Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СРОЈ 48

но често оу губици били и веКи. Једне је ноћи, на пример, изгубила у Марлиу 140.000 Франака. Када би са својим дворским дамама напуштала коцкарску собу, свилене су јој хаљине бивале тако прљаве од златних новаца, које је држала при коцкању у крилу, да су је дворкиње морале пресвлачити, ако је хтела да се опет врати у коцкарску собу. При коцкању је често долазило и до занимљивих сцена; тако н. ир. гроФ Артон се обично гласно радовао или је тужио, кад је добивао, односно губио; па и када би се приметиле обележене карте, или да је нестало са стола који пакет банкнота, ипак се по извиђеној ствари продужавала игра и даље. Свакојаке су се авантуре дешавале на двору; Некакав извикан Енглез вратио се био из Индије, па распростре глас међу дворске кругове, да њему то није ништа, да се усуди да изгуби при коцкању по 200.000 лујдора. На неколико дана после тога добије он позив на дворску забаву, и још је истог вечера седео у Марлиу за коцкарским столом са краљицом, те од тада постаде ту редован гост. Пошто је за сразмерно кратко време дигао од краљице и њене околине 500.000 лујдора (преко 10.000.000 динара), њега нестаде са дворскога паркета. »Срце ми се цепа, кад чујем приче о теби, к писала је Марија Терезија својој кћери, која је поред издатака на коцкање расипала силне паре на наките; али узалуд беху све молбе и све опомене. За време Марије Антоанете коцка је тражила и налазила жртве само у Финансијским и аристократским круговима, али данас се њоме занимају све класе и сталежи, и жртвују јој суме од многих милијона на годину. Треба само походити безбројне вашаре у околини Париза, или се прошетати недељом и празником изван булевара, па се може наћи множина варалица, које бацају попа, и који се у Паризу зову „ђапе^еиг," а у Немачкој »ВаиегиГаи^ег,« како на столићима показују своју вештину са три карте. »Ево кец, поп и жандарм," чује се њихов веоео позив, »пазите добро, господо моја, брзина није никаква мађија или опсена, све је то природно; добит се одмах исплаКује — та де, рескирајте један динар; молим вас пазите добро: један, два три, где је сад поп? с< и наравно добију најпре неколицина, која су у друштву с варалицом, а после тога други бивају добро очерупани. Свуда у Иаризу — у локалима сваке врсте, на железницама, на лађама, у хотелима и т. д. — има каргаша по занимању, који, као и горе поменути господин Грамон, сматрају за своје право, да се послуже брзином и талентом, који им је природа подарила! И ако се лажно играње карата већ и јавно врши, ипак се све више множи број лаковернога света, који трчи рулетским и карташким столовима, и једва чека од нестрпљења, тако рећи гори од нестрпљења, док се не окрене карта, и док га не опљачкају до последње паре. Да је та проФесија једнака и код нижих и код виших класа, може се видети и по томе, што нам казује ово неколико редака. У Риму је код Квиринала био бразилијански посланик Дон Калодо. Он је био редован посетилац коцкарског клуба (1е1а §гас1а, и једне је вечери ухваћен у том клубу као лажни играч тај племенити дипломата, који је своје друштвено и дипломагско образовање стекао у Паризу! У Сениној вароши има и тако званих проФесора лажног играња карата/ 1 од којих је пре кратког времена један ухапшен; он је у отменим круговима изгубио све своје велико имање, па се најпосле одао лажном коцкању, те му је оно још неко извесно време омогућавало иродужење раскошног начина живота. Како је то много практиковао, буде ухваћен, те му тако клубови затворише своја врата. Он је падао све дубље и дубље у блато, док га најзад полиција није ухватила. Колико је велик број тих лажних картароша и варалица, види се већ и по величини полицијске бригаде, која се бави искључиво коцком и коцкарима, а у њој има 1 10 људи. (У Берлину има ва ту цељ пет тајних полицајаца и један комесар. У пркос свој приљежности и вољи за службом мали су успеси према њиховој множини и издацима, који се на њих дају; издаци су тога ради велики, што се тим људима, полицијским агентима, пружају богата средства, да би могли у разном оделу улазити у коцкарнице, и да би могли тамо ради својих посматрања чак и изгубити по неку стотину динара. Но колико је тешко улажење у такве куће, још је теже насилно улажење; јер кад се већ продире насилно, то не може да буде без икакве ларме и у кратком времену, а дотле наравно

пестане свих нодозривих предмота. Пре неколико година обратила је полиција пажњу на једну кућу у некој мирној улици поред Волтеровог Вулевара, која је дању била. гако рећи мртва и нема, а ноћу се из ње чула иза дебелих прозорских шалона сваковрсна ларма. Полицајци су добро посматрали зграду, и никада нису могли приметити да когод улази на добро закључану капију, те је дакле морао постојати неки тајни улазак. Најпосле нађоше и њега, кад су једну алеју опколили сами полицајци а неколицина људи, који су ту били, на један пут нестаде, као да су у земљу пропали. Ближим исцитивањима нашло се, да из те алеје води један са свим узан подземни ходник у ту кућу; једне ноћи упадне унутра један оФицир са једном десетином жандарма, који су могли ићи у ходнику само један за другим, али им се ствар са с вим поквари, јер крај ходника беше ограђен једном закључаном гвозденом капијом, и кроз њу се могло проћи само ако се има иодесан кључ, или ако се зна лозинка. Полиција је опет по сваку цену хтела да сазна унутрашњост те тајанствене куће; једне од идућих ноћи успузају се полица.јци на кров једне суседне куће, те пређу на ту кућу, открију цреп и низ таванске басамаке сиђу у кућу. Ипак су их доле морали чути, јер су нашли само друштво господе. која су се, изгледало је, безбрижно забављала поред вина и цигарета, и који су добро одиграли своје чуђење нежељеним гостима, али ипак при бољем испитивању, извукла је полиција из камина једног лажног карташа. Другом је приликом полиција са свим тачно знала за лозинку, којом се улазило у једну врло лепу кућицу у улици де Наварин; она је гласила: „Доносим цвеће за Виргинију," и сваки је посетилац морао носити у руци киту цвећа. Кад је тајна полиција на тај начин ушла, ипак се одмах посумњало, и одмах је дат знак у коцкарски салон, што је полиција по томе приметила, што кад је ушла у салон, нађе тамо велико елегантно друштво дама и господе, које се врло весело забавља и шали, а у златно одело ливрејисани момци служе их чајем. Све би преметнуто. али ништа не би на^ено; већ су се хтели полицајци да удаље с киселим лицем, кад се на један пут ван салона чу гласно кијање, и оно се понови више пута. Жандармеријски оФицир отвори један прозор и виде у узаном улазу у зиду једног човека већ у годинама у фраку, који се беше готово смрзао од зиме, јер је био већ крај јануара. »Молим вас, драги мој, ходите овамо; можеге се још више расхладити, 8 рече му весело полицајац. Дебељко клецајући уђе унутра, и у његовом џепу нађоше карте и све улоге у банку; и тај џентлмен беше полицији добро познат лажни коцкар и карташ. У Паризу има тих приватних коцкарских салона безбројно. Већивом су то салони извесних дама, које су некада играле велику ролу у свету, у коме се не траје дуго, и које у то време нису само стекле себи који леп, елегантан стан, већ су и спасле десегину својих познаника. Код њих долазе такви људи на чај, после чаја се почне картање ради забаве и најпосле оне пређе у хазарно; добри пријатељи такве куће доводе своје пријатеље собом. Али ради обазривости, да не би добили какве неочекиване посете, лозинке се у таквим кућама често мењају, као: ,>Је ли ту доктор?" — „Прима ли данас милостива у девет или у десет?" — »Долазим ради слика® ит.д., а поред тога се тражи и извесно знање лупања у звонце или куцање на вратима, па и поред свега тога нађе се неки срећан ритер, који свима играчима дигне вешто, по свом праву, све новце. У свима се гогово париским круговима игра коцкарски, а број је тих клубова врло велики, њихови су називи врло звучни, а многи су отворени само ради коцкања. Они се деле на »тајне« и на »јавне® клубове; код првих се тако звана »пиксла® употребљава у корист клуба — на луксузан намештај, на раскошне свечаности ит.д. — а у другима то иде у џепове оних који добију. Велике варошице претпостављају тајне клубове, јер ту долази само боље друштво. У Паризу има увек спремних места за коцку; или у тајним собама каквог угледног ресторана, или у салонима бољих глумица. Кад дође у који хотел какав странац па се у хотелу даје бал, одмах се налази ту и једна мала собица, у којој су спремљени сголови за коцкање, те се странац, пошто он обично не игра, привољева од старијих лица на балу, да се забави с њима мало картањем. И тако коцкари черупају своје птице, све дотле, док их полиција не ухвати; полиција обично на такве забаве изашиље по неколико својих агенага.