Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

а/ СТРАНА 7

оаоменом, а после за сваки даљи изостанак по 20. п. динар. Као један изостанак сматра се једно пре подне, и.ш једно после подне. Дакде једнога дана може ђак учинити само два изостанка. По томе, ђак чиј је родитељ кажњен са 6-60 дин. требао је да има 43 пеоправдана изостанка; а толико изостанака могао је учинити за 21 '/ ј дан. Ако је, дакле, ова продужна школа радила недељом и четвртком цео дан, као што је прошле године скоро свуда било, онда је ђак овај могао учинити 43. изостанка само тако, ако никако није ишао у школу, два месеца и три недеље. дана. Нема ли, пак, он потпуно 43. неоправдана изостанка, онда је казна оца његова у 6-60 дин. незаконмга. •к * * На питање једног полицијског писара о томе: да ли, осим уредбе о механама и кафанама, постоје још какви прописи и наређења за издавање личних механских и кафанских права, ми му у место нашег одговора — саопштавамо о овој отвари распис Господииа Министра унутрашњих Дела од 13. децембра 1890 године П№ 20851 С№ 9020, упућен свима полицијским властима, који од речи до речи гласи овако : «Поводом тога, што оу се дешавали случајеви, да су поједина лица тражила па и добијала лично каФанско или механско право, а међу тим су била заражена приљепчивим болестима, нарочито сифилисом, и што се дешавало, да су опет нека лица и после добивеног лнчног права добила овакву заразну болест, па се тако стварала могућност д& се у њиховим радњама веома лако и брзо зараза шири и преноси на друга лица, која у те радње долазе ради преноћишта и подмиривања својих личних потреба у јелу и пићу, — нашао сам за потребно, у интересу очувања народног здравља на основу члана 23. тач. 1. чл. 33. закона санитетског, тач. 1. §. 27. закона о централној управи §. 17. уредбе о механама и §. 7. додатка овој уредби, о каФанама, препоручујући — — — — — — — — да од сада при давању механског и каФаноког личног права, као и права привременог механиоања, обрати озбиљну пажњу на то : је ли молитељ здрав од какве заразне болести, и да ником не даје овако право, ко од дрзкавног декара не поднесе уверење : да нема никакве заразне болести, а нарочито сиФилиса. Ако је уверење раније издато, власт ће давање права условити прегледом лекарским и његовим резудтатом пред непооредним отварањем радње. Исто тако власт полицијска ће по основи поменутих законских наређења и §. 5. 21. и 24. додадка уредби о механама, а о Обзиром и на §. 22. уредбе о механама и забрањивати употребу и вршење личног механског и кафаноког права сваком, за кога се лекарским прегдедом утврди, да је он или његова породица, ако ту живи, заражена приљепчивом болешћу. Ово забрањивање вршења личног или механског права има трајати до оздрављења, што се такође има констатовати лекарским прегдедом, а послуга се мора одмах уклонити ако је заражена. Све ово надлежна власт чиниће решењем нарочитим. За здравље (<}д заразне болести) одговара газда који лично право има. Окружни и орески лекар дужни су при обилажењу округа и среза и иначе, такође обра-

ћати јаку пажњу на здравље каФеџија и механџија, а по дужности предузимати и сам прегдед, где год примете сумњивост или могућност заразе, па о томе извештавати надзорну власт.

ИЗ П0ЛИЦИЈСК0Г АЛБУМА На дан 9. јуна прошле годиие, при чаши ракије у једној ониској кафаници у Нишу, три побратима уговорише, да још исте ноћи оду у —■ ( (Лов на шљуке 9 Што рекоше то и учиншпе. Побратим Васа Стојановић, који према потреби има још два презимена Нисић и Крстић, оде сам на једну, а побратими Јован Петровић — Босанац и Миливоје Боровић на другу страну. Уговорено би где и да се сасгану, кад се из ддова® врате. Васа је ушао (преко тарабе) у авдију кафане ((НЈумадије 8 и тамо у кујни в уловио с( неке старе телалске ствари циганина Осмаиа Балића, а Миливој и Јован завише у ((Христину" улицу, где прво уђоше — разуме се преко плота у авлију Адександра Паскаревића машиновође. Ту на брзу руку улове 1 женски шал, 1 фданедску кошуљу, 1 детињу крагну и 1. јастучну навдаку. Затим, уђу — преко плота — у суседну авдију Мидадина СтеФановића, жељезничког кондуктера, и код њега ( ( улове» једну гуоку, али заклану и очишћену, која је висила на ченгелу испред куће. Незадовољни овим ситним (,довом» продуже даље и иа истоветни начин уђу у авлију г. Николе Чохаџића, порезника, рачунајући да ће ту бити много бољег дова, управо газдинског. Побратим Миливој уђе у кућу, наравно кроз прозор, да тамо лови, а побратим Јован остане у двориште да чува и да мало позабави пса који би им могао „лов поплашити.® Али, како оно рече наш народ, „где је среће ту је и иесреће;" таман наши „ловци" потоварише ((Лов" а кућни газда г. Чохаџић, који се беше те вечери мадо задржао у вароши, труп, па у авлију ! „О, мора да га је сами ђаво послао," рекао је доцније Јован у једној прилици. Ненадним упадом г. Никодиним настаде читав дом од трке и пуцњаве пдотова. Наши красни ловци напустише сав лов (сем гуске) и у дивљем бегству уз тутњаву и ломњаву преко плотова ишчезоше у помрчину. Побратиму Јовану том приликом десио се и тај малер, да се при прескакању пдотова стропоштао у некакав бунар, одакде сб чудним случајем и тешком муком срећно извукао и даље одјездио. На уговореном месту, на путу идући за Мрамор, још исте ноћи састаше се сва три побратима здрави и читави, само Јови мало одрљена колена, мало напукла глава и два ребарца мадо . угњечена. Али „здравље боже," рече му побратим Миливој «на псу рана, на псу и зарасла." Огладнели од тешкога рада и ((Штрапаца" решише да сврате у оближњу сеоску колебу да тамо зготове вечеру. На брзу руку иаложише ватру, направише ражањ, па који натакоше уловљену гуоку и у име Бога отпочеше на смену окретати је према ватри. Мидина беше гледати распаљену ватру и слушати пуцкарање дрва од оувога грања. За мадо и гуока поче све више да жути, а мирис од пецива беше тако идеалан за огдаднеле побратиме да им је вода пљуштала из уота.

Док је гуска полако постајала печење, дотле оу побре причале утиске из аловачког 8 живота. Побратим Јован је у најживљим бојама опиоивао своју невољу у бунару и начин, како је из овога спасао и себе и гуску, — ту иогу што се сад тако депо почела да румени на ватри, — а побре му изјављиваху чао саучешће чао опет похвалу на присебности и издржљивости. Напољу отпоче ћарлијати поветарац, који о времена на време кроз отвор расносаше пухор са ватре. Побратими се беху ућутали; сваки је по нешто за се мислио ; ади погледи ? — они се беху зауставили овима на један иоти предмет — на већ скоро испечену гуску. Васа први прекиде ћутање. — Да је тај ваш, кондуктер паметан човек, он би поред гуске окачио о ченгед и буклију вина, зар посде оваке краоне гуске да пијемо воду ? — Море да онај проклети порежџија још за мало не дође било би сутра доста пара, а и ја не би видио бунар, одврати Јова. — Ти Васо бре немаш места да а примећаваш" за вино, јер да с-и ти паметан, како ноћас писи имао „мадери, 8 ти би донео нешто боље од ове циганске сгарудије, које ништа не вреде. — Море остави се сад препирке — рече Васа да поправи ствар — него деде да скинемо ову гуску, сва се већ раскокада, да је смажемо, треба посде мадо и да проспавамо... Будите срећни, што сте се избавили од потере. Пооледње речи побратим Васине пренеше побратима Јову оа мисдима на догађај у бунару, и он ое оав стресе при помиоли да је тамо могао остати мртав. Да би разагнао те црне мисли он одмахну руком И тек што гласно узвикну : »Где је несрећа ту и среће има," а кроз ошкринута врата промоли се једна дугачка пушчана цев. И скоро у истом тренутку загрме крупан храпави гдас поЉоког чувара: — Предајте се! За магновење ока, гуска паде у жар, од чије масти букну пдамен, који у мал што не запали колебу. Сви побратими запрепашћени погледаше у незваног госта који дивљим погледом у њих стрељаше. — Напред, лупежи једни! викиу строго да им се крв почеда од страха дедити. Као мдаде невесте са покуњеним носевима сви троје пођоше мирно један за другим, а за овима чувар са запетом пушком. Сутрадан из општинске суднице буду опроведени у начелство нишко везаних руку и са о врату окаченим стварима циганина Османа. Нишом прођоше као кроз шибу, јер кроз све улице нишдиска деца дочекаше их и испратигпе са ,,Уа, уа!" А побратими шапатом између се утврдише: да више никад никакав посао не предузимају Фаталног деветог датума. + * Сва ова три коцкара бегали су већ из притвора. Ако би наступио исти случај, који они јамачно жељно очекују, ми им доносимо слике са дичним описом ради олакшице подицијским органима при хватању. 1. Васаје родом из Бујановца у Турокој, нема му више од 18 година, висок 1*67 м., црномањаот, косе црне, очију црних, ушију мадих; има на десном два, а на левом образу један младеж; говори крупно, више десне обрве има један ожиљак. 1 '