Полицијски гласник

СТРАНА 6

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1

и ништа не видиш сем крајичка неба и високи бедем, обрастао у корову, а позади и спреда по бедему и дању и ноћу ходају стражари; и онда помислиш, да ће проћи читаве године, а ти ћеш исто тако нровиривати кроз пукотине од ограде и сназити исти овај бедем, исте овакве страж.аре и овај малени крајичак неба, не онога неба, које је над тамницом, него другога, далекога, слободнога неба. — Представите себи велико двориште, две стотине корака дугачко и стопедесет широко, све ограђено унаоколо, у виду неправилнога шестоугаоника, високом оградом, то-јест, плотом од високих стубова, који су заривени доњим крајем дубоко у земљу, боковима чврсто један уз други приљубљени, учвршћени попречним гредицама, а горе на врховима, заоштрени. Ето, то је спољна ограда тамничка. На једној страни ограде су саграђене јаке вратнице, које су увек затворене, и које свакад, дању и ноћу, чувају стражари; оне су отварене само кад је требало изводити људе на рад. Иза тих вратница био је светао, слободан свет, живили су људи, као и све остало. Али с ове стране ограде о томе су свету размишљали, као о какој невероватној бајци. Овде је био особити свет, који ни чему није био сличан; ту су били нарочити закони, нарочита ношња, особите нарави и обичаји, и, за живота још, мртви дом; живот — као што га нигде нема, па и људи необични. И, ето, тај особити кутак намеран сам да опишем. * Чим уђете кроз ограду, видите у дворишту неколико зграда. С обе стране широкога унутрашњег дворишта пружају се две дуге приземне грађевине од балвана. То су станови осуђенички. Ту живе осуђеници, размештени по редовима. Затим се, у дубини ограђенога простора, палази још једна оваква грађевина од балвана: то је кујна, раздељена на два одељења; даље још једна зграда, у којој су под једним кровом подруми, амбари и појате. Средина дворишта је празна и сачињава раван, доста велики простор. Ту се врстају осуђеници, врши се прегледање и прозивање јутром, у подне и увече, а покадшто и неколико пута на дан, што је зависило од сумњичења чувара и њихове вештине да брзо броје. Унаоколо, између зграда и ограде, остаје још доста велики простор. Овде, иза зграда, радо шетају у време кад се не ради, склоњени од свих очију и предани чисто својим мислима, понеки од осуђеника, који су по природи својој мрачнији и више воле самоћу. Срећући се с њима за време таква ходања, волео сам да се загледам у њихова мрачна, жигосана лица и да погађам, о чему ли мисле. Био је један прогнанин, чије је најмилије занимање, у слободно време, било, да броји стубове на огради. Било их је хиљаду и пет стотина, и сви су му служили као бројеви и знаци. Сваки му је стуб означавао дан; сваки је дан одрачунавао на једном стубу и на тај начин, по заосталом броју неодрачунатих стубова, могао је јасно видети, колико му још дана остаје да пјзоведе у тамници до краја казне. Искрено се радовао, кад би довршио ма коју страну шестоугаоника.

Много му је још година ваљало чекати, али је у тамници било доста времена, да се човек научи стрпљењу. Једанпут сам видио, како се опраштао са друговима један осуђеник, који је нровео на робијн двадесет година, и најзад,- одлазио у слободу. Било је људи, који су памтили, како је он стуиио ирви пут у тамницу, млад, безбрижан, немислећи ни на свој преступ, ни на своју казну. Сад је излазио као сед старац, с мрачним и тужним лицем. Ћутећи је обишао свих наших шест казамата. Улазећи у сваки од њих, молио се пред иконом и затим се дубоко клањао друговима, молећи их, да га не спомињу по злу. Сећам се такође, кад су једном некога осуђеника, некадашњег имућног сибирског мужика, позвали иред вече на капију. На по године пре тога био је добио вест, да му се некадашња жена удала, те се веома растужио. Сад је она лично дошла до тамнице, изазвала га, је и дала му милостињу. Разговарали се два-три минута, обоје заплакали и опростили се за увек. Видео сам његово лице, кад се враћао у затвор... Јест, у овом месту је било могуће научити Се стриљењу... Кад се смркавало, нас су све водили у казамате, где су нас затварали за целу ноћ. Мени је увек било тешко враћати се с дворишта у наш казамат.' То је била дуга, ниска и загушљива одаја, тамно осветљена лојаним свећама, с тешким мирнсом, који је гушио. Сад не разумем, како сам у њој проживео десет година. Постеља ми је била од три даске; то је био сав мој простор. На таквим постељама је било само у нашој одаји размештено тридесет људи. Зими су затварали рано ; ваљало је чекати ио четири сахата, док сви не засне. А дотле — ларма, вика, кикотање, псовка, звека ланаца, запара и чађ од лампе, обријане главе, жигосана лица, дроњаво одело, све — што је ружно и срамно... јест, ал је човек жилаво створење ! Он се свему привикне, и, ја мислим, да му то и јесте баш најбоље његово опредељење. (Иаотавиће ое)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА I Један пиоар општиноки доотавио нам је овакав случај : Суд општине II. пресудом својом осудио је извеоно дице на оонову § 327 тач. 1. и 3 5 9 тач. 3 кривичнога закона на пет дана затвора за недолазак на иозив и за оиорочавање власти. Кривица осуђеног, веди, бида је доказана рефератом кмега и признањем осуђенога да је примио иозив, па није хтео доћи (§. 34. и 35. подицијске уредбе). Чим је изрекао ову пресуду, општиноки је оуд одмах ооуђенога дишио едободе по §. 15. и 16. подицијске уредбе, не оотављајући га у њој ни она три дана за која има права по истом законоком иропиоу да се жади на ту преоуду, и опровео га среокој вдаоти да ту ооуду издржи ма раду при среској економији. Кад је, веди, среока вдаот примида ооуђенога, у меото да га подвргне издржавању ооуде, она га је пустида у одободу, и вратида опроводни акт општинском суду, тражећи да јој се пошљу акта и пресуда на размотрење и ако није бидо никакве жадбе.

По тој наредби општиноки је оуд поступио и акта и преоуду поодао. А тек оутра дан, по том, примио је и жадбу осуђенога; па је ц њу накнадно посдао срескоме начелнику. Добивши тако жадбу, акта и пресуду по овој ствари, орески начедник поништио је ту пресуду са раздога што, вели, кривица осуђенога није доказана Пиоар тај оад пита: чија је радња овде правилна —■ да ли оуда општинскога или начадника ореоког ? На то питање ми му одговарамо ово: Ако је доиота заклети кмет сам, својим ушима, чуо да је дотични говорио противу влаоти или њених поступака такве речи које се по општем појму сматрају као опорочавање, и ако је тај кмет све то јасно и одређено издожио у овоме реферату, а међу тим није бидо јачих доказа, који би противно тврдиди, — онда ое тај такав иоказ његов има сматрати као иотиун доказ по §. 3 5. подицијске уредбе, и ту онда не може бити речи о недоказаној кривици, нити раздога за ништење преоуде на тој основи. Исто тако, иотиун је доказ по §. 34. подицијоке уредбе и признање ооуђенога да је примио позив, па није хтео нањ доћи. Те и у овом одучају иије могла бити преоуда поништена само са тога разлога као да кривица ова није доказана. Ади има нешто друго што треба замерити овој пресуди општинскога оуда. А то је ово : Прво, нестрпљивоот и брзина којом се општински оуд пожурио да ову своју пресуду изврши, и да осуђонога лиши олободе, не чекајући да та преоуда његова поотане извршном. Истина, у предпоследњем ставу §. 15. и 16. подиц. уредбе казано је да ое «осуде изречене по званичној дужности могу одмах извршити;" а.ш не морају. А кад не морају, за што онда бити толико нестрпљив и доводити у сумњу своју непристрасност, не дајући човеку ни оно времена које му завон даје да употреби право жадбе? Ово је требало учинити у толико пре, што се, ио иравилу, осуде одмах извршују оамо крадљивцима, одугама, скитницама и дицима из других меота. Аруго, по §. 312. ставу другог кривичнога закона «ка затвор с радом могу се осуђивати само скитнице, слуге, слушкиње, шегрти и надничари," а никако и људи домаћини као што је у овом случају учинио овај општиноки суд. И да је срески начелник преоуду ову на овој оонови задржао од извршења и даље поступио по §. 17. подицијске уредбе, који је и данас у важности, онда би таква радња његова била потпуно правилна. II Други опет општински писар износи овај олучај : «Одбор шкоде Н. на предлог управитеља школоког, казнио је Н. Н. са 6-60 динара због нешиљања детета у продужну шкоду. Оводика казна поотигда је, веди, овога човека за десет изостанака што их је његово дете учинидо." Па пита : је ли ова казна умесна, иди није ? Наш одговор : По члану 3 4. закона о Народним Школама Миниотар Проовете одређује, ирема извесним ириликама, којих ће се дана радити у којој продужној шкоди. Сигурно ће постојати такво Министрово наређење и за ову шкоду. Међу тим по члану 20. закона о Народним Шкодама казни ое ђачки родитељ за првих десет изостанака, које би његово дете учинидо,