Полицијски гласник

БРОЈ 1 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРАНА 3

— Фран, к где је неки трговац, враћајући ое овојој кући, био у нола премлаћен, у тренутку када је навалио да отвори врата од свога стана, од стране двојице дрских разбојника који су га пљачкали), или да га пробурази својим ножем, —- наш оператор нема чега да се плаши. За овакве прилике, револвер је готово саовим изишао из обичаја. Такав је случај био атентат славнога Маркелета на нолицијског комесара Веријоиа. Кад дело изврши, наш се лупеж удаљава. Вратар, који није видео кад је ушао, није мотрио на н.егов излазак. А када би га видео где мирно одлази, све што сакривеном пљачком у џеповима или у своме порт®ељу, како да посумња у човека тако лепо обучена, достојанствена држања, лагана и мирна хода? Вратар, немаран и расејан, видећи га где пролази и поздравивши га љубазно, далеко је и од саме помиоли да је истом извршен злочин у кући коју он чува. Најзад, пооледња обазривост, када наш човек жели да изнеое повећи предмет, он је прибегао услугама једног свог пријатеља који заговара вратара док он изађе. Доцније, када се злочин констатује, овај исти вратар гракнуће од изнеиађења, клеће ое, искрено, да нико није нити ушао нити изишао. Или, ако се осећа крив са небрежљивости, да би отклонио сумњу, потврднће, под заклетвом, да он није остављао своју одају. Да би се оправдао саовим, учиниће боље или горе; откриће рђаво владање покућара г. Св. Луке или куварице г. Св. Јована, рђаво владање које је он до сада покривао благонаклоним ћутањем, на велику штету оба господина. Ако је за то повољна прилика, он ће ићи дотле, да ће говорити да крађа није ни извршена кирајџији, него ју је он измислио, јер су га послови издали, или жели да направи посла несрећном газди. • У ствари, дакле, наши су станови врло рђаво чувани. Али вратимо ое нашем калаузару. Нашавши се једном на улици, он је спасен. 'Гада чак када би га познали, сутрадан, исте вечери, могли би га ухапсити. Он ће навек наћи изговора и оправдања говорећи да је био на ком другом месту и, пошто је сместио новац који би се дао познати или га променио, пустиће га из недостатка доказа. А артије од вредности биле су с места однете к једноме од*оних сумњивих посредника који их шаљу у Лондон. У Енглеској, на проото оћравдање домицила ггродавца, када ће г. Св. Лука, вративши се у Париз, премишљати како ће им оспорити својину, његови папири били су већ прешли кроз четири или пет различних руку. Сребрно посуђе, драгоцености, • све изломљено у комађе и истопљено у позадној одаји од дућана кога услужног зеленаша, све ће бити препродано, пре вечери, коме топиоцу из кварта Сен-Авојс. Сам новац који наш злочинац добије на тај начин, он неће задржати при себи, из страха од калаузара, пре свега, и напослетку из бојазни од посете полиције. Он ће га дати у оставу код три или четири гостионичара, који ће му отворити јак кредит и враћаће му га по колико му кад буде затребало. Једино алат што би га могао издати. Зато ће га он, после мало издашније експедиције, оставити на самом попришту. Он је, у осталом, прост и не кошта много. Справе калаузара састоје се из неколико дрвених заглавака, једног свежња калауза и лажних кључева, једне ћускије за улазна врата, једне пљоснате ћускије за намештај, једне мале ћускије за » благајнице «, сва ова оруђа су проста и јевтина. Једино што лажни кључеви показују извесно савршенство у изради. Последњи иодвиг у тој врсти јесу лажни кључеви направљени из једне кључне цеви чија се секирица састоји из једног низа малих оштрица изрецканих с милиметра на милиметар и свивљивих на њиховом крају. Оне од оштрица које запну о препоне за обезбеду или о грло браве ломе се чисто у заресцима, и, пооле продуженог напора, кључ усваја облик и потребну дужину да ригла може да игра. Овај алат, зналачки сложен, као и ћускије од алуминијума, скуноцене са њихове какоће, не употребљавају други, до само чувени калаузари; у толико пре усавршено оруђе, као пробојац који покреће мотор помоћу петролеја, средством којега, пре неколико година, неки калаузар начини округлу рупу у каси г. Феранда, мењача из Мароеља, и украде из ње 15.000 динара, или динамитне капсле помоћу којих, пре неколико месеци, два енглеска џентлмен а, г.г. Џорџ Милер и Тома Едвард, отворише гвожђем оковане сандуке Американског Ексиреса. 8егуит ресиа служи се калаузима и роговима, или нарочито исеченим кључевима, који се крећу врло лако у унутраш-

њости обичних брава. Пожуримо се рећи да се калаузар ретко служи лажним кључевима. Је ли затвор браве прост, на један обрт, пошто је покушао да обије браву, ако калаузар наиђе на сметњу, он се не зауставља пред ситницом око једних врата: он гура левом руком једно крило на горњем крају, изазива зијање, увлачи у жлеб кукаст валауз, дохвата одозго дугме од ригле и вуче га, врши исту операцију на риглу одоздо, и један мало јачи удар плећима чини да ригла искочи из свог лежита. И то је све. Ово је обичан и класичан начин оперисања. (Сврпшће ГТЈ?*-.

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО (| Г. ТЕЈЛОР, ПОЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ И ШТАМПА — ИЗ ГОРОНОВИХ МЕМОАРА ПРЕВЕО Драг. Ј. Антула ВОЈ. СУД. КАПЕТАН Неколико дана пре мога ступања у иолицију сигурности, лист. »(Јаи1о18 <( пубкикова један чланак, који имаде силног успеха, а који сам сачувао, једно због његове занимљивости, а друго због тога што доносаше у изводу, на начин веома живописан, све што се тада писало по другим листовима и часописима: Једна нова драма „Јуче по подне, г. Тејлор, шеФ полиције сигурности, учинио је посету г. Бесаку, директору позоришта „Сћа1;еаи — сГ Еаи. а Пошто му се приказао, вешти се полицајац овако изразио: — Господине директоре, пошто ми служба оставља доста слободног времена на расположењу, ја сам држао за добро, да исто употребим на израду једне драме, која ће, без икакве сумње, донети богатства вашем позоришту. — Ја ништа боље и не тражим, одговори учтииво г. Бесак. —• Ириродно је, да сам за предмет исте узео материјал, који оам боље но ико био у стању да обрадим, са потпуном тачношћу коју изиокује модерно позориште. — Добро сте и учинили. — Моја драма носи наслов : »Историја једног злочина«. — Врло добро. — Држим да је некорисно да вам је читам. Довољно ће бити, ја мислим, да вам прочитам само наслове појединих слика, па да је већ примите са одушевљењем. — 'Кад се дешава радња? — Наших дана под г. Грањоном. — Тим боље. Коотим бар неће стати скупо. — Ја вам рекох, да је комад потпуно натуралистички. У осталом биће боље да чујете.... И г. Тејлор, развијајући рукопис, поче да чита: Први чин: Злочин се извршује. Други чин: Полициј а истражује убицу. Трећи чин: Убица остаје неироналазим. Четврти чин: Полиција истражује још увек. Пети чин: Убица се дефинитивно сиасава. Г. Тејлор сави свој рукопис и са тријумФалним осмехом додаде : — Но, је ли доста трајало?« Наравно, да ова легенда, као готово све легенде, није била истинита. Г. Тејлор не беше може бити идеалан ше® полиције сигурности; он би без сумње био бољи истражни судија, јер му недостајаше она Физичка активност, без које је лов на злочинце немогућ, она необична наклоност и онај артистички нагон, који чини да један полицајац и не постоји, пре но што открије решење проблема, који мора да реши, — па ипак, беше то човек одређеиих погледа, имајући мноштво врло корисних искустава, те и ако се није много пренаглио у раду, руковао је ипак оштроумно истрагом агената. Истину рећи, није имао ни среће у служби. Њему је падао једног истог месеца тако велики број злочина на рад, да му је било немогуће, да их све иследи са истом ревношћу, а, међутим, није имао довољан број подручних му способних агената, ради трагања у свима правцима.