Полицијски гласник

БРОЈ 4

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 29

згодније и најбрже вратити у престоницу. На тај начин ствара се један контингенат „нутујућих" нропалица, протува, који државу скупо стају, јер транспорт и најпотребније снабдевање тих гута сваке године врло велику суму. То је у толико више за жаљење што се тај новац, који би се боље могао употребити, просто у воду баца. Човечно је истина дати просјаку, који се на улици нађе, место његових рита, хаљине, али је у ствари резултат тог доброчинства раван нули. Чим та протува добије своју слободу, однесе он своје хаљине код телала, размени их понова за рите и новац попије у најближој крчми. Како се често та радња обавља може се видети из тога што се у малим окружним варошима код Петрограда налазе нарочити дућани, у којима се купују апсеничке хаљине. Таква трговина красно успева јер грађани тих места често долазе у главни град да иросе и тако исто често отуд се протерују. Колики је број протераних лица може се видети из ових циФара. Нижни Новгород је за просјаке, у месецима Јулу и Августу, дакле за време великога вашара, права Мека где се они стичу из целога царства. Али и администрација мора своје чинити да град очисти. Године 1896 дотерано је 2899 лица а 1897 г. 1187. Али поред све енергије коју полиција развија, враћају се просјаци брзо натраг, јер жељезница и пароброди постоје за свакога који билету може платити. Услед тога бива чешће да се исти просјаци 10 до 20 пута протерују. ГЈр отеривање има још једну рђаву страну. Онај кога интернирају у завичају не сме за две године напустити то место и с тога не сме никакав пасош добити (§ 20 законика о пасошима). Та је одредба без икакве вредности зацросјака од заната, јер њему не треба пасош и купује своје документе код каквог ФалсиФикатора, којих свуд има. Али је та забрана врло опора кад се примени на каквог правог мученика. Многи долазе у велике центре да траже рада и не налазећи занимања, принуђени су да просе. Кад тако какав несретник мора годинама да живи на селу, где не може да се храни, то га натерује да без пасоша одлази. Мора се и тб споменути да п.рави завичај једног човека врло често није она општина, код које је уписан и која му даје насош. Још отац је напустио село да у главном граду потражи среће. Цела Фамилија живи већ годинама у резиденцији али не може да испуни Формалности да добије грађанска права. Због тога стоји она и после као и пре, у листама села. У таким приликама прави је подсмех кад га протерују у завичај где га нико не познаје и где сваки ту противу зловољно гледа. А највећи уплив на умножавање просјака имају наравно разни економни односи. А међу њима на првом месту треба поменути разне несретне случајеве као што су рђаве жетве, велики пожари, помор у стоци и т. д. (Свршиће ое)

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО ПОТКАЗИВАЧИ — ИЗ ГОРОНОВИХ МКМОАРА — 3 Врло знатна крађа беше извршена код неког Фабриканта лорњета, Потказивач један, до тада непознат, пријави се и поднесе први извештај, на основу кога ухапсисмо пет или шест лица, код којих се пронађоше украђени лорњети. ■ Мало после овога следова нова достава од стране истог потказивача и нова, исто тако успешна, хапшења као и први пут. Бејах просто изненађен тачношћу извештаја овог човека. Он знађаше у напред, где су се морали наћи лорњети и то достављаше. Најзад дође и трећи пут, и као и оба ранија пута, би тако исто категоричан. Два млада човека, који никако не беху проФесионални лопови, као они, које бејах до тада затворио услед достава потказивачких, — беше затворена. Њихова кривична одговорност може бити беше још очигледнија но оних друптх, јер се при претресу у стану, лорњети пронађоше у џеповима њихових огртача. Па, ипак, они порицаху тако одлично и очајно, да се просто узбудих.

Згодним начииом, да у то не посумња, ставих потказивача под особиту присмотру, која у скоро не остави никакве сумње. Главни кривац за извршену крађу беше овај помоћник агенат. Да би отклонио сваку сумњу од њега и примио награде одређене потказивачима, беше метнуо код сваког оног, кога је украо или помогао, да се украду. Свој посао завршио је метнувши неколико украђених лорњета у џепове огртача ових сиромашака, који се, на несрећу њихову, са њим иознаваху Ево, још једног малерозног тајног агента, кога испослах на робију, где ће моћи научити да полицији, ради бољег распознавања, није увек потребан лорњет! Ово неколико анегдота о разним улогама, које играју потказивачи у криминалним аФерама, у којима се увек, ја то понављам, може уепети да се контролишу податци, — довољно је да покаже, шта могу бити тајни агенти у политици. Ових потказивача било је увек, чак и у Атини и Риму, где се денунцијати, под цезарима, нечувено обогаћаваху, добијајући од императора добра жртве, коју му предаваху. Сва историјска истраживања извршена од неколико година на овамо, открила су чак да су, под старим режимом, и лица која припадаху најбољем племству, вршила овај занат, који у данашње доба не ужива велико поштовање. Тако је сада познато, да је неки Г. од РошФора, познат као човек, коме се милело да живи, волећи ггре свега осталог младе девојке и добру гозбу, — ипак пристао, да се затвори у један Францишкански манастир, да живи годину дана у посту и покајању једино за то, да би прибавио Ришед.еу неколико извештаја, који су му били иотребни, да би се могла смакнути глава Г. од Шалеа. Лист »Кеуие геЂгоаре&Цуе 1 ' пронашао је такође, да уредник бележака полицијског поручника Фејдо-а де Марвиља, беше »СћеуаПег с1е Мопћу." Био је то оштроуман писац, једна врста репортера у служби полицијској, који је крао говоре вођене на јавним местима, у црквама, каФанама, позориштима, па чак и код приватних лица, која су га позивала. Витез с1е Мопћу имађаше духа и његово сурадништво било је веома драгоцено Фејдо-у де Марвину, који постизаваше велике успехе на двору Луја ХУ-ог, читајући му амизантне хронике витезове; ну како витез имађаше честу и велику потребу за новцем, продаде једног дана дупликат својих чланака кардиналу де Тансен, маршалу де Ришеље и другој великој господи. Фејдо де Марвиљ, раздражен што не може више да, припише себи творевину ових веселих и пикантних рапората, лиши га службе и баци у бастиљу, да би га спречио, да не почини опасне несмотрености. И у садање доба има још племића, који посећују полицијског пре®екта, и, као год витез с!е Мопћу, примају издржање од префектуре. Говори се чак, да неки од њих примају позамашно издржање. Сећам сеједногврло коректног господина, кога сам обично сретао на басамацима стана преФектовог. Увек је био елегантно обучен и знађаше иоздрављати са пристојношћу, која доликује великом господину. Сви га у преФектури познаваху, јер у исту одавна долажаше. Причали су ми, да је најпре био тајни агент у политичкој служби, у почетку другог царства. Тада је мотрио на легитимиете. Кад паде царство, остаде тајни агенат у служби републике и, као што говораху, мотрио је на бонапартисте. Беше то врло уважен старац, који је, судећи но његовом начину живота, морао примати врло велику награду из преФектуре. Потказивачи су, као што се види, много боље награђени у служби политичкој, но у служби криминалној. Међутим, чак и у служби криминалној, дају се потказивачима још увек награде веће, но што их примају агенти. Од неколико година, поступне окружнице укинуше још већину награда за откриће извесних преступа. Награде за хватање криваца још се увек плаћају агентима по тариФи од 1811. године! Све се ове награде за хватање мећу у једну општу