Полицијски гласник

376

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 48

ТРЕБА ЛИ ЛЕКАРУ Д03В0ЛА ЗА ОПЕРАЦИЈУ? Један скорашњи олучај у Москви дао је повода, да се узме у претрес, и не само да се теориски, него и на пракси, законодавним аутем, гато пре расправи и реши питаље: сме ли лекар, и без пристанка дотичног болесника, у извесним случајевима преке потребе, предузети над болесником хируршку операцију, само ако, по лекарској савести својој, налазио буде, да је та операција била неизбежно нужна, или не сме него мора да пусти, да болник, који би операцијом могао бити можда спасен, оде без ове насигурно у загрљај смрти ? Случај, о коме говоримо овде, десио се 14 пр. мес. у Москви. Тога дана било је пред Московским среским судом суђење д-ру Модлинском. Казаћемо мало сниже за што је тужен, а пре тога да речемо реч две о њему лично и о интересовању публике за његову ствар. Др. Модлински је ученик и последник гласовитог московског хирурга и оператера Книа и важи данас као најодличнији хирург у Москви. Колико је он уважен као зналац и поштован као човек види се по томе, што се московска публика није никад у тој мери интересовала ни за једну ствар, као што се овога пута заинтересовала за процес др. Модлинсков. У судској сали могле су се видети и особе, које припадају највишим круговима у Москви. Огромна МитроФанска сала московског суда беше дупке пуна с краја на крај. А због чега је то дошао један тако угледан лекар на оптуженичку клупу Р Дошао је с тога, што је следујући позиву своме предузео био и извршио једну операцмју у доброј и најбољој намери, али је ова испала Фатално, а за извршење хируршке операције није имао овлашћење, дато му по свима Формама. Од прилике у августу месецу прошле године дошла је у његову клинику, која носи име његова учитеља Книа, нека сељанка, девојка Прасковија Чернова, којој је могла бити осамнаеста година. Дошла је да је лекар ослободи неке гуке, која јој беше израсла на врату и која је страховито ружаше. При прегледу пацијенткиње, ггре операције вратне гуке, која је, у осталом, веома успешно испала, др. Модлински је констатовао да Прасковија има и на трбуху оток ембриолошког карактера, који би, по његовом схватању и нахођењу, ваљало такође у интересу доброг здравља девојчиног удалити отуд. Но како је за ту другу операцију био потребан пристанак Прасковијина родитеља, то је др. Модлински наредио, да његови асистенти прибаве дозволу родитеља а да се операција не извршује дотле. Сутрадан су асистенти призвали оца девојчиног и он, ма да се први мах противио, дао је усмено свој родитељски пристанак, да се операција може предузети. Асистент др. Коцебу сведочи, да је он изјавио само своје чуђење шта ће та операција кад се његова кћи није никад пожалила ни на какве унутрашње болове. Сутрадан, после добивене усмене дозволе очеве, др. Модлински, уз асистирање редовних ординаријуса, предузео је и извршио операцију пред неколиким хирурзима из губериије, који су се у тај мах случајно затекли у Москви. Операција је у први мах ишла брзо и испала је срећно. али баш у последњем моменту, кад је просекао и хтео да удали гуку а оно прсну и један део гноја просу се из ње у трбушну дупљу. После брижљиво извршене дезинФекције извршено је потребно зашивање и операција се сматрала за срећно свршену. Али убрзо се погорша стање болесничино и пошто се појавише знаци запаљења трбушне марамице, то др. Модлински приступи другој лопаратомији, која показа, да је наступио случај септичног перитонитиса. На 24 сата после тога Праскавија беше хладан леш. Није протекло много времена, а родитељи девојчини поднеше суду тужбу, што је др. Модлински предузео операцију, без пристанка девојчина и без дозволе родитељске. Тражили су да суд осуди хирурга по § 142 кривичног закона. Асистенти, кад су саслушани, рекли су, да су родитељи доиста дали дозволу. Но неке од »Фелчерица®, које су такође биле присутне при операцији, теретиле су донекле др. Модлинског тачним неуредностима на клиници. Суд је позвао као експерте професоре Снегорв а, Рајдинга, Минакови и Ђаконова и ови су дали мишљење одлучно у корист туженика дра Модлинског. Сам туженик у завршној одбрани својој речито је доказивао, да је био у араву предузети операцију већ и на основу своје савести својег увиђања, да је операција потребна, макар и не било допуштења и пристанка родитељског. Није хтео признати да је по чему био крив и одговоран за смрт девојчину. До сад је

било преко 30.000 особа под његовим ножем и он ни у једном случају није предузео операцију без потребног Формалног пристанка дотичне особе, њених старалаца или њених родитеља. У одбрани својој и по други пут је нагласио, да би за извршење једне операције требало да је довољно само то, што лекар, хирург оператор, налази, по лекарској савести и зналачкој оцени својој, да је операција потребна. Он је, вели, сав свој труд све своје нерве уложио, да у Москви створи једну клинику за углед, али ако би га суд, због смрти Прасковије Черновљеве, огласио за крива, онда би он окренуо медицини леђа и све би напустио, што је годинама с тешком муком подизао и чему је сав свој живот био посветио. После сјајне одбране тужениковог браниоца адвоката дра Ледницког узео је реч државни тужилац и тражио је осуду докторову. Суд је нашао да је др. Модлински крив и за то га је осудио на 7 дана затвора, с гим да га у верском погледу има још и црква да казни. Овај случај заповедно налаже, да се закони у погледу предузимања операција битно измену и да се лекарској савести даде шири мах, а да се за могуће злоупотребе потраже предохране у каквим другим мерама, а не у несувременом тражењу дозволе од болесника или, што је још горе, његових родитеља, које често баш љубав родитељска заслепи, те не допуштају спасавање своје деце, помоћу хирургаке операције. В.

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО К0 Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 16 Чудновато писмо ово пробуди Шасенову радозналост, узбуди му чула и речима о госпођици Икс уљуља га у сигурност. Тако се упутио на састанак, који му је донео смрт. За женом, која је њ. о ,лила стан и којаје, без сваке сумње, убилац, трага се непрестано. Али њена умешност пре злочинства даје основа зебњи, да се ни после тога неће глупо понагаати. Пре свега нити се зна, куд се изгубила, кад је напустила Ри де л' Аркад, нити откуда је дошла, кад се упутила у Ри де л' Аркад. Пошто јој је утрт траг, има мало наде, даће се брзо пронаћи. За лрви мах требало би сазнати, од које би се међу разним женама, са којима је Луј Шасен одржавао односе. могло уопгате очекивати убиство. Љубазница обичне сорте, изневерена или преварена особа тегако да би се овако страшно светила, како се овде догодило. Непозната припада свакојако бољим круговима нашега друштва; за то говори отменост њене појаве не мање од у основи циничког писма. Тако исто нека је напоменуто, да ју је Шасен морао добро познавати или да је бар раније био с њоме у тешњим односима... С тога му и није оставила ни мало времена за присећање или за оријентисање, него га је напала, чим је крочио преко прага." Исти лист извештава сутра-дан даље: „Веома претерани, ако не и лажни, гласови тврде, да је суд предузео у Шасеновом убиству истрагу у сасвим новом правцу. Оно до душе пада у очи, да је госпођа Шасен за време од две године двапут постала удовицом на сасвим исти начин. Оба се пута јавља нека жена као убилац, која је своје жртве примамила себи писмима; само је садржина писама била различита: у првоме се апеловало на племенигост госиодина де Шивреја; у другоме ласкало пороцима једног распусника. Иојмљиво је, што суд трага и у овом правцу; али тешко ће коме пасти на памет да иосумња у жену, која ужива изврсан глас, која је свога првога мужа преко сваке мере волела, а која је на развод са својим другим мужем нагнана најодвратнијим околностима. Осим тога ми смо у стању саопштити истину, да удова госпођа Шасен лежи тешко оболела и није свој стан напуштала већ неколико дана; у осталом, нема она ни најмање сличности са госпођом, која се ггојавила у Ри де л' Аркад. Говорило се такође и о хапшењу госпођице Икс. И та је вест неистинита. Госпођица Икс је била позвата, да буде испитана о жени, за којом државни тужилац трага на све стране, која њу, како је бар по њеном писму изгледало, исго тако добро