време пригаје и на миру остану. Отуда се и сваки криминалист, при истраживању покрађа, у толико више може надати, да ће учиниоца открити, у колико је сама покрађа већа. Велика покрађа се на лопову да одмах видети, док је само неколико банака врло тешко приметити. Ово опгите начело, много се више даје применити на женски род, него ли на мушки; стога криминалист, који сумња на извесног човека, треба мање иажње да обрати на његов лични трошак, већ много више на трошак његове жене или љубазнице. Кад посилни украде што

госпођи мајорици, онда нову кецељу добија његова љубазница, која је онда не чува у орману, већ с њом одмах сутра дан иде на пијац. Ово иде тако далеко, да жене не могу ни да дочекају тренутак, кад ће се накитити. Једном се десило, да ухвате цигане баш на самоме делу, и кад су изишли пред кућу, пред којом су циганке, док су они кроз прозоре покрађу избацивали, стражу чувале, беху оне већ покрађу и поделили, па чак, поједине хаљине и обукле — њима је најважније било, да накићене дочекају своје мужеве. 0 сујети треба још прегледати и »Котап1;1е Поуе апс1 регзопа1 Веаи1;-у к од Ханрија Финка. У погледу сексуалности за нас је важна још и уседелица, јер је она сама по себи, нешто са свим друго од свега осталог женскиња. Стога њу треба друкчије и посматрати и схватити. Какве се особине приписују овима, већином врло бедним сгворењима, позиато је довољно, а биће прилично да су тачне такође још и све оне многе необичне и непријатне особитости, које се о њима причају. Уседелица је промашила свој ириродни циљ и тада излази на видело и све остало, што овом случају одговара; а то је : огорчење, завист, злоба, опоро оцењивање туђих особина и дела,; незграпност у схватању нових одпоса, прегерана плашљивост и стидљивост, последња већином као симулације невиности. Познат је Факат, који сваки искусни криминалист може нотврдити, да уседелице (ми овде мислимо само на неудате у године већ зашле жене без деце; никако пак на госпођицу у анатомском смислу). Да уседелице као сведоци увек по нешто ново донесу. Нека сте десет сведока по једној ствари испитали и нека су свих десет њих једнако један догађај описали, нек дође само стара госпођица као једанајести, она ће целу ствар са свим друкчије знати, јер ју је она, одговарајући својој природи, са свим друкчије посматрала. Она ће унети у њу читаву масу сумњи и размишљања, тврдећи да је најобичнија ствар највеће зло; и ако јој само буде могуће, довешће све у везу са својом личношћу. Ово колико је карактеристично толико је и јасно. Она обично у своме живогу није много добра ироживела, није никада имала мушке заштите и врло често била је без одбране предмет и нишан подсмеху и задиркивању; учтивост и пријатељство често јој је врло ретко указивано, и онда је са свим природно, гито она свуда само зло види и што је сво то зло само на њу управљено. Ако је стара госпођица видела са свога прозора какву тучу, и треба по њој да сведочи, она ће изјавити сумњу, да је туча само зато израђена, да њу узнемири. Ако је какав кочијаш поред ње неко дете прегазио, она ће пронаћи, да је он управо на њу хтео, само да је уплаши; лопов, који је продро у суседов стан имао је намеру, да то у њен учини јер је само она без заштите и само је она свакоме изложена — појмљиво је дакле, да је он само њу хтео да оштети. Али како по правилу има увек више сведока, и како ће она често и сувише донети, то она онда са својим исказом неће моћи свагда зато шкодити; међутим ииак треба бити на.опрези. Да има и изузетака, разуме се само по себи; али је тако исто познато и да се и овде изузетци у екстремности бркају; и кад се по који пут деси, да нека старија госпођица, нема злих особина својих другарица, онда ће се тако исто и то десити, да ће она бити и много љубазнија и мекша, те ће на тај начин опет као сведок бити опасна, јер ће сваку ствар сувише благо и помирљиво схватати. Исто је тако тачно и то, да су по неке старије госпођице и много образованије и цивилизованије, него остале жене; и као што с1е СЈшпсеу изводи, то долази отуда, што оне, немајући да се брииу о мужу и деци, много више имају времена и мира да се и лепим баве, — само ако су томе ма и најмање наклоњеие. Ваља само обратити пажњу, па ће се одмах видети да су већина оснивачице добротворних друшгава, обично старе госпођице или удовице, које нису имале деце, код којих се дакле материнство није могло правилним путем задовољити. Не треба дакле да се варамо и да се, кад о племенитости једне жене судимо, и тиме дајемо завести, што су оне толике и толике добротворне институте основале, или се при њиховом оснивању јако интересовале и истицаде, ту може бити племенитости, али по правилу томе је основ увек само у оскудици занимања и, као што поменусмо, у тежњи за неком врстом материнства. (Наставиће се)