Полицијски гласник

СТРАНА 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

Има доба ореће и несреће. Г. Масе имао је у полицији сигурности врло бриљантну владавину. Г. Кин, који га заступп, беше најактивнији и најодлучнији од свих полицајаца, да његови људи говораху: »Њему, истина, недостаје једиа рука, ну он ј.е ипак потпуно. спретан«. У осталом, не мање му и среКа бетпе наклоњена. Доба иесреће беше насгупило са г. Тејлором, који имађатпе ту махну, што је био скептик и ни у шта није веровао: ни у денунцирања, ни у анонимна писма, ии у случај. Нема сумње, да према анонимним штсмима и њиховим творцима, треба имати и извесно презирање, које заслужују, и ја никад нисам примио ниједну доставу ове врсте, а да се нисам згадио па њену нискост, ну, ипак, полицајац мора себи иоставити за принцитг то, да је све могуће у области криминалних ствари и да ништа не сме да пренебрегне. Сећам се добро, када је једног дана г. Тејло.р прттмио једно анонимно писмо ове садржине: »Господине, ако хоћете да пронађете читаву једну лоповску друлшну, дођите у улицу- »Воц^ећпе«, у хотел Х.^ и тамо ће те наћи, у собама те и те госноде, две Путничке торое, испуњене сребрним посуђем и разним накитттма". — Како би било да одемо, унитах ја ?— На што? рећи ће г. Тејлор, слежући раменима. То вам је једна лагарија да се само полиција истрчи. Ношлдтмо просто једног агента. То ће бити сасвим довољно. Ипак, навалих живо на њ', иокренутом оном врстом нредосећаја, нагона, нањушења, ако хоћете, које извештава полицајца да је наишао на траг, г. Тејлор, који беше врло углађен човек, да би ме задовољио, пристаде да узме кола и да пође са мном. Не само што смо нашли те две путничке торбе, већ и читаву једну дружину, звану »1а ћапс1е с1е Nтогћ", од које 18. или 20. чланова бише осуђени на робију. Најзад, како ћу да кажем, г. Тејлор беше велики пуританац, одвећ строг за један занат, чији је једини предмет хватање злочинаца, и у коме су смелости неоиходно потребне. И после, он никад не беше те среће, које сам ја доцније био, кад не могох ухватити једттог убицу — срећу да видим, како исто мирно сам долази у палицију сигурности, ради предаје и затварања! Још треба искрено да изнесем, да г. Тејлор, бивши тврдоглав у његовим схватањима, ценећи, да обавештења дата новинама могу бити убитачиа ио криминалне аФере, — одбијаше систематски посету од стране новштара. Овтт, нак, ннсу оклевали да му спреме освету, чија моћ беше неоспорна. Г. Тејлор, који је, као полицијски комесар, имао веома стварних успеха, благодарећи његовом стрпљењу и свестраиом проучавању аФера, — беше примио место шеФа нолиције сигурности, тако рећи, са пожртвовањем. Г. Грањон, нашавши се у забушт, како да замени Кина, беше навалио живо на г. Тејлора, да заузме то место и он најзад попусти. Ну, он уђе у ово одељење на кеју в с1е8 ОгГеугез® са идејама сасвим особеним, а нарочитб са унапред скованим непријатељством према новинарима.

На жалост, они су му вратили мило за драго! Г. Тејлор није хтео причати новинарима своја „наседања.® Да је пак, то учинио, без сумње би се рекло, да томе беху узрок убице, а не он! У опште, г. Тејлор беше ћутљивица. У афери Пранцинијевој, приликом с.усрета са једним новипаром, на басамацима Марије Рењолове, случајно се изрече пред дотичним новтшаром, да смо пронашли у ходнику један разбијен свећњак. —■ Да нисам и сувише рекао, запита ме г. Тејлор, пошто се новинар удалио ? ! Г. Тејлор вам је био од оних, ко.ји' држе, да аФере судске и полицијске не припадају штампи пре суђења. Чим ја ступих у полицију сигурности, имађах сасвим друкчије схватање. Разумео сам одмах да, било то убитачно или корисно, треба пре свега бити у добрим односима са штампом. Треба бити савремен и но моме мттшљењу, један ше® полиције може све да изгуби, ако не да никаквог обавештења репортерима. Мој застуштик г. КошФер доказује, да је мога мишљења. Ја нећу ни да говорим овде о ономе малом јаду, који се искуси сваког јутра при читању разноврсног броја јавиих листова у којима нас називају неспособнима. Има других, много озбиљнијих, Незгода. Ако не кажете ништа новинарима, они ће истраживати сами и како су они сада исго толико многобројни, као и агенти, које ше® полиције сигурности може употребити за једну аФеру, и како су готово увек. веће интелегенције од дотичних агената, а имају и много више новаца на распололгењу, — успеће пре нас, па како неће ухватити убицу, оии ће га на овај начин известити, да је дошао тренутак, да се склони на какво сигурно место. Међутим, ако им кажете све оно, што може интересовати публику — без онасности но истрагу — они се тиме задовоље, срећни што су избегли дуга трчкарања. У самој ствари, штампа, као и већина других ствари садањег доба, има своју добру и рђаву страну; она чини и зла, а чини и добра. Кад приспех у Св. Кантен, ради хапшења Жеомеја, рече ми овај : »да сам четврт часа раније читао »Ве РеШ Јонгпа!,' ( ви ме ие би пронашли,® за то сам ја, онет, читајући у листу »Ва Вап1егпе (С о открићу једне лешине у Милери-у, номислио, да то не буде легтшна опог извршитеља ГуФеа. Да не бејах читао дотични чланак, вероватно да наслеђе ГуФеа још не би било отворено. Не треба никако заборавити, да је организација полиције још рудиментарна. За целу Француску још не ностоји никаква централизација иодатака. Паркет Лиоиски не иитересоваше аФера ГуФеова, која се збила у Паризу, те не би никад ни помислио да нам достави ма и најмањи податак. Лако је увидети, да су услуге учињене од стране штампе, у .самој ствари веће од иезгода, које она причињава. За једног шеФа полиције сигурности, ако зна њоме да се послужи, она је моћан иомоћник, без сумње каткад и досадан, кога би радо послали до ђавола, али, у ствари, инак кориетан помоћник. (Свршиће ое)

ЗАПИСНИЦИ ИЗ МРТВОГ ДОМА РОМАН У ДВА ДЕЛ.А Нлписао Фједор М. Достојевски Превео с руског Јефта Угричић

II Р В И Д Е О УВОД Уудаљеним крајевима сибирским, усред степа, брегова или непролазних шума, налазе се овде-онде малене неугледне вароштт с једном, многе и са две хиљаде становника, с дрвеним домовима и двема црквама — једном у вароштт, другом на гробљу, то су места, која више личе на боље село у околини Москве, него на варош. У њима обично има сасвим дОвољно судија, асесора и свега осталог нижег чиновништва. А у

Сибиру је, и поред све хладноће, веома топло, служити. Тамо живе људи прости, иелибералии; иоредак је старински, сталан, | вековима освећен. Чиновници, — који, као-' што је и право, играју улогу сибирског^ племства, — или су тамошњи људи, прирођени Сибирци, или су дошљаци из Русије, већим делом из обеју престоница, намамљени већом платом, двогубим путним трошковима и варљивим надама на будућност. Они између њих, који су умели да реше загонетку живота, остајали су готово свагда у Сибиру и са уживањем су се у њој стално настањивали. Доцније беру они богате и слатке- плодове. Али други, лакомислени људи, који не умеју разрешити загонетку живота, убрзо се засите СибирОхМ и с досадом се питају : загато су тамо и дошли ? С нестрпљењем доврше законити рок службе од три године и послс тога се

одмах потруде за премештај, враћају се у завичај, грдећи и исмевајући Сибир. И, они гретпе: јер не само саслужбенога него и са многог другог гледишта могуће је у Сибир благовати. Клима је изврсна; има много веома богатих и гостољубивих трговаца; много ванредно имућпих туђинаца. Гоопођице цветају као ру»:е и моралне су до крајности. Дивљач лети но улицама и сама иде у сусрет ловцима. Шампањер се пије неприродно много. Ајвар је нрекрасан. Жетва је на поиеким местима петнаестострука... То је, уопште, благословена земља. Треба се само умети њоме користити. А у Сибиру знају то. У једној од таких веселих и собом задовољних варошица, са најљубазнијим становништвом, на које ће успомена остати свагда жива у мојему срцу, наишао сам на Александра Петровића Горјанчикова, на-