Полицијски гласник

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИ.ГСКИ ГЛАСНИК

377

познаје, као што је познавала Шасена. Госпођица је Икс исказала, да се у њој још ни према коме није породила сумња, да је живот Луја Шасена са њезиним имао само веома лабавих веза, и да је он себи прибављао и таквих забава, о којима она није имала ни појма. Она је у свима својим исказима показала велику повученост, чему се ми и не чудимо код још увек врло лепе даме. Још је, дакле, умотано у исту таму уоиство у Ри де л' Аркад; а да ће се икада расветлити, изгледа нам за сада још веома сумњиво 8 . * Код злочинства, чији је једини покретач била освета, ретко доводе истраге до брзога успеха. Јер где полиција обично тражи пресгупнике? По јавним саобраћајним местима — јединим, где она има приступа.,. Али кога тамо може да нађе? Преступнике од заната, обичне злочинце. Ну ако кривац припада другим друштвеним слојевима, који би се морали потражити и на другим местима, онда јој се делање особито отежава, пошто полиција, ако нема поузданих знакова, не сме олако да продре у приватан стан. А и познате су навике, познате већ мере, које се предузимају, које готово увек остају исте, јер је, што је у осталом разумљиво, и полиција изложена старим обичајима рутине; у самој ствари и њој само веома ретко дође каква нова мисао на памет. Код Шасеновог убиства, на пример, не би јој никад нало на памет, да убицу тражи у каквој болници за душевне болеснике. Већ сама та околност, што се болесници у таквим заводима држе добро затворени, искључује код полицијских чиновника и помисао на такву могућност. — Али зар не испада покадшто и каквој осуђеници за руком, да се докопа слободе? Зар је, на пример, искључена предпоставка, да ће каква богата или и само умешна особа међу болесницама моћи добавити средстава и пута за кратак излазак, на време од неколико часова? 0 таквој повреди заводске уредбе, па била због тога кривица до директора, до лекара или чувара, ћути онда поуздано историја за сва времена, чим се догодила каква несрећа или је болесник при таквом изласку учинио какву погрешку или чак извршио злочин. * Убиство, чији учинилац остане непознат, које се поротничким суђењем не одржава на дневном реду, у Паризу је брзо заборављено. Тако се исто и о убиству у Ри де л'Аркад после четири недеље једва још и говорило. * Смрт је извршила развод брака радикалније, него што би учинила ма како повољно свршена парница. Госпођа Шасен је и по други пут удовица. Да ли ће се по трећи пут удавати ? — Можда! Та она има тек двадесет и четири године и изврснога је здравља, откако је ослобођена свога другога мужа; располаже још са седам милиуна — јер је два милиуна Шасен спирио за две године, — те је свакојако вредно помучити се око ње ! Најзад. није јој јамачно много до тога стало, да дуго носи име, које је у њеном срцу будило најжалосније успомене, ма да барон Роберт није сматрао за потребно рећи јој, да је као жена припадала убици господина де Живреја, њеног првог мужа. * * Берта Моклер се осећа у заводу Свете Ане врло добро. Али се сме као искључена сматрати могућност, да буде икада враћена у Клермон. На против, душевна ће се бољка, које је без сумње већ допала била, кад је извршила онај иначе непојмљив злочин, употребити као мотив за молбу о помиловању. Њена је будућност осигурана: доктор Баријо стављен је у могућност да јој одреди поприличну ренту; он ће је јамачно овда-онда употрббити и као објект за хипнотичке студије, јер се лекар радо не одриче тако изванредно згодно објекта. * Госпођица Икс је редуцирала свај буџет после Шасенове смрти, али се својих навика није одрекла. Виђа се у позоришту, у Булоњској шуми, са лепим пријатељицама, које су у истој сразмери млађане, у колико она стари — једна околност, која доказује, да се не плаши упоређења, и да се још убројава међу лене жене.

Барона Роберта су опет спопали путнички беси онога дана, којега није више био потребан својој пријатељици. Тога дана је позвао свога Курјеа. — Спремај сандуке, заповедио му је, отпутоваћемо за један сахат. — Зимску или летњу гардеробу? питао је Курје. — Обе! Од сад се више нећемо нигде задржавати! — Врло добро, господине Бароне, одговорио је Курје. И они отпутоваше! Ј. У. Крај КАРТЕ И КАРТАШИ У ПАРИЗУ » ... Краљ је заповедио господину Сесаку, да напусти своју службу, и да се одмах сели из Париза; а знате ли за што? За то, што је при картању варао, служећи се обележеним картама," тако је писала у једном писму од 18. децембра 1678 године госпођа де Севиње, која је била хладни и непристрасни посматрач свога времена и својих савременика, А у једном писму од 18. новембра 1780. године прича гроФ Мерси д'Арженгло царици Марији Терезији, која га је молила, да јој поверљиво саопштава, шта год се деси на Француском краљевском двору, у коме је била сјајно средиште њена кћи Марија Антоанета, дакле прича овако: „Маркиз де Шабр, официр у личној краљевој гарди и познати карташ играо је први пут у двору и добио је 18.000 лујдора, али је за неколико дана свога бављења у Марлу изгубио 30.000. За тим је ишао по извиканим коцкарницама, и у једној га је притворила полиција, што је украо грофу Дилону кесу са 500 лујдора.« Ово неколико речи могу послужити као довољан доказ, какви су били коцкарски столови у Паризу у разна времена, па били они јавни или у скривеним салонима или у краљевој палати. Увек се у тој дрској игри служило с разних страна најгорим средствима, некада као и данас! Кардинал Мазаран, моћни стуб државе под Лујем XIII., важио је као лажни играч при картама. Од њега се још води она изрека „РгепДге зеа ауап!;а§е8,« која се некада врло често употребљавала, а која \ слободном преводу значи: »Свако је коришћење слободно," па макар то било и коришћење лажним средствима, И за време владе Луја XIV. играло се дрско, а и не мање... лажно. Један његов љубимац, који се у Паризу образовао, а по рођењу је био Грк Апулос, био је познат са свима Финоћама игре на срећу, и зарадио је велико имање на карташким столовима, док најзад није ухваћен као лажни играч. Његов новац оде опет у касу државну, а он буде осуђен на двадесет година робије. По њему се од тада називају сви страсни играчи, који се служе и не допуштеним средствима »Бгесз« (Грци). Лажних играча било је и у осталом дворском друштву, међу дамама и господом плаве крви. Принцеза де Харкур играла је јавно с обележеним картама, и »када би је ухватили, она би стала грдити, па би се чак служила и погрдним речима, али је варала и даље,® прича Сен Симон у својим мемоарима. Господин Грамон, који се бројао међу каваљере Луја XIV. вели у својим успоменама са свим равнодушно, да је он, кад год је само могао, „кориговао" игру у своју корист, и што је најоргиналније, истиче за то неко »право« па вели: »Свакада је било моје уверење, да то иије непоштено, већ да је то моје право, да се послужим у своју корист умешношћу и талентом, које ми је подарила природа; па и у свем осталом животу умешност има право да тријумфује над неумешношћу. Да су умрли сада они који још живе и пишу своје мемоаре, а прииадају највећим круговима, и да су поштено написали, видело би се, да се више њих разумевало у ту вештину, и да су је срећно практиковали, играјући лажно у своју корист, више но што би се могло и сањати.« Када се већ почела јављати потајно бура револуције, када је у Паризу владала глад, а у земљи се иочела множити сиротиња, тада су карташки столови у Фантенеблу, Марлиц и Тријанану у велико радили. Неколико дворана, које су имали ту ђаволу страст, умели су да наговоре Марију Антоанету, да уведе коцку у двор; па како је Луј XVI. био човек слаб и непостојан, попустио је најзад молбама своје жене. За кратко време постала је краљица најстраснији играч; по некад је седела за карташким столом по тридесет и шест сати, а свој је месечни џепарис од 500 лујдора изгубила обично истога вечера,